Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

БЕОГРАД У СТАРОМ ВЕКУ

11

великкх река, водили путеви.• Из овога се може закључтгги да су Ргци из колонија на обалама Црног Мора, у првсм реду становтгди Истра, долазили у нашу земљу рада ексшхоатације рудног блага. То нам, у исто време, објашњава и чињешзду да код грчких ггисаца из времена пре доласка Римљака у нашу зеМљу, налазимо највише података и то сасвим Јачних, бапг-о тагм областима. На зезе између грчких колонија и) стаисвикка обласгта на које нас упућују подаци грчких писаца указују и предмети грчке израде (оружје, посуђе, накит), нађени од Мораве па све до Сане, увезени из области око Црног Мора кар и лредмети локалне производње израђени по утледу на цредмете донесене одатле. Грчка је, истина, ботата рудама ср»з-' бра, гвожђа и бакра, али оне у старом веку нису биле свуда експлоатисане зато што у Грчкој није било горива потребног зашрераду руда, а то је и данас узрок да се нека од тих налазшпта не искоришћују иако су руде доброг квалитета. Због тога су. у стпро.м веку, у Грчку металк увожени и са стране. Али без обзира на могућност да се Грчка снабдевала металима од руда вађених у њој самој, колоније, нарочито оне удаљене као' тто је био Истро, .могле су се агабдевати потребним металима и из других, њима ближих области.

Непосредна оксотина Београда богата је рудама. Тако се на Авали налазе руде олова н сребра и што је наронито важно, живе. Налазишта живине руде, цинабарита, у старом свету нису честа. Поред овог на Авали њега има још у Истри, Шпанији, на -острву Саму. Зато је цинабарит у старом веку, био тражен к сматран као скупоцена роба по вредности равна злату, јер се из њега добијала црвена боја и жива, неопходно потребна за позлаћивање. Лежишта цинабарита код Шупље Стене на Авали била су експлоатисана још пре доласка Римљана у нашу земљу пошто су у старим рударским окнима на тсме месту нађени предаети из преримског доба када је оно било потпуно исцрпљено. У вези с овим радовима постало је и развило се великб' утврђено насеље у данашњем селу Винчи удаљеном око 14 км. источно од Београда и, у правој линији,l2 км. од Авале с жојом је везано долином реке Болечице. По положају у близини рудника цинабарита и на воденом путу који га, с једне стране, везује за обале Црног Мора а с друге за Средњу Европу, насеље у Винчи је јединствено у Европи и зато није ништа чуднрвато што његови остаци даиас чине слој дебео више од 10 метара, Мнотобројни и разноврсни наласци са овог насеља привукли су пажњу научника још пре скоро пола века и њих, од 1905 године,