Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu
76
МИЛЕН М. НИКОЛИЋ
кони везују вароду руке и убијају му народност. Зато треба „да се сва судејска власт гфеда кметовима народним, пак Бог им а душа им“, а „правителство да се ни најмање не меша у њине послове". Ако се баш хоће да дсбију писани закони, онда је за Србију доста да задржи Душанове законе и да им дода још који члан из Крмчије. По Уркхарту, Србији нису потребни ни полиција ни ђумрук ни аренда, јер се њима „слободи народној и трговини науђује“. „Ми смо се и десет пута и сваки пут подуго с Уркхартом о истом делу закона разговарали и млого смо муке с њиме видели“, жале се Давидовић и Зубан, но сн је упорно остао при своме мишљењу „да се судејска власт кметовима преда и на совест њину ослони, па што они нареде, нико од правителства да не поремећује“. 46 )
Тек 1837 кнез Милош је издао указ о основним тачкама трађанског права које су имале да буду основ законодавству Србије. 47 ) У том указу проглашена је неприко-сновеност личности и „собствено-сти“. „Нико не може свои права, свог званија, свог имјенија лишен бити, без порјадочног изследованиЈа и законог суда“. Загарантована је слобода трговине. „Сваки може трговати с живом и мертвом трговином по сво Јему произволенију, без сваког притеснениЈа". Укидају се кулук и данак у натури. „На попечениЈе житеља остаЈе содержаниЈе у поредку путова и мостова између поједшго места".
6
Не само као седиште судске и управне власти, него и као привредни центар Београд се истицао и напред.овао за време прве владе кнеза Милоша. На згодном географском положаЈу, он је био важно тртовачко м.есто. Кнез Милош је то добро знао, па Је тргрвини и занатству у њему поклањао велику пажњу. Он је и ту био вођен иде Јом: да се обе те привредне гране иационализују. И одиста, још 1817 године Беотрадски конзулат, коЈи Је имао повластицу да сву робу коЈа је ишла преко Београдске царинарнице експедуЈе, прелази у Милошеве руке. У новембру 1833 и Бео-градска царинарница предата је Србима. Тиме је државни приход увећан знатном сумом новца. Од 1 новембра 1834 до 30 априла 1835, дакле за шест месеца, чист приход Царинарнице износио је 229.045 гроша и 27 пара или, по одбитку чиновничких плата, 214.695 гроша и27 пара. 48 ) Али прелазак Конзулата и Царинарнице у српску својину имао Је још Један већи значај. Сада Је целокупна увозна и извозна трговина пролазила кроз српске руке.