Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

БЕОГРАД V ДОБА КНЕЗА МИЛОША

77

У Београд се увозила роба из разних светских трговачких центара. Из Немачке, Чешке, Моравске и Аустрије, Дунавом се довозиле камучне, вунене, ланене и свилене прерађевине, порцелан, стакло, гвожђе, даске итд. Из Трста и Фијуме увозила се колонијална роба, а исто тако и из Дубровника караванима преко Босне. Из отоманских области стизао је свилени к памучни еспап, шалови и абаџиске потребе, из Солуна и Сереза преко Ниша сиров памук и свила, а из Тесалије и Епира зејтин, маслине, суха риба. Један део ове разноврсне робе остајао је у Београду а други је упућиван даље.

Из Србије преко Београда извозила се углавном ова роба: вуна, пресне коже, мед, восак, .суво воће. креч, мешине, коже дивљачи, пијавице, сланина, маст, дрво за отрев, ракија, воловски и јеленски рогови, сирова свила, свиње и рогата стока.

Кад је овако цветала трговина имовно стање београдских трговаца морало је да буде врло добро. У једном прегледу говине у Србији, који је 1833 начинио Димитрије Тирол, стоји за београдске трговце да су, нарочито они „који су са естественим и рукоделним производима радити започели I ', „тако се јако за кратко време подпомогли да сад имају једно на друго рачунећи до 2 и 3000.000 гроша собствена капитала И још двапут тслико или колико хоће кредита' 1 . 49 ) Они тргују, обинно навелико, са Пештом, Трстом, Дубровником, Лајпцигом, Солуном, Још боље стоје трговци рогатом стоком и свињама. Њихова имовина пење се до 500.000 гроша,

Међу београдским трговцима 1830 године ниче идеја да се у Београду створи Берза. Шиљући овај преддог кнезу Милошу, Пантерија X. Стојило износи користи које би трговина имала од ње. 50 ) Сви инострани трговци и банкари, каже он, „бацили су очи на нашу здешњу пијацу као на једну от најважнејшу от древности познату им“. Они би лослшш у Београд своје агенте с којима би се „као с просвећеним трговцима 11 наши трговци дрјокили и тиме боље оспособљавали за тртовину.

Нешто доцније, 1838, јавља се мисао да се ради напретка тра?овине оснује у Београду Трговачки дом. Предлог је кнезу Милошу учинио Јосиф Миловуж. 51 ) Нанш трговци, уверава он Кнеза, махом не знају стране језике ни кореспонденцију, не решавају се на далек пут, па стога производе своје земље најчешће продају код куће. Принуђени су затим да раде готовим новцем. Све то кочи трговину. Међутим, „кад би се у Београду, као великој у Европи за тртовину точки завео један Комерциалан дом“, он би имао агенције у Пешти и Трсту „као два