Beogradske novine

Strana 2.

30. đecembra 1916.

Beograđske Novlne

Subota

BroJ 318.

rovatno, da će se Njegovo Velićansivo u brzo opet povratili u Budimpeitu, kako bi se naiiaviio s omm audijenci ama, koje su na imeijgtivu ministarskog pred»jednika već započele. Prijedlos zn nir. japanski odgovor na ponndu *a mlr. (Na/oćiti brroiav »Beogradskih Novina*; Kopenhagcn, 29. decemhra. „Novoje Vremja" javlja- da će japanska vlada na notu središnjih sila odgovnriti posve samostalno > ner.avisno od sporazuma. MUIJenJo u Đe£u. (Narofiti brzojav »Beogradskih NovinaO Beč, 29. decembra OvdaSnji dopisnlk ,,R L.“ hrzojavjja svome listu: Neinia niknkvili znaknva, da je istiniia vijest sporazumnih li»tova. prema kojoj bi s ; le sporazitrra na ponudu za niir odgovorile još prije 111 najkasnije o novoj godini. L' diplomatskirn krugovima smatrajii. da bi bio suviše velik optlmizam nodavaii se nadi, kako će sporazunme sile pristati :ia poziv za prcgovore. Izgleda nevjerovatno, da bi se sile sporazumn već sada pokazaie sklonima na stvarno raspravljatije u svrhu postignuća tnira. To su dosta jasno pok»*all govori sporazumnih dritavnika kao i držanje njihovih parlamenata. Isto se tako pokaza1o, da se ni u Jednmn cd sporazumnih pariamcnata nije poinviia opozielja, koja bi bila dosta iakn, da nametne svoJu volju protivnicima mlra. S toga treba. <!a se izbjegne razočaranju, računati s Č'njenlcom. da je politikom mira, kcju su zapndjele središnic viasti kao i akeijom neutralaea položen tek temelj budttćem mirti, koji ćciakotek usvojevrijeme doći onda. kada će se i.ile sporazuma uvjerlti o tome, da Je dalje ru:ovanje bez svrhe. pošto ib nfkada nc mnže da đovede do njihovoga cilia. Svojom su mirovnom akcijom središnle vlasti postigle za sada uz veiiki rn o r a 1 n 1 nspjch i to, da će nsu'ralci stcći prvcJjan sud o njima, -Ja Sti neprijatcljske države podstakii na samoopredijeljenje 1 da su Prijatclje rnira u cijelom svijetu ohrabrile. Momentani s'fe usp j e h n j i h o v i h nastojanjaza mir nc može očckivati. Mir na putu?

(Naročltt brzoiav „Beogradskih Novlna*'.) Lugano, 29. decembra.

Milanski katolički list ..Itaiia" pi6e. da on ne može drugo, nego da Wilsonov korak najtoplije pozđravi. Boji sc samo. da on uslijed svoga oblika neće možda naići na jcdnoglasni prijem, koji njcgov cilj zasluž.uje. Ali se u svakom slučaju mir nalazi na putu. Socijalistički list „Avanti" pozdravlja Wilsonovu notu kao značajan korak radi okončanja strašnoga evropskog sukoba. Državnl savez neutralaca. (Naroćiti brzo ,iv »Beogradskih Novtna«) Ltigauo. 29. decembra. „Giornale đMutlia** sazmije nd jeđne visoke ličnosti, koja stoji bliskb američkoj pblitikl, da je izmedju ^neutralitiil država sklopljcn suvez. Spanija je kao pisljednji učesn.k pristuplla sUVezii. Savežil je celj, da šliti interese tihih tuirodaj koji bi inoraii snositi najlvilnije pt:sljedice rata a od nie— Izti' č>če! upožtlfl nas neko, Svritusnir) ptgled na slrantt, i zbilja tr-t'i st.nrčić koractt. ozbiljno koraca. n!i nf'SITttrt: rtidibh ce. rtego sprarrt - gluvne ulii.^,— s torbakom na ledjima... — Lj, čiča. klida, knda?... -- Ilvalu Viint dHigttvi. hvđla, sJo pnia hvata na sverttu... dobH ste, rudil: stc va >>>fc ... tle 8ti žit i 't)’'SVitl..; — Al kltda? ,.. — Iđcm ..

— Kar.ro t ... — Kleht — u Svifet! •... U Italljn!... ('ledali srt’b zd tljirtl dugo, dtigd sve dok nam se He izgubi iz očiju, ni-

jertib. bež t’ifec'...

BogbšiftV K. Jalt

Knez Hiiol ti nirođnol tispontsil!. (lz rjilsA noV. M. Oj. Mlltćevtćft). Zec Zlatiborac. vreme Katahske Bnrte T1844) krtež MIIoš se ulrloni lz Bcča, t nđe j) GerVrtrttilin. pa čafc credje na osthvo Heliioiahd u Baitlčkom Muru. Dok sc vozlo mr.iem ditrne se strašna brtra, i kncza spopaane obična morska bo’ost kuja gii svali u postclju: on tu čak proDljnJe krvlju! Ka'ućl se što je ostavio Beč. rt kotn se nljc C'večao sipnan. ma đa r& niko nlje nznemiravao. i došao na ovolike strab°te, Krez uzme prtčatf sVom Ml'ovann prlčn o 7ec«i Tlatiborću. Jiio jec’an zčc u Zlatiboru, j pošuo po gustiin Jetjacima sa svlm bez brfge: tilgde kera da ćavne, nfgđe lovcb da gadja. Samo po ntkad zaklikče orao u vazduho ,& zeja tada šmugne pod prvti JeloVh

predstavija samo izraz zhunjenostl 1 ostali bi iskijućenl. Na čeiu su saveza američke Sjedinjene Lržave. kao najjaća neutralna sila. *W;isonc>\ a nota predstavlja somi. izraz zbunjenostj i brige, koja je medju neutralnim narodima pos;ai& sve v eča i njihovim vladama dala povoda. da zaraćene pitaju, kakvi su njihovl posljednji ratni ciijevi, i kojim ciljevima teže s produženjem rata. Druga Wilsonova nota? (Naročiti br/o.av »Beogradskih Novina«) . Bndimpeš a, 29. decembra. Iz Stockholma javlja jedan ovdašnji list: Iz Londona se javlja: Ovamo je u izvodu stigla druga nota prcdsjednika W i 1 s o n a, koja siuži kao objašnjcnje prvoj. Ova drcga nota neće izn jcniii odgovor sporazumnih sila. koji će se vjerovatno predati središnjim vlastima u subotu. U dobro obavještenim krtigovima se mislf, da će ta nota biti u giavnome pona' ljanje govora Llovd Oeorgevog, dakle ostaviće otvorena vrata za pregovo'e. Kakve bl uvjete za mlr htjela engleska štampa. Kb. London, 29. decembra. S1 u ž b e n i dopisni ured engleske vlade, -.Reuterov urcd", javlja: U uvodnom člatiku zahtjevaju ,,Times“ povratak svih posjednutih oblastl, kao i odštetu. Ovo nijesu samo uslovi za zaklučenje mira, nego imadu posiužiti i kao tenielj sadanjili rasprava oko mira. Btigarskl odgovor na švajcarsku notu. Kb. Bern, 29. decembra. U srijeđu po podne bugarski je poslanik u B e r n u, SimČo R a d o v, došao u dom saveznog vijcča i predao odgovor bugarske vlade na švajcaisku notu za mir. Neutralna štampa | njeiuačka nota odgovora. Kb. Kristianija, 29. decembra. Njemački odgovor na švajcarsku notu je giavni predmet, kojim se zanima neutralna štampa. Listovi izvode. da bi neutralci đcšli u ežak paložaj, ako sadašnje težnje za ntir ne irt dovele do cilja. Naročito postoje slicni razlozi za Svajcarsku i za sve ostale neutralne zemlje, da Wilsonovoj inicijativl požele uspjeh. Konfercnclic u Bernu. (Naročiti br/Ojav »bcogradsuh Novinau Magdeburg, 28. decembra. „Magdeburger Zeitung** javlja iz Berna:: Za vrijeme božićnih praznika su neutralni poslaniei skoro neprestano konferirati u domu saveznog vijeća. Mnogo je palo u oči, što je, osim njih, bio tri puta u doirm saveznog vijeća i talijanski poslanik i što je istoga dana, poslije Talijana, bio primljen u domu saveznog vijeća i njernački poslanik. Jako bujanje miroljublve struje u Francuskoj. (Naročltl brzoiav „beogradsklh Novlna“.) Berlin, 28 . decembra, „Vušslscho Zeitung“ Javlja iz 2eneve: Stranačka skupštir.a francuskih socijalisla, koja sa Iskljiićenjetn javnoSii, traje od nedjelje, a u kfljoi učestvuje 41 čian, bavila se Saslavoin jediic rezolucije o pitanju itiiru. Odbor, koji je sastavljen iz 22 čiaiia većitlc, mcdjli liilma i bivšl ministar Šembat, i 19 pfedstavtiika manjilie,

granu, pa bez brige! A!i se njemti dosadi ta divljlnd i sainoća, pa sidje u Lužnicu, u go»te šVbm pobratimii, Zecu Lužničaninu. — E, pobratime, reče Zlatiborac: tl da zilHš štd živiš! Evo ovde trn, onartio džbun, pa do njcga proplanakt malko ddlje kllpilšnjak, pa vočke Sadnlcc — živa zgbda zrt zečeve. ,,I3aŠ ti caruješ u oVoj zgodi, u cVtjj pitomini.... Još on be.iaše u toj reči, a kerovi žtiklifcčti bliž.U rtjiii. j ŽlatlbbrftL' naćutji liši da bolje čuje otkud ddlaže zli glasi, pa da štrugnei ail ga Lužničaiiih pfitiSrte šaptrtrt rekavši! — Dd rtisi nlftlrtuo! Propašćešl — Kako, za Boga? Tako! lu Je ibvde. Oh čekft da mi izietinib rtrt proplanak, pa da naht srcć fazhcsb olbV'ritrti MitVi strali preirpi veseii Ziatibofac, dritdfe šfe kefoVl ildalie. Za tim rekrte: — Vaift, pt’bfo-. džaba ti šva ovft zftodft i pitoinina! Ideirt jrt ti rtlojtl zialibrir ku pustinju, pa kad me više vidiš da dodjeirt u Ltižrtfcrt siobodnri me gađjaj rto'gbni". — CrtiiŠ ‘voiifco, završi Krtes: — ja Hribegoti iz ifcča, gdc ne beše rtifcafcve opasno.sti, pa dodjoh na nrorfe, rta tovolifce ! straliote.'* ..fcrcšto k MTftaflo Uut./‘ Krt'cz Miioš, bolestan, feži u švom 1 dvorcu, u lopčideru. Nikoga ne itiofe da prirrti. Iz Jagođm’e đošla đeputađja da se žab na SfcVtou Mihailovića. Rašta? Rad jedne vražj'e ćnfce, oko koje se jagodrrrskft opština i Stevča od du2e*g Vfirtn.ua truna sudu. Stva'r sa S\ im stidska; ah Stevčhil Jirotivrtići 'rtftđjn da je brifjc nmolfć Krteza 1

odlučio je jednogiasno, da se stranačkom skupu podnese jedna rezolucija, kojom će se viadi prcporučiti, da ponuJu za mir ne odbaci .,a limine M . Kao kod stranačkog skupa socijalista tako ist<» pojavljuje jačanje iniroljubive struje i kod kongresa sindikalista, koji se jcdnovremeno sustao. 1 kongres sindikalista će se opredijeliti u korist mira. Evropski ncutrali! akcija za mlr. (Nsroćiti ur.o,av .bani-O m>iii .vu.uia-/ Koptnhagen, 28. deceml ra. Vijesti o pupunoj saglas.icsti neutralaca rad; zajeuni.i.e ake.,e i zaš'.ite intercsa još su prerane. Izmedju neutral iil> se kabir.eia isiina vrši dotična raznijena miš.jenja, al. uo I on.tč og iSlioda ni,e se j. š dcšlo. Nagotjcštani • u rriedjuvreinenu već učinjeni k. raci ncutralaca u ci ju potpomaganja s ru a za mir. kaziiju oa pos oji je no lršr’a težnja; ali su pojedine vlade, kao norveška. za saon vezatie i rintidn m obzirima da sivarno uzmu učešča a u lom pogledu raće iivo i sporazumne sile. dokle će četvorn. savcz, blacodareči svoj m inrćn'm oružanlm uspjesima, sa zac’ovJ 'stvom p/'zdraviti sva' u izjavu iskrenc I ča nc volje za mlr. Razgovor 8 predsjetlnikom norveškog parlamenta. Kb. Stockholm, 29. decembra. Predsjedn k norveškog parlamenta (stortlinga). N o w i n k 1, kao što se zna jedan od največih brodara u °!:andinaviji, razgovarao se sa pres avnikom .,Deutschtransoeean;schcn Nachrichten-Dicnst“-a. Razgovor je an.eričkcj štampi saopšten bezžičnim brzojavom i on u glavnon? glasi: Ako bih se htio izjasniti o n.iru i o oitanju mira, onda mogu to uč.niti satno kao Norvežanin i sa norveškcg gledišta, a da pri tome ne budem partajičan ’ii prema jednoj stranoj sili. s k'vom moja otadžbina u miru i prija:eljstvu živi. Ali sam ja ipak zato i graJjanin Evrope i mene tišti bolno POSlidni osjcćaj, da je ovaj rat, koji već više od dvije godine snalazi naš d o zetnlje i desetkuje bijelu rasu. bratoubilački rat izmedju dva srodna i kulturno visnko obrazovana naroda. S toga ! a i Kao Norvežanin i kao Evropejac svim srcem želim. da se ovaj svjetski rat sad približi svon.e krftju. ipvaki je dan za mir jedan dobitak, kako za Evroiu »ako i za kulturu naše rase, za njenu svjetsku misiju, kao i za niduću sreću cijeiog čovječanstva. S 'iga sam ja i cio skandinavski sjever, ’'ao i cio neutralni svijot pozdravili sa zadovoijstvom govor državncg knnce'ara od 12. decembra. Nije na nami da rijcšavamo, da li je nota kao osnova za otpočinianje pregovr.-a o miru povoI ; na : li nije: ali je istinita činjcnica da je ona utrla put svjetskome rrtiru. — Švedska štampa donosi ovaj razgovor neskraćen i odobrava ga. • Odgovor sporazumnih siia. (Naročiti brzoiav „Beogradskih Novina’*.! Lugano, 29. đecembra. Kako ,,Messaggero“ javlja, kabineti sporazumnih siia spremaju dvije raznovrsne note. jcdnu za središnje vlasti, drugu za Ameriku i ostale neu ralne države. U notama su spora.-'timne si!e tačno označiie svoj ratni cilj i izjavlie, da one, posiije toiikih žrtava u krvl i Imovlni, ne mogu poiožiti oružje, ako od protivnika nebi dobiie pristojna zadovoijenja i sigurna jemstva za budućnost. Miloša, da lm tu partiicu presuđi, nadajući sc, naravfio, da će je on prcsudlti u njiliovu korisf. Ne mogućl prlrtilti nikoga, slarac zapovedi Knezu Mihajlu, da Jagodince sasiuša, i da im da odgovot kakav treba. Knez Mihaiio, u onoirt hodriiku do sobe u kojoj leži Knez Miloš, primi Jagodince. Sasliišavši šta žele, oti im stane goVoritl, da ne treba tu stvar trzati od sudova, da Kttez Miloš i ne može sada, kno nekad, presiid|iv«itl ono Što po zakonu tretia t!a presudjujh SudoW. I, kad bi to I hteri, oni, kao svesiii gradjani, ne bl trebalo da to od ttjega traže* i t. đ. 1 t. d. Ovim Ijudima takaV govrir pobrfca natiieri!. Za to će onda Uzfctt rfeč Vodj deputadjfe. i ižJ'aVitt: — Gospodaru, fcad je tako, Diida vas ja molim, da mi date otpust: hoću da pfedjein rt trtdjć PridftrtstvoL. — Na poijfc! bezrihrazrti'če! pfodera ste «a tto Knez Mitfsiio: — ja rfiisHtt) da Vririm gmdjcnim), patriotfc a ja iirtatn pos!a s takftrt... Od te vifce 2 atrese se topčidersfci fconafc. Dfctoatacrja strngnn niza stepenice što ko brže inofcftše, a Knez Miioš, bolestan p svojoj sobi, refcne svtom berberinn Arfcadiin: Brtco, prifvorMe ta vratft, fctro da Jte Mijailo ncšto Ijut! „Knma pofmdieožt fca‘ 1 poČaSće»a“. Mlifrte 1 ešjatiift. va Jefcffk wnto:rhšajcg cdvle.'ija kneževe k.mcofai je i-lo !<* u? Kr’ers MTjoša. j vf) sl -ž: a kal’ineisk.iga scfcretara. l<?ga radi je s\jk! dan tfnao posta s Knezorft hHcšem. Rat sa RumunjsKom. Braila. Ako se Drnavom ’doputuje do Braiie, otida se pri dolasku može vr.o inalo viditi od samog grada. — koji broji oko 50 .(/j 0 stanovnika a u srazinjeri je prema tonie broju vrlo razvučen — jer se nalazi ua jcdnoj ravnoj površini koja za 20 do 30 inetara uadvisujt’ Dunav i skoro se ua sarnoj obali strmo spušta prema rijeci. liraiii Rumunji rado govore i vele, da itn je taj grad najljepši u njiliovoj zem,ji, i gotovo oni u toine ne preLeruju; Braila se može takmićjti i sa samim liukareštom. Dokle au ostali provincijski gradovi u Rumuniji vrio neuredjeni, s niskiin, bijedhim ku(j.ama i rdjuvom kaldrmom, dotle je Brai.a sa sviin moderan grad sa besprikornom kaidrmorn, podignut po jedriom pravilnom ras'poređu. Za vrijeme krimskog rata — prema opisu jednog ratnog dnpi.,nika — na istom mjeitu, na kome danas Braila leži, prostirala se velika, prašnjava ravnica, na kojoj je biio nekoliko raštrkanih kuča. U toku polovine prošloga vijeka Braila se naglo razvijala i postaia najvećc izvozno pristanište u Rumuniji, pa ni lazvitak Konstance nije ovom graJu nanio nikakve štete. Ondje, gdje se dunavski rukavi opet sastaju, rijcka je vanredno širi ka i, blagodareći izvršeuom uredjenju rijeke, mogu do Braile dolaziti najveći rnoroki brodovi. Parobrodi i jedrilice, koje s mora dolaze istovaruju svoju robu u Galacu, uvoznom pristaništu, ali se u Braili uiovaruju dva najglavnija proizvoda, žito — pšenica i kukuruz, kao i petroleuni. JJuž cijeloga se pristaništa pruža veliki žilarski inagacin, uporedo sa ovim još po nckoliko njili, a mjeitiinice je ta uiica zasadjena cilindričnim rezervoarima iz kojili se slijeva kroz cievi pctroleutn u brodovc, naročito za nega udešene. U nedjei.s.ma poslije žetve vlada na cijelom pristaništu ncobićno živalian rud i pruža pravu istočnjaćku sliku; nosači u raznovrsnom odije.u nose vreće za vrećama, napunjene žitom; 'I'urci, Arbanasi, Jcrmeni, Cigani i Jevreji gurajući maia kolica, i raznovrsne rabadžije, sve to u ncpreglcdnom broju gamiže duž cijelog priotaništa, a Rumunji i Rumunjkinje stoje na brdiina žutog žita i tovare ga velikim lopatama; u pristanišlu sc u dugoni redn nalaze veliki morski brodovi i čudnovato sagradjcue turske i grčke jedrilicc. lamo na samome pristaništu se nalaze razne prodavnice životnih namirnica, brodarske pivmce i druge male trgovine, koje su snabdjevcne svima potrebama za pristanišni život. Kad se u sam grad udje, vidi se njegovo raspuredno postojenje; sa jedne je strane grad ograničen Dunavom, pristanišna ulica se sastoji iz dva prava dijela, koji utiču u jedan tupi ugao; drugo jc ograničenje, koje grad dijeii od prcdgradja, u vidu kruga, njega obrazuju nekadanji gradski bedemi. koji potiču iz vremena, kad je Braila bila tvrdjava. Iz sredine samog pristaništa vode nekoliko širokih uiica kroz sam grad do samih bedema a poprječne su ulice dijelovi kruga, tako da grad iz visine izgieda kao iepeza. Nema upravo ni jedne ulice, fcoja nebi jednim svojim krajem dovodila do samog Dunava. Dokle je sada Braila svoju ulogu kao tvrdjava ustupiia Galacu, bila je ona u prošlosti mnogo više nego li utvrdjeno mjesto. Da li su još Rirnljani mjesto utvrdili, ne zna se pouzdano; izgieda da Rumunji u to vjeruju pa su s toga ukra.ili grad sa jednim Trajanovim spomenikom. Pouzdano se može srnatrati, da su Rimljani bili u tom kra.iu ulvrđili desnu obaiu Dunava, jer je tuda proiaziia državna granica. U srednjem je vijeku Braila biia u izvjesnom vremenu moćna gradska repubiika. U rusko-turskom ratu 1770. god. građ je izgoreo; tada

. su ga Turci ponovo utvrdili. all su ra 1828. predaii Rusitna. Svoj vcli!;f polet kao trgovinski grad Braila je dobila u drugoj polovini prošlog stoljeća i to poboljšanjem dura'.skog puta i podiznnjem željeznićkih pruga, kojin: je Braila vezara sa Buzeu i na sjeveru prcko Galaca sa JaSnm, doprinijelo jc mnogo poletu ovog grada. Brusl.ovljev put u rumunsk! glavnl stan. (Naročiu bi/o av »Btogrjugkili Nov n»<) Budimpešta, 29. decembra. Jedzn ovdašnji list avfja iz Slockholma: „Peiit Pansien" jav.ja, da je general BrusiloA’ otpulovao iz svoga giavnog stana na rumunski front. U njegovoj se pratnji nalaze mnogi ruSKi stožerrii časnici. U rumunskom glavnom stanu sastaće se gencral Brusilov sa iumuns<im kral ein Ferdinandom i ge leralom Berti elotom. Kako list daije javlja, Brusilov će osLti u rumu skoiii glavnom stanu za sve vrijeme opirac.ja prolivu vOjSke maršala Mackensena. Preustrojstvo Bratlanove vlade. Kb. Jaš, 29. dec mbra. Rumun sko je mm sursho zbog istupanja nekuiicne članova pieustrojeno. U novi je katoinet ušL i neaoliKo oposici on ra. Bratianu o taje mimstarski predsjednik, a zadržao je i portielj minisla stva soojnih poslova; Constantinescu preuzima od M o r tz u n s-a portfel) nnnivtarstva unutrašnjih d,ela Take J o n e s c u u.>ao je u kab net kao m nistar bez res rta. Još su ušle u novu vladu i ove lićnosti: prmc Cantacuzene, Cieteanu i Istrati. Enšieskc I kolonije. ,,J‘acc«se . . Žestoki napadi protiv bivšeg ministra spoljnih poslo va. — (Jrijesilorda 0 rcya. (TLročiti br/ojav »Keogradskih Nov.naij Rotterdam, 29. decembra. Ratni književn k Ashmead Bart1 e 11 piše u ,,J o h n B u ! l“-u: ,,U našoj se zemijj sada pri^a da su vremena razočarenja prošia. S Lloyd Oeorgeom otpočelo je n o v o d ob a, naime, doba u s p j e h a. To je žalosna z a b 1 u d a. Liovd George nije nikakav čarobnik. Bijedno stanje na istoku on nije u stanju da izmijeni od danas do sutra. Un je primt j nasljedstvo jednog najvećeg n c z n 2 1 i c e« najbezvoljnijeg od svih engleskih državnika, lorda Oreya of Fallodena. On je, i niko drtigi, kriv, što smo mi na Balkanu pretrpili udare za udarom. Lord Grey, koji se sad mirno povukao na svoje poljsko dobro, treba da dodje pred jedan nepar.ajički s u d. Jcdan ubogi djavo, koji ukrade jedan šibng, osudjuje se na pet godina, a tako zvani državnik, koji je svojom glupošću doveo državu do ivice propasti, koji sav značaj borbe, u koju je svoju zemlju survao. nije ni pribiižno Pojmio, koji se ogiušavao o sva pametna savjeto-vanja, takav jedan čovjck stresa sa sebe svaku odgovornost kad mu je god volja, i nestaje, aokle se hiijadama njegovih zemljaka ioraju da žrtvuju, da bi spasii državu od posijedica njcgove glupe dipiomacije' 4 . Ashmead B a r t e I e 11 priprema javno mnijenje na gorka iznenadjenja na Baikanu.

ic.’.no jutro, čim Lcšjafm u.i.e i prklun! ,e, Knez Mi!oš izvuče i/ iijoke tlck -i kc topova raznili š.ircnih gaj'.ma i ; 'ik'izttjtić; ih MLoju. zadovcljnim 5 n .nko .ližini glasom reknc: — CiniŠ ‘voliko, izberi efo Mi milnjcfc! — ' e. će Vam to> Oospodartt? upi*a Leit.in rt. — Uoću'tebl na načinim hnljitic, <ia se svud poznajc n.oj „seKretar •, “ Moliiti Vhs, OospoTiru. mmojtf mi to gradiii, rtče uprer«ščen M;l<je; — ja !”'fiiti haij na puna dva ormnna; n« mogu Ih pocepatl nl za deset godinn! . . . • Cim'š ’volik. ztittm ja da tt Imaš haijnft: ali {& hrću da ti tiačinim ncšto osohito, vteifertOs Aareno, lepo! . . . Molim Vas Oospodaru, nemojte VI to meni graditi! Ja sam rad da se ženim. Bojim se ncće ni jedria devojka poći za niene kad vidl da sam se naklrrdiarfo kao dodo!a. — E, ČinSŠ Voiifco, ba? s! Itrd! Ja hoćn đa tc rtašaram kao detiića. da svafca . . . Štacrre fcad u te pogieda, a ti hoćtol da ostaneš stsrtnk, kao što sii Votja ti jet Kutma toonudjena ka’ 1 počašćena! . . . I tako se šarene tertpne ne narnČifce. , Bar plerHići ... U jeđnom beogradskom Hsto proČftao sam skoro. pričtt o gornjem stu- i čaju malo drugojač«. Evo i ujc čitaocima na ocenu: 1

Kad je Knez Miloš oslobodio Srbiju, i zaveo kao neki admistrativni red u zemlji, onda oni koji su polagali pravo na neke zasluge u zemlji (a vele da ih je bilo 5—6) dignu se pa Knezu Milošu u Kragujevac. Knez Miloš ili lepo primi i upita ih šta su došli. — Pa. Oo.spođaru, reći će jedan ođ njih, došli smo da te molimo da podeIiš Srbiju na spahiluke, te da i nama daš po koji spahiluk, jer i mi imamo zastuga za ovu zemlju, pa je pravo đa budemo spahije. — Kakve spahije, oca vam vašeg, zar se mi borismo i krv prolivasmo đok Isterasrno spahije iz zemlje. Turci su bili spahfje u ovoj jadnoj zemiji, pa sad da dam narodu krštene spahije da mu krv sisaju. Dugo su ćntali tf narodni (Tudbenici, pa će onda tek jedan od njih rećf: — Pa. Gospodaru, kad ta ne daš, a ti nam daj titule grofova, barona I t. d. — Jes, jes. otac ti je bio fcozar, a ti trcba da budeš groL Jok more, hataU. — Pa Vađ nani tri to ne đafc, a tl nam bar dopusti da se zovemo kao tmo Rirsi: Korzakov, Corčakov, Dca&dufcov lt<L 1 — C, to mciže. odrnmri Xnex Mi!o5. Eto, ti se zovi (tikaznjnći prstsjm na svakoga) Šarov, ti — Zeijov, ri Beiov, ti — Oarcrv tt — Murgov. I 1 đ.