Beogradske opštinske novine

греје. „Љубав према оној малој четици којој у друштву припадвмо, то је — вели Берк — клица родољубљ а." Најмудрији и најрсћи људи нису се стидели да признаду. да им је највећа радост била, сести поред своје деце у неарикосаовену кругу свога дома. Светао и дужаостан живот на дому, то је и најбоља спрема за светао и дужностац живот у држаеи. Чо^ек који љуби своју кућу, знајте да ће умети да ц<н» и служи своју земљу. (Наотавиће св.) ПОДЛИСГАК С2РЗБ1Е2С Ј" У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ НАПИСАО О с хх-З? еие Таљандије ЧЕТВРТИ ДЕО Килош 06ренови4 кнез Срба III Усаех Милошеве дииломаци)в — Јамства дата Србима. — Акермпнска конвенцуја (сеатембра 1826.) — Ратифика*пија руског цара (октобра 1826). — Радост народа у Србији. — Скуаштина од 15 јануара 18 27 ) — Једна иарламентарна седница. — Есседа Милошева. — Нова закпетва народа кнезу сраско.ч. — Приеатан живот Милошев. Посета једног ируског офацира иожаревачком. двору (1829). -•— Патријихални ручак. — Кнежева аородчца. — Кнегиња Љуб Ц'1. (Наставак.) Радосгје у Србији била велика. Милош похита да сазове народау скуцшгину.да јој саопшти тако сретну новост. У исто време то би била за њега нрилика да оправда саоју диктатуру и умири нротивне ивртије. Јер, не бешелвон дужан објашњења своме народу? Дакле, скупштвна се саставе 15 јануара 1827 године у крагујевачкој дркви. Црквеви великодосгојница , као владика ужачки, неколико архимандрита и нрота, кнезови из свију крајева и округа, главни киезови и велики број народом изабраиих посланика ту напуне цркву. После сдужбе божије , Мллош сгане код неке врето преетола. Он је бао еасгавиои изЈиктирао једау беседу за овако свечану прилику, али, како сам нијв умео читаги, то ју ирочита саупштини његов секретар Димитуије Давадоввћ. Докуменаг заслужу(е пажње. И доиста , ништа није Интервсније од ове смесе, и парламентарна Формалности и сељачке ФамилиЈарности, и висине и смерности аутора. Милош зна све шта је великога уради >, а он то с поносом спомиње; он зна и за тужбе које се на њега дижу, на их правда нуждом самог сгања, и наавно обећава бољу будућноет својим иоданицима. Један од писаца који су вам сачували овај говор, г. Федор Посарт, и чије нричање нма нечега од простоте кроничарске, описао нам је

у исто време и упечатке овог скупа.*) Ми имамо ту пред собом једну седннцу, и то свечану седницу, народне скупштини у новој Србији. Књаз ослови најнре његово преосвештенство владику ужичког, за тим почитајеме архимандрите и игумане, па чесгите кнезове, па многоуважене кметове, и, најзад, народне депутате којв назва просто : „драга браћо." У беседи која сљедује сномињу се са неколико речи она страшна времена од 1813 и 1814 „кад је проклети Сулејман паша као вампир сисао крв Србији, на коље набијао њене синове а давио српске жене и децу. Да се одупремо оваком насиљу била је наша прва и најнреча лужност; друга је, не мање прека, задаћа била, понова стсћи милост султанову и снасти племе српско. Цареви не волу бунтовнике (додао је још беседник) и за то сам ја, идући само на добро свог народа, и тежећи да му прибавим неког покровитељства, пао пред султаном на колена и тражио у њега милости. Памтите ли колвко сте ме пута на нашим сасганцима, кад заједно писмо и једосмо, колико ете ме пута и у самим биткама с Турцима, чули где се молим Богу да умекша соце еултана нашег цара, ш да умилостиви душу његовуј!.... Има шест година како смо нослали у Царвг^ ад једну депутацију, да се споразуме с нашим ц»рем о правима које тражи наша земља — али букну буна у Влашкој и Грчкој и задржа наше преговоре. Цар Александар с временом исоунио би наше жеље, да га Вишњи није себи у вечност позвао. Али он је урадио шго је могао. На самртвој постељи, у своме тестаменту, тај великодушни цар нарочито је препоручио своме раследнику и брату, садањем и славном цару и Јосполару руском Николи, да на^ лодржд код сул^ааа онаво каЕО нае је он сам (височајшн по ојнек — бог да му душу п.с сти !) нодржавао за време својо владе," На ове речи — вели кроничар — цео скуи се одазва три нута са : „Б )Г ла му ду:пу проета! вечиа му намет." Бееедник тада настави: „и чим се цар Никола попео на моћни престо Русије , он је одма навалио ва султава да што пре закључи нашу ствар. И тако ја се сматрам за сретва, драга браћо, што вам могу донети веселу новогт : да је султан попустио , и потписао заједно са царем Николом ^говор који освештава права која смо тражили, и уводи Србију у ред јеаропских народа." Давидовић ту прочита чланове акермапске конвенције , односеће се на Србију. „Као што видите — наставиће опет беседник — време није далеко када ће и наша држава имати своје место у свету, и уживати све оне л*. пе и велике благодити као што < у: верозаконскв слобола *) слобода тргсвине, *) Види 1)аа Еећеп с1еа РИга(еп МПизсћ ип(1 авше Кп«§е пасћ вегћЈксћеп опел1е1 (ЈиеИеп ђеагћеИек уоп Р. А. РеЛог Ро8заг4, 1. уо1. 1838. *) Верозаконска слобода у оио време аначнла је, за Србе, две нарочите и са свим одређене ствари ; и то : 1. да владнке не буду више Грди које шаље царигрздски патријЈрх, него Ср^и које бара срнска дрква а само потврђује п&тријарх. Иозиато је већ да су ове владчке, долазећи ив Турске, блле ва Грбе далеко пре турски чинавн^ци ио хришћански епискапи; 2. да на црквама могу слободно ввона 8вонити — она звона која еу Турцима тако мрека била, да су их Срби 1812 год. морали закопавати у вемљу да их сгаеу од њихова Фанатизма.