Beogradske opštinske novine

62

Азије, и најзад Пастврово иит .ље које смо зз ово неколико месеца и заборавили. Г. Пастер, нарочито, јавл.а се еонова као јуаак времеза, или правије рећи као грешник иа чија се леђа товаре сви греси ме децине. Лане смо га сла'вили као поду-бога, иу мало што му ве подигосмо олтаре. И учени људи, и двор & сав остала свет подјли одушевљење оариских Пастер^ваца; а свуда се ГЈВорило само, како ће се отворити автирабични ваводи у Петрограду. Москви, Одеси и Харкову. Настаде прави зааос и помама. Све потрча дч пронађе кога год је каква жнвотиња ујела 0 такве су се болеснике отимали и свааи се х«алио да их је излечио. За цело, популарност ]е нешто веома пролазно, кад се мора рећи ла овде дчпас са Пастером са свим обратно стојимо- Као год и кнез Батемберг он (Па тер) је у Русији дочекао и елазу тријумФа и горчину порзза. И баш многи од оних људи којш су га у облаке дизали сад су се противу њега нвјжешће окомили. Па даје ли се како обј:венити овај обрт? Мучео довста. Мени је сва ова хука само јед»н доказ да свех не верује у рат. Велим „свет" јер влзда се и даље у тжншни оружа и сарема за сваки елуч ј. Тако из доброг извора д^звајем ла предстоји указ о забрани извоза коша иг Русије и јевропске азајске (већ је изашао — УрЈ; а тај ће корак заа^ити од говор Немач40Ј и опомена Аустрији. Но ни то није све. Комавдант литванског корпуса (у Вилви) баш је сад ввиао наредбу подоучним му Официрчма каваљерије и пешадије, да носећују предавања, која ће војени стручњаци држати о најновијем наиретку артиљерије као и о улоза коју ће она имати у будућим баткама. Поред тога, јужна војска организовала је оне чувене одреде убојних ловаца о којима <*ам вам говорио пре неколико недеља. Ова бо; ци бирају се из среднн« најразвијенајих и најокретп јих људи и задатак им је: да се вежблју у извиднкчкој служби, трагајући легла курјвчка по шумама Нове Русије иУкрајине Освм тога министарство маризе ради на поја чању руске Флоте, која је в ћ прилачно одмакла и лејствује у водама Црнога мора. У тој цељи отвореа |е стечај за грађење неколико 01вЕлопниаа првога реда. Прва три пројекта прападају капетанима Ксавиј? Ратнику Јовану и Александру ЛеонтиЈеву. Примедбе се праве, и то не без неке горчане, шго се нико одИнглеза предузимач* није јавао на стечају Н*јзад решено је да се граде још неколико нових војничких жељезница у Азвји. Један парни грамвај везаће Аскабад са Меџе дом — то јест Закаспају са ПерЈИЈом — на дужкни од 240 километра. Подизање ове пруге учиниће да Персија са свим дође под руау Русаје; док ће.економеке користи бити од највишзг значаја. Меџзд је највећи трг у Ирану. Његови „п*»зарн" биаи су до сада скоро искључиво плављени од инглеских Фабрикат&, који су са великим трошком, а преко каравана, доношени из Инђије ила са персијског залива. Отварање, пак, аскабадске жељезншце даће при-

дике и московским трговдима и кавкаским иадустријалцима да извозе у Персију своје памучне еспап§, чохе и лаке свиле, као и да победе на доти чним ^ијацама са својом ненадмашном јевгиноћом Исто се тахо надају и велики произвођачи шећера — данасЈ махом запалих са оборених ценаЈ свог иртикла — који се не проднје скупље од 35 пара Фунта — велим — надају се да ће у Персији отети шећерну пијацу Французима који данас тамо савршено гос годаре. Дакле, сви ови чинови, као и мдоги други, јасно сведоче, да Русија све више тежи да се развије на југу. То је правац којим ће од сада тећи њена политичка, трговачка и војничка,струја, или, ако ћемо још боље да се изразвмо, њена цивилизаторска најезда. С тим хоћу јошда кажем, да Цариград није, као што се у Јевропм мисли, јединн циљ руских славеноФДла, И Малој Азији и Пезсији и Авгани нистану суђено је да једнога дана подпадну аод посредау или непосредну власт руског цара. Управо, пршшка је да ће ова царевина (Русија) пре допретн дг> пероијског залива но до Пропонтида, и да ће се млого раније ^оконати и Херата и Техервна и Ерзерума него ли шт.) ће Цариграда. Овде свако и предосећа такву будућност, па се у руској војсци и чини млого да се н».уче азијски језици Путниц«! и трговци рускп већ продиру у давље дубнне Средње Азије, док се, лао чудноват знак времена, можо забележити и само отчарање мусломанско татарског позоришта у ТиФчису, о коме су новине на југу донеде пуае ступце појединости. Оно,®ми смо већ им&ли театре, малозуске пољске, немачке, швед':ке, Финске, естонске, ђурђијанске, летишке, јерменске иа чак и јеврејске; ала е још један требао па да збирка буде потпуна. Најаре је изглед»ло немогуће отворити га, по што обичаји мусломански забрзњују жеаама да излазе на поз>рниш;нои та препона буде савладана, кад мусломански глумци добију у аомоћ неколико хришћанских глумица. Нов теа^ао, дакле, о т иоче своју раању С1 једном низом представа комад-, који носи наслов ,,Господин Жардан'' Истина то није никакво ремек-дело — похитајмо да то кажемо — али се ствар тиче једног младог мусаомана из добре Фамилије кјји хоће да иде у Параз. Гос шдин Жардан — а то је један ботаничар Фраацуски који је дошао да изучава Флору Кивказа — ва~лика младзћу све леаоте и дивоте Францусхе саветујући му да дође да их се нагледа. Али цела Фамилија скочв да спасе сво|е дете од такве опасвости — е га Париз миже опчиаити и навести да на Коран заборави! Него, Господин Жардан бе ипак успео у иаклену му плану, да не би неког старог дервиша, који к са својим волшебним вражбинама за тиаи часак збриса тај Париз с лица земље. Као што видите, средство је колико просто толако и радикално. Главн) је да победу одржавају добре нрави правога мо Ислама, и тако^наш млади пр иј а т е љ неће доћи та на изложбу 1889 године! — Што се самог начина