Beogradske opštinske novine

130

Г.ЦМ. Клвдис. То је приход од забава. Он ивноси годишње 4000 дин. Г. Предовдник. Пристајете ли дакле, господо, да дамо 500 дин. (Пристајемо) Оглашујем према томе да је одбор решио д 1 се друштву за сиротиу и напуштену децу, поред службености плаца који је општина на Врачару уступила, подари још и 500 дин. из општинске касе. Бр. 62 Г. Председник. Господо, наш рачуновођа моли да 1в одреде лица која ће прегледати рачуне за 1384 и 85 »од. Шго.до сада није изнео то питање узрок је тај, што ,је пред|одбором расправљано питање о вишку утрошка. Како је за прегледање тога утрошка одређена комисија од лица : г, г. Добривојевића, Вујића, Јанковића и Вељк.овлћа, то, кад би се та господа хтела примити за ире гледање и ових рачуна, могли би их изабрати. Г. Др. М. Вуић. Ми смо прегледали рачуне за целу 1883 10д. Није право да ми то опаг радимо. Г. Председник. Па јесте ли вољни да изаберемо другу комисију? („Писмо" — „Нека остану иети," — „да изаберемо друге"). Иоједнна одборници кандидују : г. г. Богатинчевића, С. Станковића, К. Црпогорца, Др. М. Т. Лека, М. Вељковића. _ ^ Г. Председник. Молим примате ли ову кандидапију. (Примамо). Оглашујем дакле да је одбор иаабрао за преглед рачуна за год. 1884 и 885 г. г.: Богатинчевића, С. Сганковића, К. Црногорца, Др. М. Т. Лека, и М. Вељковића, који ће одбору о томе ре®ериеати. Бр 63 Г. Председник. Сад је на реду питање о својини кавала испред имања Браће 3. Поповића. Ова ствар о својини канала била је пред одбором пр. год, 10 јуна и одбор је донео овакву одлуку : „саровођеље приватних канала у општииски канал, а тако исто и спровођење приватних ванала у приватан канал ираво је општинско, „А што се тиче накнаде коју приватни треба да да приватноме, за то што у његов канал свој канал спроводи — то је ствар погодбе приватних." Решење је тако доаето, да је могло дати грађ'н; ма прилике да се свађају око права које је чисто општинско. По моме мишлењу одбор је требао и да таксира спровођење канала привагних у приватне канале. — Има реч г. Петровић. Г. К. Петровић. Господо, по закону о општинама г. Н. Поповић као заинтересовано лице пе може учествовати у саветовању ове ствари. За то бих ја молио да се он удали из седнице, док се говор о овом иредмету буде водио. Г. Председник. Молим вас г. Накола да изволите удалити се. (Ник. 3. Поповић излази — по што је оставио ва столу тапију од канала) Г. Н. Ђорђевиб. У колико сам разумео г. председника, видим да још није расцрављено питање да ли је то

општински канал ? Тек после тога питања могли би рас* прављати, да ли је општина власна или не да натера приватног да дозволи да се туђ канал у његов слива. Најзад, треба знати гди лежи тај канал ? Г. Председник На основу овога решења сви канали, спроведени на улицу, јесу општински. Но, често се догађа да приватнима није могуће до општинског канала доћи пре него спроведу своје канале у приватне. Такав је баш случај овде. (Чита тапију) Г. Н. Хор^евић. Молим, ако закста тај канал лежа на улици, онда је отпптински, а не његов. Г. М. Крстић. Лепо ви то разлажете, али ако неко приватно лице спроведе канал до ојииидеког, а неко други хоће да спроведе свој канал у онај први, онда је он на сваки начпн дужан неке обавсзе према првоме да изврши. Јасно је и то, да онај први мора другоме дозволити улазак у свој канал, кад овоме није могуће да у олштински непосредно спроведе ; само је сад питање хоће ли му овај какве накнаде за то дати ? Г. Милутин МарковиБ. Господо, ми имамо пред собом две ствари : одлуку одбора и ствар Браће 3. Поповић. Одлука је на своме месту и о њој ие може бити сада ни речи. Што се тиче ствари БраћеЈЗ. Поповића о њој не може доносити одбор одлуку док се та ствар не прачисти, ван одбора који сада има више ствари да решава, и с тога ја предлажем комисију која ће ту ствар проштудирати, акта прочитати, нама ре®ерисати и тек по тако извиђеној ствари ми као одбор можемо приступити решењу. Иначе би морали да читамо сва акта па тек онда да донесемо неки закључак а за који немамо времепа. Г. М. Клидио. Г. Поповић ничим не доказује да је то његова сопственост — осим онога што се у тапиш помиље. Он не казује да га је он зидао, не казује ни да он према њему има каквих обавеза да га нпр. одржава. Канал, чим изађе на улицу, општинсаи је. Кад би он доказивао да мора тај канал да одржава у чистоћи, онда би могло бити говора о томе да ли је његова сонственост? Г. С. Добривојеви&. Госаодо, заиста постоји то као ®акт, да је г. Пошвић из своје авлије спровео канал у општински; али узмимо да је општински канал 100 200 Фати, и тај крак који је до општинског продужен за 200 Фати, тај крак држам да није иичија својина него његова. Овај крак који је Поповић спровео од свога имања мора се сматрати за његову евојину; иначе, кад би се допустило да и други у тај канал спроведе своје канале, онда би се цељ промашила. За то, што би други уносили своје канале они би учинили да се он сам не би могао својии да користи; он има право да каже, „ја не дам никоме да уводи своје канале у моје" Кад општина буде подигла о свом трошку канале онда ћемо их сматрати за општинске, ала за сад, кзд је он сам подигао, он има и права да одбије сваког који би му крњио његово право. Са тога разлога он има права на тај канал и ја га сматрам за његову својину. Г. Председник. Господо, желио бих, да вам свратим пажњу на то, не бранећи ни једну ни другу страну, а на име : да општина треба и о томе да води бригу, како ће сваки грађанин моћи да спроводи своју нечистоћу у