Beogradske opštinske novine

131

ошптински канал, као и да не заборввља: да има гпилика где приватни не могу доћи до оишт. канапа, дру гаче него преко приватних канала. Г. М. Крстић. Да би савнали право стање ствари и да би, према томе, могли резоновати, мој би предлог ишао на то, да суд општине изашље свога инжињера да он те ванале премери и нацрта, па ћемо онда моћи и са техничке стране ствар оцењивати. Јер, рецимо даје"тај ка нал његова својина, а да је такав и толики да може 50 кућа примити, овда држим да не би било разложно кад би општина казала: „ово је канал Браће Поповића. а ви други зидајте куда и како можете за се." Дакле ; да би све то могли имати у виду. потребно је, а и мој| предлог иде на то, да инжињер сними ситуацију и попречве проФиле, и да види, да ли се њиме могу више њих служити Г С. Добривојези!. СлажемЈ ее са г. предговорником, да одредимо комисију која би оценила простор и велн личину ових канала, која би увидела и констатовала да ли ови побочни канали стоје на сметњи нли не. И ако не етоје на сметњи онда остајем при том, а то се слаже и саЈјпрошлим решењем, да притежаоц није дужан да дозволи спровођење у свој канал; ако ли му је на сметњи онда се може решавати о допуштању за спровођење у његов канал. Г. Јопа Схевановић. Ја нисам аротиван комисији, али ржим да избором комисије неби била ствар решена. Комисија би вам потврдила да је овај канал или на приватном или на општинском земљиш ,, а тиме још ништа нисмо решили о главном питању — на име — 4а ли општина има права да привагне натера, да дозволе увођење приватних кавала у евој каиал? ЈЗа мене је оно старо решење са свим јасно. Она је одлука донета на питање Управе, да ли ми сматрамо те канаае као приватие или као општинске? И ми смо донели одлуку, да се то има сматрати као општински канал, док оно што је приватницотрошио, док је тај канал подигаона општинском земљишту, његова ствар, и он за то има права службености на општинском земљишгу. А ако би ту дошао ко други, онда би било питање да ли овај има права службености? У случају кад би се онај први одлучно одупро и казао „недам", онда бими дошли и казали: „то је наше право, ми то узимамо у сво!е руке," па би према положају места решили, да мора или да не мора пјстити . Ш то се тиче питања хоће ли први то дозволити бадава, разуме се, да нико није дужан за другога да подиже канале; али, ако би се десио случај да први уцени другсг, да му рецимо аражи 1000 дук., онда ту општина не може ништа да решава. За то су надлежни судови. Према томе у овом случају не остаје нам ништа друго до да знамо да ли је овај канал на општинској земљи или не, и онда ћемо овоме другоме да допустимо спровођење или не. А ако се њпх двојица не могу да погоде ми ћемо их да упутимо на суд, али никако општина не сме то да таксира. Г. К. Црногорац. За мене је ствар јасна. У закону стоји да кад приватне личности спроводе своје канале у општиаске плаћају за то општини 10 дук. За мене је јасва и коректнаиодлука одборска у којој се велиТда је крнал на општ. земљишту општвнски. Из свега тога поштујући и примајући одлуву врошдогодишњих одборвика

излази: да приватни, кад уводе канале у туђе, плате онолико, колико се плаћа и нри увођењу у општински канал. (Врло добро) Г. Милутин Марковић. Гледиште г. Црногорчево не може никако да остане. Узмимо нпр. г. Поповића. Он прави канал од свога имања до општинског и тај га канал рецимо кошта 1000 дук. Зар је право да његов сусед, који до његовог канала има да направи само 2—3 ®ата канала, плати само 10 дук. Баља имати на уму да ту може бити различан терен, различно одстоЈање, а према томе различна је и цена, за то је ова ствар погодбе између нојединих прив. лица ствар оцене вештака, па и предмет спора и општина не може та питања да решава јер није овлашћена ни једним законом. Оашгина, као што гласи и ранија одборска одлука, има право 'да даје или не даје појединцама право службености епровођења воде и нечистоћа са свога имања каналима кроз улице у општински канала и више ништа. Г. Председник. Ја сам ову ствар изнео у мало ширем обиму, но што ми је од Управе дошла, и тиме с-ам хтео да се распре појединих грађина укионе. Сад видим да је, правнички, ствар немогућа, да се општина уплеће и оцењује ово или оно. С тога, молим, да се вратимо на питање Управино „да ли је доиста то канал Браће 3. Поповића? И, ако није иа основу чега сматра општина да има право с њиме да располаже? Дакле ми имамо да одгоаоримо: да ла је то канал Браће 3. Поповића или је општински. Г. Др. Ле&о. Држим да би било излишно да бирамо комисију, јер у колико ми је познато о овом предмету води се парница и одређена је нарочита стручна комимисија, која је на лицу места већ и кзлазила, да се уверн о фзктичном стању ствари. Мишљења сам да останемо при ранијој одлуци општинског одбора. Г. К. Црногсрац. Ја устајем да браним мнење пређашњег одбора. Полазећи еа истог основа са кога је и прошли одбор пошао, ја кажем да је тај канал општински, по што је наопштинском земљишту, а ако му је дато право на службеност, с тиме се не може спречити, да и други у њега своје канале спроводе. Ја вотирам да се то сматрао као општински канал и према томе, сваки, пошто добије дозволу и плати таксу, има право да свој канал у тај спроведе. Г. С- Добривојевић. Браћа Поповићи су спровели канал истина на општинској земљи, али они су тиме добили права службености, том земљом, и они имају безгранично право, да се служе тнм каналом. Сад, други који хоће на тој њиховој службености да добије право службености треба да за то има законских основа. Но пошто овде нема за коног ослонца, то он и нема права да улази у његов канал. По ком праву може тај други други да смета његовој службености? (Жагор) Г. Н. Хср^еви!. Главно иитање које има овде да се расправи то је, да ди је ово општински канал или не, а даље се не треба ни|у'шта упуштаги. Ја мислим да је јасно да, сви каналијкоји су на општинском земљишту, јесу општински. И ја мислим да г. председник треба да стави ствар ва гдас&ње.