Beogradske opštinske novine

136

Па шта ће радити влада да доскочи оваким противницииа? који су на броју шака људи, али кој& су на дежу готово увек непостижни. Чује се, д« ће у скоро ватворити све универзитете; али та мера и нретерана је и недовољна. Говори се за тнм, о вероватној цромени у министарству. Г. Гирс је ивгубио царево поверење, и даје разумети својим пријатељима да је његово одступање блиско. А, ако је тако, онда ко ли је тај државник што га има заменити? За цело г. Толстој не би се примио тако ооа- не почасти; и, како се вели, да славенофили имају шансове да дођу на владу, онда би њих ту представљао гроФ Игњатијев. Други, опет, уверавају, да је цар дао себи позвати гроФа Петра Шувалов», старога саветника пок. Александра П-ог, недавиашњег посланика у Лондову и доброг пријатеља/ кнеза Бизмарка. У самој ствари биће, да се још ни до какве одлуке није дошло. Цар је дубоко потресеа, и првродно је што се бори, што чак и у свако судбоносну тренутжу не може ни на шта да се преломи. Само незадовољство царево, сасвим онравдано у осталом, дало се и јавно осетити пришком пријема вдресе коју беше послала универзвтетока омладина, и то, ма да је »дреса потпиеана од ректора и свију прОФес! ра, била врло јасна и категорич^а. Дазволите, збаљ->, да вам њен текст на овом месту ариложим. Она гласи: „Царско Величанство! Премилостиви Госаодару! Три вликовца, који за највећу весреку петроградског университетл, ту скоро постадоше члааови његови, нанеше му и тешку љагу својим учешћем у пакленом пок^шају. Тај случај за нас је болан, као што је сам грех неопростив. Дочекав овако црие дане, цео петроградски унвверситет, и наставнвци и ученици, траже једино могуће утехе у милостивој дозволи Вашег Величанства, да са страхопоштовањем могу вред Ваше ноге, Госаодару, положити овај доказ синовље љубави и непоколебљиве оданости." Цар не само да је примио знању ову адресу него је на исту и својеручно, и то овако, одговорио: „Ја се захваљујем петроградском университету, и надам се да ће он доказати своју оданост на делу а не само на аааиру, трудећи се, да взглади болни упечатак који је учешће омладине у онаком алочину произвело " — Као што рекох, цар је својом руком написао овај одговор, па је исвојом руком подвукао оне речи : „м а делу а не само на иапиру " .... Вило би, дабогме, сувишно набројати све оне адресе које стижу из свију крајева цареОВОМ ВРОЈУ СДЕДУЈЕ ДОДАТАК

виве, и које, најжешће протестују противу покушаја на живот царев. Влада придаје мало важности свој овој прози зманичној и — има право. Ави вреди ипак да се задржимо пред адресом донских Козака , јер она пада у очи са неком наивном ориђиналиошћу: „Царско Величавство, Пресветли Самодршче и Премилостива Госиодару !"' „Са свију крајева огромне Русије допиру до подножја Твојега престола гласови безграничне од ности Твојих вервих поданика! . . Ми смо они што са религијозном поштом стражаре над војеном диециплином, обредима православне цркве, древних црквених предања и неизгладива саомена наших предака, твх верних синова отаџбине!.. . Некакав ОФИцир пореклом из наше станице, Чсрнове, нанео нам је љагу дрзнувши да изађе промву Тебе наш омиљени Владаоче Тај се човек нвје побојао суда божлја. а унео је страха и трепета у тихе воде нашег Дона, тога нашег ранитеља, и окаљао га пред лицем целе Русије .... Закон Господњи учи нас, да су цареви *од самог Вога изабрани и помазани. И ово што је око људском т(лу, то је владар једном народу, да га води на добре путове. Он је на зсмљи сам лиа божији ... Царско Величанство ! једно село наше зове се. Чер« ово ; но, како ми не же лимо да ово носи више тако злослутни назив, то Те преклињемо да нас те милости удостојиш, да нам дозволига да ово од сада ионесе име царевића великог књаза Николаја Ааександровича нашег височајгаег атамава." Цар се, доиста, и одазове овој наивној и дирљивој молби. Указ изађе узвачичаим новинама, по коме се сеоце Черново крсти именом Николај Александровича ■.. • КАРАКТЕР (по Сглајлсу) VIII. Дрзггкба и ххриалер. Држ' се доброг друштва, па ћеш и сам доб?р битж. Џорџ Херберт. Ја волим да слушам о племенитим људма. Шекспир. Кажи мв кога цеаиш, па ћу ти казати ко си. Сент-Вев Ко тежи да буде добар живописац тај ће увек тражити да ради но најбољпм сликама. Тако и онај ко хоће да му је лист живота светао, гледаће да су му и примери који се држи најбољи, и неће се вадовољити све док их ве достагне или и не претече. Оен Федтам. (Наставак.) С друге стране, дружење с бољима и искуснијима но што смо сами, увек је, вигае или мање, уздижуће и крепеће. Јер, не само да наше знање