Beogradske opštinske novine

}

али и то стоји, да његове симпатвје нису веће за Французе као што нису за туђинце у опште. При том, цар је за мир. Он је то објавио одмах првога дана своје владе у оном чувеном маниФесту свом на народ; а доказао је, дозволив да му не кажњено пркосе јучерањи Бугари, које би му лако било оборити и прегазити. Нити ће овај пар икада водкти рата у Јевропи у цељи каква завојевања ; ва против, на двору се мисли да је Руеија и еуввше проширила своје границе на заиаду. Ако се још држи Пољска ти је из проста частољубља, док ћете од млогога званичнога преставника Русије чути, да Русија има више штете новајде од западних јој крајева. Други узрок нстој политици наКи ће се у крајњој невољи државне касе. Овој поетаје готово немогуће да < е и у редовн> време и самоме скр^саноме буџету одужује. А гди би се вашла средства за вођење рата, без сумње дугог и крвавог, противу Немачке? кој^ би јавво подупирала Аустрија а тајно можда Иаглеск! са својам новцем. У трећем реду, војска руска још није баш тако хотова да би сз могла својски уаустити у рат с Немцима. При свам кзврсвим ре*орм&ма ђенерала Милутвна и Вановског још руска вајска стоји испод немачке у оргаашацији, опреми и наоружању. Земаљска резерва, тико звано „оаолчезије," које одговара немач :ом лаадверу и Француски« терито ријагциаа пост ја у већани губернија ј ш једино на хартији. — У стању у коме је данас о°о ('оподчеаијеј даје св упореаити са Францус ом мобидвом гардом пред рат 1870 год. — Ооим тога, немамо тешке онсадне артилерије, а, варати се не треба, да би рат између Руса и Немацг б -:о у почетку свом градсаи р«т. Гран«ца вемачка, нрема руској П&љској, тако је исто покривееа бедемима а утвр ђењвма као год и гранеца нрема Фраацуској. Али, ако нам и јесте пољока артилерија изредва, ево смо остали без опсадних топ ва, веопходно потре^вих за тако тврда меота као што су : Торн, Познањ, Кенигсберг и Данцаг. — Најзад, ш ??ушка руска, к ја је 'пре последње измеее гтајала Иопод вемачке, сад је постала савршено недовољна ла се мери са вовем репертиркама. Додајемо, на послетку и то, д», баш да би Руспја и билг, као што није, спремна за борбу, она н ма онолвког внтереса да ју прими колико се држи. Руско-Франпуека победа (над Немцима) била би неоспорно вепа ерећа за Ф^ анцуску, али би користила мало вли нимало Русаји. Оно, иа што се овде

вишани — често сам вам говорио — то еу она два полуотока која владају, један Азвјом а други Јевропом, — Инђија и Цариград. Сад, држите ли ви, да би Русија могла марити да присаједини немачку Шлезију или литванску Пруску ? То би значило стсћи себи на боку још једну или још две Пољске, код толике мук^ и са овом садањом^ Понављам, општа (руско -франпуска) победа ис ?равила би Француској границу на Рајни; али шта би донеда Русији? Финанпијску пропаст, и можда, у сснаженој Фравцуској, једног пј >отивника више. — Дакле, верујте ви мени , те, ако од давас за не колико недеља будете морали с, оружјем у руци бравити равнице Шампаше од Молткеових улана — не уздајте ее ни у когд већ у себе саме. Од своје стране, Русија не само да неће, ништа учинити противу Француске, него ће јој и желити свака добра. Али т^- је све. Ви, Французи, не би требали ни да желите интервенцију руску, јер Русија, ако се умеша, то ће бита у последњем тренутку, да I збије какав комад ољачке из руку победне Немачие — да, управо, у наточ Бизмарку^ очува нешто од Француске. Ну, и обратно је тако исто мо;уће — разумем — да се Русзја тахо исто умеша да саасе Немачку у саучају ако би Франпуска војсаа, прешав Рајну, кошла на Магдебург ил' Берлан. На кратке, Русија је данас м -р љубива по нужди колико год по систему. Погледом уорављеним на Естоа, еарочито на Азију, онл жели да се што више оирости јевроаских патања. За сада њена је политика, иолитика равнотеже ; и она је да»еко од тога д ј потргле мач из каквах кав љерских иобуда. Р т који је 184Ј водио цар Никола за љубав Ауст ије, и ра^ који је 1877 водио покојаи Александар II у коркст Бугарз, њу су памети научили.. Ова је ту скоро одбиза веома повољне пр и длоге за савез које јој је нудио кнез Бизмарк ; па немојте зеровати да ће се пограбити за врло несигурну руку г. Флурана. — Мени је дабогме врло тешко што морам рззбијати леаи сан франко-руског савеза али дужност је штлмпе да износи истину на јавеост ; а истина — ето како гдаси! ..