Beogradske opštinske novine

179

ника и на њима нриноси читаве војске својих нвј бољих синова — а ва све то бере у награду трнов вевац светске руге и не^равде.... Доиста, и друга су колена српска била предмет зле воље, а још горе радње, туђивске. Историја нам сведочи : да се на ђеније самог Наполеона Првог није устезао, да свој моћни глас употреби на штету овако маленог, од његове Француске удаљеаог, парода као штоје наш. ^Не дај Србима ншшга што ти са оружјем у руци ишту и — оис&о је он у јеку своје шле, Селиму султану*), а није оставио други аманет ни пзеле, кала се ова^ грех. оеветио над њиме у снеговима Русаје, кад је Србвја на југу, пропашћу својом тринајесте , (ткуаила диверсију Турске северу дванајесте годвне.... Дакле, ни онда , кад је Србија бројила, не Ђунисе и Сливнице кећ, славне Мишаре а још сл&вније Каменице кад је чинила, не дела већ, чудеса од јунаштва и подвиге од мучеништва — и онда су ва њу очи Јевроие душмански глецале. Управо, требало је, утехе зар српске ради, да се јави један Ранке у Гетеовој, а Таљандије у Хиговој, отаџбини да благим зраом науке и светим мерглом прввце, прошлост српску осветле, те да, бар, за врву половину деветнајеста м\ века, јевропским судиј&ма 1а ВПке иилатски језик осеку Али данас није тако. Било да ово колено Србеје пема свога Раакеа и Таљаедија, било да их ни сам Карађорђе и Милош, из гроба да устану, не би данае имали, тек, толико стоји : да у Јевропи нема данао мањега народа на који се више блат«1 баца но што је српски народ и његова држава Србија. Велимо данас , а, кад то ка жемо, ми под тим („дагас") разумемо дванајест година\ Јер, хајка се диже још од 1873, унраво, од дана када Србија, после мировања од шестдесет лета, (од 1815 до 1875) прену, прегну и с мачем у рупи постави Јевропи — источно иитање\ Врхунап, пав, овом жучном чуду као дч се достиже у преклањском „рату" с Бугарима. Чак и сни Гледстонови Инглези, која су нас у рзнијем рату са Турцима бранили и куражили, који су, покренута нашом новом иницијативом а старом истрајношћу у борби за слободу, одступили од традидијоне им политике туркоФилске — ево и они су сада обрвули „ сливнички " лист, па, и не разбирајући млого, потписују Дилк-овске оцене српске среће и српске несреће... „Сан или спомен Велвке Србије -— саркастично вели тај државник Инглеоке

Види вљигу Таљандија, „Србија у деветнајесто* веку."

— навео је Србе да ? као што знамо^ нападну Вуг«ре, а довео им је једау поразу која је у толико слађа била онима који не волу агресије, у колико 1 ој се, због боље организације Срба, нико није вадао." На другој страни истог лшстаисти Сер Чарлс Дидк не може да се начуди, илп правије рећи наруга, к ко се у Србији могла и појазити мисао о „персоналној уаији са Бугарском кад се зна да је (између осталога) сриска страна појзлегла на бојпом пољу мањој (буг^рској) снаш. („1о ап тГеиоиг Љгсе. Ову непосредну оцену Србаје и њене напионг»лне вредности — коју он ставља на четврто место — испод Влах§, Грка и Бугара — г, Дилгг посредзо допуњује, понављајући на сваком кораку ст>ввничке доказе. Тако, ва примгр, ка Бугаре врли: „Руси су мислили да ће повлачењем својих' офицера из бугарске војске сву растројити, али су Бугари одмах затгм победи ^ом врло озбиљном рлту (,Дп а уегу зег ^ ,»«1 '). — Као што наговести мо, још леише пролазе Грца — који треба да добију „Епар, јелинсаи део Маћедони е и персонапну унију са Арб^нијом" —а нај епшз Власи, ти, по веровању г. Дилка, „иотомци р^мских легијона" ти, у толико достојнеји кандидати за „Велику Румунију" с обе стране Карнаи, у колико се „по жилазости и чврстоћи народна им карактера могу равнати чач; и са цаганима ил Јеврејима (,,аге едиа1 еуеп 1о Ље ^урв^ез ог Је\78 1 '*) За Србе вели г. Далк, да су ,,сасвим други народ" („ а уегу сИбегеп! реор1е"), па, ваљда за то што су „сасвим други народ" он не може њима истом мером да одмери. Далеко од тога, да и тег Србије стави на и те хришћанске тер^зије, оа се лаћа иилатске улоге, те се језиком, стилом и тоном, не каква рацијонална државника ни евглеска џентлмена, већ права бестид : ?ИБа (по! о!" а гаИопа1 вШезтап, ог ап Еп^Нвћ ^епИетап, 1ш1 о!' а ге$и1аг ћ1аск§'иагс1) јупачи над једаом маленом и напаћеном земљом**).... Али да пређемо на суштину ствари. Дакае, она Сливница са којом нас јучерањи баштовани умедоше, доиста, изненадити, ализакоју су нас њихова Гешова у Букарешту исто тако умели молити да не светимо 1 — Сливница, на којој је бугароко оружје заеијало, тек, по што је руска кнута скинула са њ петвековну рђу — али Слив-

*) Еиди дотврду свега овога чланка г. Дилка у Кеугаг нарочито свескв за март и апрвл ове године

**) Ово су комплименти као наручени зз молитву: „сачувај ме боже од мојих пријатеља." *) Г. г. Мијатовић и Каљевић, који су вакључили букурешки мар, требали би да штампају „психологију" сливничког иобедијоца у букарешку му огдедалу.