Beogradske opštinske novine

Ми имамо две понуде за осветлење гасом. Оне се ■знатно разликују једна од друге у цени. Кад би могли под нешене ионуде, да уиоредимо са већ створеним установама других вароши, онда бл могли видити, како треба да се и код нас уради, Посао ће на овакав начин врло тешко ићи. Кад обратимо пажњу на питања, која нам је нред седник комисије изнео, видићемо да је питање у томе: да одговоримо, која је од поднетих нонуда најбоља. Ми би сад могли да решимо, која је најбоља од поднетих понуда, па онда само на тој најбољој да се зауста^ вимо и да њу ирогатудирамо и кажемо: да ли може да се усвоји или неможе. Питање би ово, господо, кго што рекох ишло много брже и боље кад би имали упоредна дата, те да би колико толико могли упоредити цене, које нам се нуде, са ценама које постоје у другим мсстима и да ли су скупе или нису јер према овоме ми можемо казати, је ли понуда таква, да је можемо усвојити или не можемо; па ако упоређењем нађемо, да је и та најбоља гора од оних, што су у сличним нриликама у другим варошима усвојене, онда нс смемо примити. Ми свакојако морамо мотивисати зашто примамо једну пг/нуду или ако је не нримамо за што је одбацујемо ; а кад би план имали, или та предходна упоређења, ми би онда казали; на основу плана ова је цена велика и неможе се примити и даље, на основу томе, што друге вароши имају овакве и овакве услове, а ови поднети услови много су гори итд, не може се примити или обратно. Делити се сада у секције, па да свака секција све ионуде са свога гледишта штудира, држим да би радила У залуд. Опет велим да је најбоље да сад решимо, која је од поднетих нонуда најбоља, на на њој да се зауставимо мало више и иошто је свестручно иснитано, да решимо може ли се примити или неможе. ДеловоЗја г. Главинић. Поводом овога предлога г. Пачуа, ја би вам изложио неке иодатке о коштању кубног метра воде, које сам ја покугшо. Податке за гасно осветлење нисам могао тачно да нрикупим. Међутим, оно што сам нрикупио о водоводима и каналима, мислим да ће вам бити довољно да се можете у тим иитањима оријентисати. Дакле, да вам прво прочитам подагке о водоводима, па онда о осветлењу; а о каналилизецији нисам могао још ништа нрикупити. По што се продаје 1 кубни метар воде у другим варошима, можете видети из ових десет примера : Берлин троши много воде, али га ова кошта скуно Он плаћа но 23.75 динар пара, дакле близу 24 п дин. кубни метар. Берлинска вода није најбоља, а скуна је и с тога што је једно енглеско друштво имало концесију, па је после морала онштина да одкупи; вододовод за скуне новце; ЕлберФелд има 80 хиљада становника. дакле колико ће Београд после 43 година имати. Он плаћа но 21У 4 нару дин. 1 кл. воде. Штутгарт има 119 хиљада становника и плаћа но 18 75 и. дин. кубни метар; Алтона има 104,155 становника и плаћа 1-св воде но 14-80 н. днн. а годишње има бруто

приход 300.700 дииара; Минхен плаћа кубни метар но 6-25 н. дин. Дисендор® има 80.000 становника и плаћа кубни метар по 10 п. дин. — Браушвајг има 66000 становника и плаћа кубни метар по 6-25 п. дин. а годишњи бруто приход износи 163.900 динара; — Хале на Сали има 60.400 становника, а плаћа 6 п. дин. кубни метар воде и има годишње бруто прихода 95000 дин. Касел има 50000 становника, плаћа ио 21-10 п. дин. а годишњи бруто приход износи 157770 дин, и Данцуг има становника 98179. плаћа један кубни метар по 23 диннар. а годишње бруто приход износи 135000 д. Каква је цена по овим варопшма и колики су бруто приходи видели сте из наведеног а г. Јасински тражи да му се гарантује годишњи бруто приход од 150 хиљада динара. Он нуди воду по 58 дин. пара. — Остала два понуђача нуде кубни метар воде по скупљу цену. То је за водоводе. За осветлење просечна је цена од кубног метра 20—25 динарских пара, а код нас траже 30 и 35 п, динарских. Др. Л. Пачу. У прилог овога: можемо у неколико и сад решити у начелу о понудама, па тек онда да приступимо проучавању. > Има један врло важан Финансијски разлог код свију ових нонуда, а то је гаранција. Ја незнам и може бити да сам на погрешном путу, јер нисам стручан, али бар то могу да разумем, даоваква радња која подмирује животне намирнице, извесно може и мора да донесе проФита, и онда не могу да разумем тражење гаранције од оиштине за ту ствар ; јер та гарантија може да нанесе општини грдне штете. После има и друге невоље код те гаранције. Понуђач нам тражи гаранцију за приход од 150000 динара годишње, а то значи, ако он нрими у радњи 90000 да би ми морали доплатити томе нредузимачу ресто до 150000 дин. а да би се ово могло измирити ми би у том слу чају морали имати изворе, којима би толику циФру осигурали. Ја мислим кад ми осигурамо I50000 дин. ирихода, онда шта ће пам концесија ? Ја концесију могу да разумем само без ризика оиштииског , а под иначе новољним условима за онштину. А кад ћемо ми да гарантујемо , онда можсмо и сами да градимо. Кад ми имамо 150100 динара за покриће трошкова за воду, нама је лако све то и сами да извршимо. По томе ја мислим, да би Финансијска страна била најбоље мерило које еу нонуде најбоље. Један тражи гаранц. је 150000 дин. годишње, други сто хиљада, трећи 30000. Ако усвојимо начелно да сматрамо као најбољу ону, код које је гарантија најмања, онда је најбоља она, која тражи најмања гаранције; а ако усвојимо да медамо гаранцију, онда не можемо примити ни једну. Питање ово о гаранцији врло је важио и ја не знам да ли га је онштина проучила и са чим мисли да гарантује тај ириход. Ја би молио г. председаика општине да ми одговори. Г. Председннк општине. Ја мислим господо, да је овде иа питање г. прсдседника комисије најбољи одговор дао г Мијајло П. Мијајловић. Г. председник јо ставио питање, на какав би се начин штудирале ове ионуде и г,