Beogradske opštinske novine

308

гаранцијама, него по свестраним уеловима који се траже т. ј. и по текничким^ Финансијским правничким и тд. Г. Прздоедаик комиоије. Мени је господо намера била са овим предлогом, да се споразумемо о што бољем начину како би поетигли најбољи резултат нашега рада ; а по што је питање, које је пред нама, тешко то ни сам избор начина није лак. У осталом ја држим, да само има два питања, која нам треба расчистити. Г. Мијајловић мисли, да би требала сва питања предходно да дођу пред стручни одсек, а г. Пачу мисли да треба да решимо све у пленуму. Међу тим, и сам г. Пачу који заступа ово мишљење казао је да би требао и пленум да решава оно што решавају и секције. И ја заиста одобравам и делим мишлење г. Иачуа, да ми не можемо решавати ово питање по ономе, што је упонудама само, него са ногледом још и на много што шта. Ми овде немамо ни теоричара ни практичара а немамо пи канала ни водовода, из који би нам било познато шта треба да радимо. Ми господо морамо призиати, да немамо искуства за тај задатак, на нам због тога треба и инФормација са стране. Треба нам да читамо уговоре и остала дата, но којима су се остале вароши управљале које су ове иослове сврншли. Мени је то пало ла ум и ја сам се нре неколико дана разговарао са бившим пред седником х'. Владаном и он ми је казао, да има у онштинској библиотеци свсга. Ја сам казао г. Главинић , да све то изнађе али због краткоће времена то се није могло извршити. Према наведеном, и према томе, што је ово нитање од врло велике важности, 1а држим да не треба да хи тамо. Треба најпре да се упознамо и да проучим >, како су други радили у оваким стварима и да као стручни људи добро пазимо како ћемо свој суд по овоме дати општини,, како је не би наводили на штете. У тој цељи бољег штудирања држим и од своје стране да би требало да усвојимо предлог госп. Мијајловића, да се поделимо у секције да оне нокуие сва дата и да нам поднесу опширан ре®ерат. на основу кога ће се моћи базирати наше даље мишлење и онда ћемо опет све то у пленуму проштудирати и решити. Оно, што они кажу у том реФерату не ће бити обвезно за нас да морамо и усвојити, али на сваки начин биће боље ако се ова питања у секције проштудирају јер 5—6 људи боље ће проштудирати сваку поједину ствар, него сви овако у пленуму. Моје је дакле мишлење да усвојимо предлог г. Мијајловића с тим, да секције имају задатак да нам о свакој понуди писмено поднееу мишлење своје о ономе у чему се размамоилазе. (Тако је), Г. Дддовођа Главани!. Ове су понуде господо штамнане и сваки који их је упоредио могао је од нрилике видети шта нам која д^је. Ја сам еравнио оне три понуде о водоводима и на основу свега што сам нашао, могао би казати, која је најбоља. Но да би се ово питање још темељитије решило и ја сам да се поделимо у секције и усвајам мишлење г. Мијајловића. Г. Мих. Вујгћ. Како сам ја схватио предлог г. Пачуа ја сам разумео, да је он ишао на то, да ми сада одмах

решимо која је од ових полуда, најбоља, па на њој да се зауставимо. Али према чему можемо то да оценимо и да решимо која ]е најбоља ? Да ли према цени, или према гаранцији? Или како ? Јадржим да то не можемо сад решити без тачнијег испитивања, и то ме је руководпло да кажем да је просто немогуће да се прими предлог његов. Г. Др. Л. Пачу. Ради објаснења само још једну реч. Г. Светомир је мало час напоменуо као да сам се ја изразио да општина није кадра датл гарантије Може бити да сам се случајно тако изразио, ала није ми намера била да тако кажем. Шта више ја не знам да ли има које год прсче питање наша ошнтина на решењу но гато је питање о водоводима и о каналима. То је Београду преко потребно, јер Београд има врло незгодне услове за здравље што је један део варопш подводан, где се легу болештине; што су нам водоводи такви, да се свуда туку на чесма,ма рад воде; што се они јадни канали што их имамо изливају пред саму варош и то са нужничком нечистотом и т. д. Дакле, и ја сматрам да су ова иитања иреко иотребна и веома иужна, и никако не мислим да нисмо кадри дати гаранцију за та нредузећа јер би то било исто што и признати, да нисмо кадри — Финанцијски — решити ова прешна гштања. Ио иитање је само да ли у оаштв да дамо гарантију или какву гарантију да дамо и је ли мудро да дајемо гарантију овакву или онакву? 0 томе треба размислити добро. У осталом, о томе нећу више да говорим, но и ако ће мало спорије ићи овај хитни посао, и ја усвајам нредлог г. Мише Михаиловића да се иодедкмо на секције, и ако мислим да сваки од нас који је читао ове нонуде, које су нам штам пане предате, може и сада казати која од њих ваља а која неваља и на којој се можемо зауставити. Јср, ја на пример не могу никад примити са свога санитетског гледишта понуду којакаже: „доводим у варош воду Филтрирану, но не гарантујем за то, да ће бити Филтрована таке, да ће бити чиста и здрава." Такву понуду ми не можемо ни у оцену да узмемо. — У осталом, да прекратимо даљи говор слажем се и ја са предлогом г. Михаиловића. Нека ствар, дуже тече, нека се свестраније испита, даниједан понуђач не може казати да смо његову понуду, ма каква била прекршили преко колена. Г. Мих. П. Михаилови!. Г. Гла :инић је учинио једну велику услугу целој комисији што је почео да сравњује ове понуде са оваквим установама и предузећима у другим европским варошима. Из таквог сравњења може да се увиди, како површно посматрање у оваквим важним стварима може да доводе до погрешних закључака. Он је н. п. споменуо понуду г. Јасинског и казао како је његова понуда најбоља, На први поглед тако је, али треба видети мрежу водовода њихових. Његова је мрежа распрострта на 6—7 главних улица и он хоће 6—7 улица да снабде водоводом а остале да остану на чесмама које имамо. Ето то је најбољи пример како може човек да се превари кад дубље ствар не проучи. Дакле, кад су сви говошгици пристали на мој нредлог, мислим да не би требало више говориги о овој ствари, него да гласамо. (Чује се : Не треба гласати. Сви смо за секције). Г. Председник. Примате ли господо, предзог за секције (Примамо). Онда кад смо то у начелу примили онда треба да решимо колико секција да буде и која ћемо лица