Beogradske opštinske novine

822

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО КАРАКТЕР (по Смаолсу) VIII. Дружба и хгршлгер. Дрљ' се доброг друштва, иа ћеш и с м доб р бати. Џорџ Хе г бе,т, Ја волим да слушам о племенитим људма Шекспир Кажи ми кога цениш* па ћу ти кавати ко си. Сент-Бев Ко тежи да буде добар жи?описац тај ће увек тражити да ради цо најбољ ш сдикама. Таки онај ко хоће да му је лист живота светао, гдедаћеда су му и примери који се држи иајбољи и неће св 8а овољити све Д 'к их > е достлгне или и не претече. Оед Фслтам. (Наставак) Млади људи илемените душе готово увек имају својс јунаке. Тако Ален Конингам, као шегрт зидарскп у Најсделу, нешачио је чак до Единбурга само да би могао видета Сер Валтера Ската кад улицом прође. Д'и>.та, хтели не хтели, морамо се дивити одушевљењу овог младог срца и поштовати побулу која га је на пут кретала -— а то — у толикј више, што ситни и накоспи људи не могу да имај\ ту благородну страну. На велику несрећу своју ови људп (ситначари) нису кадри аи да сзвате, а камо ли да цене, велике људе и велика дела. Ниска природа ниско ће се и клањати. Чанкунски идеал лепоте увек ће бити: сопСтвени чапкунлук. . . , У једној од својих изрека РошФуко вели: „да има печега што нам годи и у несре1 и најбољих пријатсља." По нашем мишљењу ово може да вреди само за горе поменуте, ситне и подле душе, које су на жалост, тако створене да се не могу туђе.м добру радовати. У осталом, нај| ора врста људи то је врста пакосна подсмевача. То су они што и у најблагодетнијем делу туђих руку налазе личне увреде. То су они што не могу да трпе да се други хвали, најмање, ако је то човек њихове струке, заната ил еснаФа. Такви ће људи и опростити некоме његове неуспехе, али не могу да дозволе, да други боље што уради од њих. И баш онда су они и најнеми-' лосрднији кад >иде да некоме иде од руке оно у чему су они пропали. Не вели ли кисели критичар о своме ривалу? ,,Кад га је Бог онако обдарио— зар немам ја права да га мрзим :,, Јест, мале душе век ће нровести у заједању, исмевању и манисању; оне су вечно готове да џљуну на све, осим гадна насртаја и уснешна норока. Највеће утехе таквих људи, то еу: недостатци људи

од карактера. „Да паметни не греше —- вели Џорџ Херберт — тешко би се изашло на крај с будалама." Па ипак, и ма да мудое главе ^могу, видев погрешке будала, кзбећи их — и у толико користити се њиховим искуством — ретко ће се будала угледати на паметна ч"!века. Један немачки писац вели: „жалосне су то нарави које живот посвете изналаску пега ва лицу ве иког карактера ил' великих врс-мена." Таквима је најбоље одазвати се штедрим речма Болингброков":м, који кад су му прачази о слабостима војводе Марлбора, сам > јерекао: „о, богме, о ј је бпо тако велики човек да ја писам ни приметио ;п њему ту ману." Поштовање великих људи, па били они живи или мртва, доноси собом и угледање на њпх. Тако, док је још био дечак, Темистокло се одушевљнвао за велика дела својих сувременика, и једва је чекао ирллнку да се покаже у службп своје отаџбине. После биг е и победе на Маратону он надне у неко меланх' личио стање, а кад су га пријатељи питали: шта му је ? он је одговорио: „слава Милцијадова не да мн да спавам.,, И доиста, иекошко годпна за тим ми га видимо па челу атвнске војске, која ва Артемису и Са*амнсу разбија Ксерксову Флоту, као и да отаџбина благодарно нр. зи- је свој дуг снасења његовој мудрости и ј^наштпу. Прича постоји за славн г Јукидида, да је као дететомилакао слушајући Херодота где чита своју историју, а упечатак који је на њ учннило ово дело дао је и правац његову ђеимју. Тако и Демосгеп био је у једној прилици тако дарнут Калистратовим красноречијем, да је одмах страсно пожелио да буде оратор Међу тим, Демостои је б»о с аба гласа и састава, а патио од заптивања и тешког изговарања — све недостатци, које је он тегс највећим трудом и неодољивом одлуком савлађивао. Сличне нримере карактера у подражавању карактера и саображавању њих^ву, духу, стилу и тоиу великпх људи, пазазимо у целој историји. Ратници, државници беседнвца, родољуби, шсници и вештаци -— све се то, мање више, хранил > и наиајало животом и делима других л.уди који су им за ирлмер служали. Велики људи и у најскромнијим ноложајима уливали су решпекта и пајсилнијима. Францис-де-Медичи никада није под каном говорио са Михаилом Анџелом; а папа Јулије III посађпвао га јепоред себе и онда, кад је по туце кардинала нред њиме стајало. Карло V. крчио је пута живописцу Титијапу. Једнога дана исиусти велики вештак своју кичицу, а Карло ће се саћи и дохватити ју рекав: ,,ви заслужујете