Beogradske opštinske novine

398

нов симпатисао за време њепих несрећа т. ј. 1870. „Ето дадиље, то је,.. Ето једне! викне кнез Галицин. Пишете ли ви за слепе и глуве? За глупаке и звекане? Не господо, добу грозних дана перо Катковљево није никад било пријатељ Француске. У то доба ире су наше симиатиуе биле за Немачку, ми смо антииаиасали ца.рству. Ми нисмо имали суза за иораз на Седану, нити смо очајавалм ири иредаји Меца, нити смо уздисали ири оисади Париза А од куд то непријатељство ? Писац за то наводи ове разлоге: ,,Севастоиољски иораз, Француеке симпатије за за тано зване иољске мученике: (историјска успомена на коју ни један руски историк не би требао да нодсећа:). за тим Француске сплетке од 1863 и најзад мало часан мир који је Француска 1871 потписала. При свем том, сад Руси мало мање презиру Фрапцуску вели нага кнез. Али за гато? ^.,Зато, што се Француска подигла (ехс), зато, што је радила на обнављању сооје енаге пред светом... Има две године качо се Руси и Французи тако стежу за руке, да им кости нуцају... (вЈс) Новинарски догађаји и околности спојили су нас против заједвичког непријатеља..." Вк познајете тога гвозденог човека са три длаке на глави гато седи у Бер лину... Ту комбинацију и побуде диктирало је Каткову само његово патриотичео и куражно расположење а никако његове симиатије и њежност ирема Француској, које се у осталом не би ни иримиле код нас на вишем месту. Писац остаје једнако на томе, и то нам четири шш пет пута понавља да нема места нитаљу о народној или личној симпамији Руса и Француза и да •су Катковљеве симпатије према Француској биле увек у истом животу са симпатијама руске публике т. ј. никакве. Тужбе на Француску. Е сад до кога је крзвица што су се те симпатије оладиле? Наравно до Француза вели кнез Галицин. „Наша су вам врата увек била отворена, више него икаквом другом народу. Французи су примаци са раширешш рукама свукуд, брижљиво чувани, заштићени, омиљени са највећом слободом (?) и с' погледом на веру и с погледом на ј-,вни живот. Ваш је језик био привилеговапог руског друштва. Ми смо мвого чипили за Французе, и време је посведочило да смо чинилп и сувише..." Није леио од фрапцуза , долазили су код нас без кршене наре, само с добром иорци}ом лажи , а

вратили еу се у Француску, пошт® су нровели доста срећних благих дана, као богати рентијери, и ви чући на неправде Руса и Русије!... Ни један од тих Француза не научи ни речи од нашега језика. И сама наша азбука чани вам се тежа од Кинеске... Истом од јуче почелн сте да уважавате дела Достојевског и Толстоја: иа и то чините тоном благонаклоне иротекције.\ л Могло би се кнезу овако одговорити: што Француска тек од скора цени талент Достојевског то је стога што га је и сама Русија мало ценила и што је њена влада бацила даровитог романтичара више година на дно сибирских рудокопа. А што се тиче Толстоја, сдожиће те се са нама да бн га било тешко читати пре но што је преведен, а. преведен је тек јуче. Ко нема ираво. Велика је похрешка у непризнателности Француза вели кнез Галацин. „То је камење ах! које сте нам за наш хлеб бацили; јер јеРусдобар, добар као леб кога пружа." Овде кнез има право. Руски је хлеб изредан. „Срдачност и наклоност слаби; то се датира од 1855." Не мој кнеже/ то се датира од 1870, јер побеђени увек су криви; а Француска је била побеђена. По томе внежевски писац пребацује Француској за њене грегаке, за њене револуције и њену неморал. Зар Русија није грегавла? Бугарска нека нам одговори. Што се револуције тиче, прекор је уместан; ма зар јб Русија заборавила, да је за ових десет година права отаџбвна цареубилаца? Најзад тто се неморалности тиче, било би лако одговорити. Али, недирајмо то деликатно питање. Закључак. На кратко, гласне демострације Француске у почаст покојиом Каткову, нису могле тронути кнеза Газицина. Закључак овога делца своди се у кратко на ове ове четири тачке: 1. „Симпатички односи између Русије и Француске знатно су опали за тридесет година." 2. ,,Идеја савеза са Француском није никад осмвана на узајмним симпатијама." 3. ,,Катков је делио мигаљење доброћудне Русије о садањој Француској," 4. ,,Ово мигаљење није ни мало повољно." ^.«0^ ОПШТИИСКЕ ВЕСТИ — Од 1 септембра дају се т Београда за Земун и обратно на краљ. уг. државним железницама карте за одлазак и повратак, које важе два дана, ва II и III класу под следећим цееама: II класа 56 крајцара, III класа 38 крнјцзра (II кл. не пуеи 17з дин., III кл. не пуни 1 дин).