Beogradske opštinske novine

Чим је оиштина то ириметила ова је требала с њим да раскине концесију („Тако је.") Но ја се у осталом чудим и по коме је зак ( ,ну и основу могао одбор, суд или председништво да изда такву иовластицу на неодређен низ година, кад се њоме лишава општина једног замашног прихода. Ево нам нуде ире лицитације 5000, и узмимо да се лицитрцијом доби'е само 6000 динара, то зпачи право иредставља канитал од 120.000 динара. Откуд се онда смела оиштина одрећи оваког једногсвог иметка и везати уговор на неодређен број година , кад се и за најмању пару издатка и за најмање отуђење имовине омштинске мора но занону да тражи одобрење збора или надл. власти. Те и по томе основу не може уговор да остапе. Ако ко од госиоде же^и да нрочитамо одговор концесионаров , ја ћу и то наредити да се учини. (Чује се: нетреба.) Г. Д. Т>. МиловановиИ. Стоји то правило да никога несаслушачог не треба осудити Ми^овде имамо сада да судимо о овој ствари. С тога би требало да се прочита његов одговор Г. иредседнкк, Лепо немам ништа против тога. Изволте чути одговор концесионаров. (Секретар прочитао): Г. председник. Као што сте видели, концесионар удара у жалби и на то што му није пут направљеп. Ја мислим госиодо кад се општина није обвезала да начини тај друм , то не треба сад с тога, што др^м зајиета није начињен , сваке године да губи онштина но неколико хил,ада динара , а иа остави да се овај носао и даље ради са старим справама без икаквог прихода за општину. Него кад се ради сада са старим снравама , да и ми пређемо на старо земљиште на да ту радњу лицитацијом издамо под аренду и ко да више он нека и ради. (Тако је.) Г. С. Пијаде. За колико је година овом концесиопару дато то право. (Чује се: за вечита времена). Г. иредседник. Докле се канали у целој вароши не начине , а како је ово врло еластично питање — могу г. г. имати право, кад кажу; на вечита времена. Г. Д. Ђ. МиловановиИ Главни је разлог за раскинуће тај што концесионар не ради са модерном машинским справама. Још би држим, могли да га позовемо да сам о свом трошку оправи пут због кога као што вели не може са модерним справама да ради... Г. Ст. Добривојеви/1. Не, не — чим он не ради са тим снравама, није извршио уговор —- за то да се раскине. Г. Д. Т>. МиловановиИ. Треба имати на уму , да је он нотрошио и; весан новац за те справе. Г. Ст. ДобривојевиЛ. То се нас не тиче. Он јесенаплатио, уступио је то све другоме да ради и да му плаћа. Г. Ј. Дилбер. Ја би имао да приметим да ми претресамо ову ствар, а сам концесионар лично седи ту. (Чује се: ако, ако.) Г. иредседник. Ја држим да то ништа не сиета — у осталом, ја га нисам ни приметио овде, но држим да је наш рад јаван, и он је ^ађанин наш, те мислим да може овде остати. Међутим, ако жезите ја ћу га удалити док његову ствар решимо. (Чује се : не треба). Ја сам и мало пре казао да је он за оно време што је радио безнлатно

мвннадио свој трошак за набавку справа, а осим тога, и њему остаје право да лицитира и да се прими обављања те радње и за убудуће. Г. К. Црногорац. Мени се чини да тамо негде у уговору стоји да ее он за три године не може раскинути, (Чује се : нема тога). Г. Ст. ДобривојевиК. Нема тога рока; а не приноси ствари ништа то. Г. иредседник. Дакле господо, ја вас молим за закључак. Ја предлажем да се раскине уговор ове концесије, а казао сам и зашто : прво што има његових кривица, друго што нема и што не ради са справама машинским као што се обвезао; треће што је општина пре њега имала прихода од ове радње када се она као данас радила простим сиравама, а и сада се оиштини нуди 5.000 динара.... Г. К. Црногорац. И четврто: што хоћемо да имамо човека који ће нам тај носао уредно и тачно радити... Г. иредседник. Дакле има ли ко да је противан овом раскннућу ? (Нема). Усваја ли се раскинуће овог уговора концесије? (Усваја). Дакле гослодо усвојено је да се раскине овај уговор, Сад ја предлажем да се за устунање ове радње држи лицитација почињући од понуђене суме у 5000 динара годишње, а стим да бурад морају бити омазана каквом смесом да непуштају смрад. .. Г. Ст. Добривојевик. Ту треба да се начине услови и да се изнесу при лицитацији. Г. кредседник. Дакле усвајате ли тај предлог за лицитацију (Усваја се). Сад долази иитање о стрводерској радњи и о литарима за псе. Што се тога тиче, ја предлажем да и то дајемо под закуп. Г. Ст. ДобривојевиИ. Што се тиче литара за псе, ја држим да би то могла сама општина да пронише таксу и да тај посао врши, Г. иредседник. Онда да оделимо те две ствари, па литаре за псе да задржимо у општинским рукама, а стрводерство да дајемо као и до сада... Г. Дим. Т>. Миловановић. Нека се стрводерство споји са радњом за чишћење нужника и помијара, а о псима да се нарочита правила пропишу. Г. Ст. ДобривојевиЛ. Ја држим да ће за то ваљати да одредимо једну комисију. Г. иредеедник. Јесте ли мишљења да се те две радње чишћење нужника и стрводерство сцоје. (Јесмо). — Молим вас треба знати да од чишћења нужника и помијара општина има нрихода, а од стрводерства има издатака. Г. Ст. ДобривојевиК. Ја мислим да не би било иишта боље него да општина пропише извесну таксу коју ће плаћати они који држе псе. Г. К. ПетровиЛ. Држим да ће најбоље бити да се ономе који узме да чисти нужнике, предамо и овај посао стрво дерства; а што се тиче таксе која би се наплаћивала ђд оних који псе држе, мислим, да никакве таксе до сада није могао наплаћивати нико па ни садањи стрводер, и да ни општина нема по закону на то права, него би трибало да га тек прибавиГ. ареседник. Некада је било доста говора о томе, и било је доста мишљења за ову таксу. Сада мислим да би могли још боље да покренемо ту мисао, са изгдедом на