Beogradske opštinske novine

485

око које се драже; Кобург се под штитом аустромаџарским закнежава сам, противу воље сила и свога суверена, а на ругу Русије, као да је пронашао нови Ељдорадо ; ништа се на боље не окреће што год је иостало узроком раздора, ал људи оће мир, и то је, веле, доста. Мир , па макар све остало као што је — у вашару; и Кобург у Бугарској, и аустро-„Фактичко" бугарско „сојединеније" саРумелијом, и Аустро-Мађарија у Босни и Херцеговшш, и Немачка у Елзасу и Лотаринђији. Још да су побунили Пољаке и на рачун Русије створили Нољску , па мир'бог. Ја мислим да ни један српски адвокат не би умео боље заступати овакав „мир", но што то чине они, који га сваким даном нарушавају па ма то ко био. А ви знате већ добро: где дође адвокат, ту мора да је кавга одавно већ замешена. Главно је само, ко ће добити ал не, оде играју батине, а не право. Дакле бадава је сво глаголисање, па ма то било и мудро , јер је мир осигуран." Кад се лепо изглади љуска, језгра може бити какво му драго, и мир је „дуготрајан." Ја не знам, откуд тих тииа злослутица ? Откуд вавештај рата , кад су сви чисте савести ко анђели ? Будите уверени , да нити има тих тица, нити каквог „неблаговештенија." Има нешто, ал то је маленкост. Деца је обично тумаче тако, да ; кад их засврбе леђа, значи, да ће бити батина. Ал то је опет зато маленкост , ма се који пут и обистинило. Од прилике тако су надали мачију вриску и наши добри суседи : би ће батина ; рат , рат! кад овама људи нам без по муке доказаше, да је свуди опет мир , а њи да леђа сврбе ,,из шпекулације." Ви то не разумете „да сврби из шпекулације" ал зато и ни сте просвећени „Тевтонци", већ Шумадинци; ђаво Шваба па је и то изумео. И верујте да је тако. Што сад кога сврби, ни су то никакви рђави предзнаци. Гди је од свраба постала бура! Гди је магла могла нањ да извали! Зато је, вид те, мир осигуран. Па ни Босна и Херцеговина не могу бити повод немиру. Од како су дошле у руке наше тете сусетке, добро им је. Народ је задовољан —јер нема ком да се по тужи. По друмовима ако не тече баш мед и млеко, а оно снују густе аустро-мађарске патроле, да осигурају љуцима оно што немају — па и слободу. Калајијеве су касе пуне , деФицита нема , а то је најбољи доказ, како се народу даје и капом и шаком. Јерарсима је од , чисто Босанске и Херцего- |

вачке крви, још боље, јер их нико пе тера на силу бога у -православље. Па куда ћете више? Што сад Петербуршки „Херлод" о напуштању Босне и Херцеговине болује будате уверени, то не може бити повод рату. То се тако слатко отаљава у миру и највећој љубави, да већ нема. ^змите н. пр. „Пестор Лојда" па читајте. Полемишући са „Херлд"-ом о тој ствари , он му отворено вели, да баш и кад би Босну и Херцеговину Аустрија напустила, Русима не би поможено било. А присајединили их већ постојећим балканским државама, а остварили нове и самосталне, све једно, не би опет никакве номоћи било. Не буди вама Србима криво, ал што јес јес, те би државице осилиле и постале би по Русију опасне, судбоносне , јер се не могу никад „нанрусизмом" помирити. Бидите господо! Одбите оно, што је у тим речима јавиа денуцијација , што иотпуно одговара и „јуначком кољену" мађарском и величију царевине, отворте песницу и вама у шакама не ће остати ништа , ама ни иовод рату. То је „кумст", Шумадинци , а не мачји кашаљ. Зато и мора бити мир умирен. Добри пријатељи, па се опомињу да се толико око Босне и Херцеговине не зајапуре , јер нема вајде. „Херол"дакле греши, што не оставља провинције те под Аустријом, јер ту Русији не само што ни су опасне , но и од вајде , што не би су биле у рукама балканских државица. Србија и иначе само „кибицлује" па већ и дрема, само да оће врашки тај Херолд да ћути. Најзад ућутао, не ућутао, вели, ми Босну и Херцеговину, кад смо већ ту, не дамо, и мир је с наше стране осигуран. * „Зашто и да не буде мира, кад га сви желшо тражимо" — говорили су неки лупежи кад су се надали потери. „Та што ћути , што не проговори већ једанпут , ма белу, ма црну, ми ћемо сваку реч прихватити оберучке и учинипемо све, што нраведни захтеви Русије могу — отрпети , мисле неки искреии пријатељи мир а. Та мир је целој Јевроии нужан, ко парче леба. Ратар се наслађава од свога труда само у миру. Трговина лети, индустрија цвета , народи благују само у миру — зато нам је нужна Бугарија ко и Босна и Херцеговина. ,,Шул-лерер" нека нрича ђаку, а ђак црквењаку, шта јс то мир, тако, да мир проникне сав