Beogradske opštinske novine

вади за све остало што сам у веку претрпио" Даље, у писму присну му пријатељу Карголеју вели: „ти неможеш ни представити себи шта вреди мени моја Марија у часовима искушења. Она, која је обично блага, тада иостаје прека и одважпа. Она лебди над-а-мном и без мога знања, као што ме наизменце блажи, стишава и куражи у приликама која мене свога потресају, али које она ладнокрвно дочекује".... У једном трећем писму исти Де-Токвил прича : „не могу ти, пријатељу, описати блаженство друштва које ми је донела жена у чијој се природи огледа, па и добвја, свако добро које ја у души помислим. Нема примера где ја право погодим а да ми одмах то не нокаже и не уздигне ме ноноснојој задовољство. Исго тако чим ме нешто савест помучи, ето ти облака на њеном лицу." (наставиће се)

ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (париском „Солеј"-у). Петроград , 2 Фебруара (п н.) 1888 Ево нам зиме, старе добре руске зиме , оног правог руског мраза, за који ви, Паризлије, не знате или, боље рећи, нећете да знате. И доиста, у Француској није ни могуће представити себи чари љуте северне нам студени. У часу кад вам ово нишем, температура и није баш тако ниска. Термотетар јд скочио на 21 степен — а то није за Русију ни шта — јер смо ми ово дана имали ладноћу од 28 и 30 степена испод нуле. У добри час — хтедох још рећи — на таквој зими осећа се човек, бар, да је жив! док, по сребрној месечини која пада на глатка огледала снежна, видиш како лете беле тројке за лаким и брзим коњима козачким. Земља тврда и замрзла ништи под ногама пешака који граби, умотан сав од пете до главе, и који се још једино даје познати по бради, ињем и мразом обраслој! Један огроман плашт ледени покрива море Балтичко; сао нице ирелећу иреко финског залива , док се тамо далеко у светлој ноћи блистају златни торњи небројених цркава наших. Ваистину! живела зима! она благословена зима словенска, та најбоља брана његова од туђе навале. Али зима није само то; она је и сезона балска и празнична. Свуда, у великим хотелима гос подским, на кеју инглеском као и на Литејни , на реду су саме забаве, игранке и вечери. Ту ћеш, чим крочиш из снежне атмосФере спољне, наћи се у сјајним салонима, пуним тропског цвећа. Ту ћеш видети даме у белим а господу у црним хаљинама ил војничкој униФорми, где се без церемоније ређају око пушећег се самовара. , и где с ногу причају један другом успомене с пута или планове за будућност. Међу тим, ако зима и јесте нешто славно за срртну децу ове земље , она је и страшан

гост сиротињи ладног нам севера. Ко сме заборавити на јад и чемер који влада у нездравим јазбинама старог Петрограда, кварта виборшког и предграђа Нарве? И доиста, од ово неколико година у високом иетроградском друштву поклања се сиро тињи похваледостојна брига. Сама полиција , понесена јавном струјом, предузима мере да , што је могуће више, ублажи јаде бедних и убогих. Наредба је, чак, издата : да се свуда морају иод кров примати јадници без крова; а меане и јавни локали да пуштају госте с ноља колико их год буде. Стална огњиптта дижу се на свима јавним средиштима, око којих би се сиротиња огрејати могла; а на безброј места удељује се врућ чај. Најзад , жандари имају заповест, да што чешће обилазе сиротињске квартове и иружају рукопомоћ јадницима које је зима оборила. Што се иолитике тиче , могу да вам јавим : да су се духови мало утишали. Бојазан од рата, која је изненадно замутила била последње дане од прошле годипе, сад је, код руске публике, потпуно ишчезла. Свако овде добро зна, да Русија није никада грозила Немачкој, а узаман се тражи корист коју би Немачка нашла да нам рат објави. Међу тим, у стању сам да вам јавим: да у штабу ђенерала Вановског (у руском војном министарству) не влада исти оитимизам. На нротив, тамо се једнако држи , да ћемо имати рата на пролеће. — Него, збиља, да ли није у цељи разбијања оваког страхован>а, рускавлада и дала Немачкој нова доказа мирољубља и пријатељства? Рекли би ! ио што су што цар Александар, као и мивистар му спољнихо по.слова, Некола Гирс, одсудни партизани мира. Колико прошле недеље био је пред нетроградским Судом Ми хаило Феодоров, симпатични уредник „ Новог Времена ", ио тужби, коју је дигао био иротиву њега потиуковник Виљем, војени аташе овд. немачког посланства. Овај ОФицир узео је био за клевету један чланак популарнога журнала, у коме му је пребацивано: да је, за рачун берлинске владе , организовао тиијунажу у Француској. Пре свега ваља ми рећи, да се ова оптужба сматрала у главноме штабу иетроградском као савршено ^снована; али ствар је била тугаљиве природе, и ишло се на штедњу Немачке. И доиста, на сам дан отварања судског претреса, председник устане иобјави:да ће се, према Формалној наредби министра правде, овај случај подврћи таЈном суђењу. Можете мислити колико је то разочарало журналисте, који су се надали, да ће у свој целини моћи донети одбрану свога друга. Сам исход суђења, према овоме, није, дабогме, био сумњив, као шго није дуг био ни претрес судски. При свој заузетости г. Андрејевског, тога првог адвоката престонице, патријот-новинар изгуби парницу. Суд осуди Михаила Феодорова за клевету једног страног чиновника, и као казну одреди 150 рубаља глобе и шест недеља иолицијеког надзора. Ова казна изгледаће вам чудна, али се она у Русији сматра као особено понижавајућа, јер се оби-