Beogradske opštinske novine

346

Председник . Ја ни сам противан томе, али ја мислим, кад буде потребно, одбор може зватм и друге грађане наше у саветовање. Може бпти ја ћу бити тај први, који ћу предложити да позовемо још 30—40 грађана } конФеренцију ако дођемо до каквих важних ствари, нпр. да се закључи зајам, јер тај ће одбор имати у задатак да нам каже и начин, како да се нрибавн оно, што је потребно за извршење тих општинских радова. дакле, да изнађе изворе. Два нравника је нужно по томе да нас руководе законом како не би урадилн што протпв закоиа и да не буде као што је било код Трамваја. Гл. Јосииовић. Опет кажем да буде два трговца више и то да се узму пз јачих кућа ннр. Вајферт, Бајлони и други којн су чувенн и у свету, па ће се тада и зајам лакше добити. Милан МостиА. Ја иредлажем овако да буде: два економа и Финансијера, два иравника и два трговца и то: Др. Вујића п Иредпћа, Јована Антулу и Бајлона, 'Борђа г Борђевића проФ. вел. школе п Милутина Марковића. Милутин МаркпвиК , И ја би молио, да ме не узмете у тај одбор. јер сам и ја такође спречен пословима. Јиков Бајлони. И ја од своје стране молим да узмете у место мене другога, јер сам онтерећен иословима да мп ннје могуће долазити, и кад је већ ту предложен г. Антула онда нека буде г. Каранешић. Лсра ВидаковиК. Г. Бајлони може да остане у том одбору, јер је он задружан. Ова кандидација г. Мостића врло је добра. Она може остати. (Секретар чита имена). Јаков ВаЏони. Г. Антула је оитерећен. Он је у оном одбору што се тиче мононола па и у банци. Ја му прпзнајем стручносг али због послова ие знам да ли ће се примити. Коста ГлавиниК. Молпм вас госнодо, задатак ове финансијске комиспје врло је велпки и важан, и од испунења задатака њених зависи извршење свију оних великих радова које оиштина треба да изврши. Ако тај одбор не створи могућности, да дођемо до новаца, онда нећемо моћи нншта ни урадити. Ја мислим да је дужност свакога грађанина да уђе у овај одбор и да прнпомогпе колико може, да онштина што пре свој задатак испуни. При бирању овога одбора ја би молио г. г одборннке који се овде кандидују да се не повлаче од кандидације већ да се приме. Председник. Ја не бн г. Милојевића као нашег одборника иснустио и желио би да сем ових шест кандидованнх од г. Јосимовића уђе и г. Бајлонп и г. Нредић. (Чује се врло добро). Ја делим то мишљење, да више треба да буде одборника из одбора, јер одборницп на позив морају долазити. Дакле, ја мнслим да би се могло тако поиунити. Међутим не треба заборавити да се ми не можемо тако лако ни задужити, Милан МостиК Само молим да мене изоставите. Ја сам довољно жртвовао за општинску ствар, кад идем у онштииске седнице. Ја сам човек, којп немам никакве плате него што зарадим. Кад имам рочиштеја не могу доћн у тај одбор и онда шта је поможено. Тражити од мене да нанусгнм посо за општииску ствар, то ваљада није ваша намера. (Чује се: није ираво). иредседник. Па онда да узмемо г. Ђоку Новаковнћа члана аиел. суда. (Чује се: врло добро). Др. Марко у1еко. Ја опет кажем, да се ми не морамо придржавати онога вотума од 6 лица, а врло би добро било да допунимо ону листу г. Јосимонића као што је и г. председник наноменуо н онда да буду ова лица: г. г. Др Мијајло Вујић проФосор в. школе, Светозар Милојевић, Милутин Марковић, Ђока Новаковић, Светозар Карапешић, Никола Ђорђевић, Јаков Бајлони и Р. Предић.

Председник. Иошто смо се сложили за ова лица, питам вас, усвајате ли? (Усвајамо). Сад да нређемо на другу ствар. Односно осветлења ја сам нредузпмао корак са лицитантом п жао ми је што вас морам известити, да писам успео. Он нели да је гас сада носкунчо. Ако то сгоји што је без сумње и вама иознаго, онда би требало усвојити н једну и другу лицитацнју. Милорад Јанковип. Пошто је цена гасу ? Председник. 43.60 дин. Милорад ЈанковцК. Онда да се ирими, Председник. Дакле ова лпцитацпја да се нримп. (Прима се). Глиша ЈосиаовиК. Молим вас г. нредседниче, да ли сте се увернлп, да лн је истиннт онај рачун, што вам га је ноднео г. Божић. Молпо бп вас, да извидите, колико је које године утрошено гаса на осветлење. Лредседник. Сад је на реду нитање односно кантарнје. Комиспја она, коЈаје одређена да нроучп то нитање односно оне наредбе г. министра ирнвреде која је нзашла у новинама о кантарима, но коју ја нисам званично добио, извидила је ту ствар и сад молим вас да чујете извештај, - (Секретар чита). Одбору општине београдске Према одлукама одбора од 16. Аирила т, г. АБр. 288 и 3. Септембра т. г. АБр. 729 потнисанп чланови одбором изабране комисије, ношто су свестрано проучили како ностојеће законе — уредбе — о кантарнни, тако н распис г. Министра Народне нрпвреде од 1. т. мес. II Бр. 2973. н нитања одборника г. Јосиповића, пмају част поднетп оиштинском одбору своје извешће и мпшљење у следећем : 1, Законом од 25. Јула 1846. год. (збор. III. стр. 128) нрописана је кантарина како за целу Србпју тако носебно и за саму варош Београд. По ирвоме делу овога закона који само о нраву наплаћнвања кантарнне општине београдске има право нанлаћивати каитарину на све што иодлежи мерењу као и то, да се све што иодлежи мерењу мора оаштинским кантаром мерити■ Ово је онштинско ираво утврђено и доцнијим законодавним објашнењем од 23. Новембра 1856. год. (збор IX. стр. 84.) и допуном од 18. Маја 1867. год. (збор. XX. стр. 22.) а ни једним познијим законом није ни нреиначепо, умањено нити поништено. А, кад ово стоји као несумњиви Факт .онда ипко, без овлашћења не може ове ностојеће законе о овоме општинском праву на нанлаћивање кантарине поништавати нити издавати такве иаредбе којнма би се у практици иримена ових закона о немогућила и на тај начин општина изложила штети. 2. Према наведеним законима којима је гарантовано општннп београдској да нагиаћује кантарину пО тарифи изложеној у истим закоиима, расиис Г. Министра народне иривреде од 1-ог т, месеца ПБр, 2У73. пеможе имати законе силе ннти бити обавезан за Онштину београдску у нанлаћивању кантарине у смнслу наведених закона ношто се коси. Министарским расписом у млогоме крњи општинско иоменуто нраво како новом тариФом изложеном у распису, тако и у осталим наређењима нротивним наведеном закону. Ово се по најбоље види из тога што је наведеним законом дато ираво Оиштини да нанлаћује кантарину на све оне артикле који подлеже мерењу а иродају се и купују на нијаци или у дућанима и за ово је одређена такса лрема садашњој мери: до 50 — кила 10. пара. динар. од 50 - 100 „ 20. , „ 100 - 150 , 30. „