Beogradske opštinske novine

359

вече кад дође кућп чује од деце но коју песмицу и још што, а иначе то бп се дете морало батаднти по кући и без икакве спреме би остадо за будућу наставу, као што и бпва, те учитељи имају врло велике незгоде. Дакле господо, кад се иоједпии брину, о ваввој школи онда за што не бп и општпна ? Овака школа господо бпла би једна угледна школа за целу земљу и била бп ирава расаднпца за друге школе. С тога драшм, да би оиштпиа требала ово одмах да прими, особпто, што држава има и једиу питомицу, која се за ово на страни снрема, па кад дође, треба да има већ спремну зграду да може и рад одиочети. Свет. БотороК, Г. Иоповић је казао, да. се многи одборници буне протпв овога. Ја нн сам чуо ни једног да се буни, него су свп казали да је то лепа мисао и корисна, и сви смо за ствар. Но ми не можемо примити један издатак од 200—300 дуката пре буџета, и што се мене тиче ја сам да ова ствар застане док се буџет не склопи, па, ако впдимо да можемо дати, мн ћемо то радо учинитп. Што се мене лично тиче ја мислим да не би одговорили потребн, кад би подигли само једну шкоду на средини вароши, је г бп тимучинили олакшицу само имућнпјој класи, а сиротињп опет нншта. Деца с једног краја вароши не бп могла тамо доћи. Кад се тако лепо почело на Дорћолу, н родитељп плаћају по три днпара месечно, тако би требало да буде п ио свпма крајевима, а оиштина кад буде довела у ред своје школе, као што напомену г. Вндаковић, онда да наиравп п поред сваке школе по једно оделење за дечпје забавпште, па старпји брат кад иође у школу да новеде и млађег. Иначе се нншта пре овога постићи не може. Ја мислпм да овај нредлог треба узетн знању, па, ако можемо прн бклапању буџета што дати, да прнмимо, а ако не можемо, нико нас на то натерати не може. Пера ВцдаковиК Нпко се пе плашп од тога предлога, ннти се буни, нити је то за све нас нешто пово. Има нас доста који знамо шта су то школе— забавншта. Алп ја никад не стварам потомство, рушећп предке. Ми треба опо што већ пмамо да уреднмо и држимо онако како се позкелети може, а не да почињемо пешго ново док нн оно нисмо свршили што већ имамо, те да на тај начин изгледамо ни на пебу нп на земљи. Ја разумем врло добро, да је потребно да деца имају забавишта па да не морају нћн по швабским школама, алп шта ћемо господо, кад се не може. Ми не можемо с једпом сумом све помоћи, не можемо да нађемо удобне станове. Као што рече предговорник г. Боторић такве школе требале би за сваки кварт по једна. За то све ово треба да остане донде док мп не будемо зндали своје школе. Никола ПоиовиК. На реч г Видаковића, који велп да треба у сваком кварту по једну школу иоднћи, имам да кажем да г. Мипистар ^то не тражи, а ово што тражи то је врло добро и има ираво што.тражп. У Београду постоји једна учитељска школа која нма сво,ју веџбаонпцу, а то је код Саборне цркве. У ту веџбаоннцу долазе ђацп учптељске школе па се прииремаЈу за учнтеље. Тако исто хоће г. министар да оиштпна има један свој завод, којн ће бити расадница за целу Србпју. Кад дође један спреман учитељ нли учптељпца у такав завод, оида ће п другп да долазе ту да слушају како ради овај наставник, и тада ће гражнти да иоложи исппт пз тога и после нде да учн друге. Иначе, кад се каже: требало би за сваки кварт по једна школа, онда бп требало и за сваки кварт но један наставпнк да се спреми, а то би значнло одложпти ово нптање на 3—4 годнне доцније.

Што неки наводе, да се ово оставп за решење при буџету, томе нема места, јер кад у начелу сви примамо онда, треба сад и да решимо, па према овом решењу да у буџет уђе и цифра за то. И сам г. министар не каже. да то буде за 15 дана, него пита само са колнко се помоћи може. Дакле, ја мислпм ово треба сад решити и наложити оиштинском суду да нри саставу буџета унесе и ту партију у буџет. Боље је трошити на корнст деце него за аисане. Светозар ЕотороК. Г. Поповић каже, да ово нитање сад одмах решимо. Ми смо казали како бн корисно било, кад би сваки крај Београда заета1љеп био. Ои ионова тражи да се реши вечерас. Ми ово не можемо сад решити док се буџет не решп а нарочпто не можемо ви с тога, што и сам г. председник нам рече, да ће му биги врло тешко буџет склопптп према прпходнма н издатцнма данашњим. И сад, кад је то тако одкуд можемо ми нове издатке стварати, Дакле, не може се то вечерас решити. Председник. Ја благодарим г. Поповићу па заузимању. И сам је г. Мпнистар објасино шта се хоће с том школом. Ово је прва школа за учптеље и ту који се науче, бпће учитељи за све квартовне школе. Ја сам још хтео то да додам, да ова школа не мора битп у ^ентру варошп. Кад, господо, усвајамо у начелу, онда можемо решнтн да до буџета резервишемо на ову цељ 1500 динара Најносле, право да кажем. за иас као претставнике општписке било бн чудновато кад би казали, да нпсмо волели ништа помоћп, па за то мислим да можемо казати: да смо вољни кад дође буџет на решење дати 1500 динара. (Чује се: Не може се то сад решавати.) ДеФинитовао не може, алн овако као што ја кажем може. (Вичу да остане за другу седницу). Па добро, господо. Ова је ствар остала нерешена и решпће се доцннје. Састаиак је закључен. Састанак је овај грајао до 8'/ 2 часова после подпе.

ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ. ШАРИСКОМ *СОЛЕЈ «-У) Петроград 6. Дек. 1888. Морао је до тога доћи сиромах Делијанов! Одавна омо ми предвидели да ће се славнеоФилска реакција овако свршити. Изгледа као да је данашњи нараштај, ностиђен величином својих предака. наумио да отури од себе и литературу и елеганцију модерну, дакле, све оно што је пре сто година сачињавало драж Русије. Свакоме је Паризлији нознато, колико преваге 1>мају Руси у говору страних језика надсвима осталим народима. Ако је Русија допрла за последњих сто година на тако високи ступањ цивилизације, при свем том што је тако нпско стајала, има једино да заблагодари изучавању живих језика. БлаI годарећи овој снособности, сво руско племство могло је у додиру са Француском да прими на се онај блесак (лак) елеганције који толико карактерише петроградско и московско друштво. Што је пак инглеска ФилосоФија и немачка наученост могла тако