Beogradske opštinske novine

85

какве калдрме, него онде где је нма па је излокана да коњи и водови ноге ломе, а кола се крхају. (Тако је). Председник. Просто нека ова комнсија све препеда и поднесе свој извештај и тад ћемо говорити : Сад само чујте која су лица у тој комисији. (Секретар чита:) г. г. Милан Маринковић, Јаков Бајлонп, Мнлан Миловановић. Никола Вулковић, Марко Велизарић, Никола X. Ноповнћ и Милош Дамјановнћ. И тако, сад је ова ствар свршена. Сад је на реду да бирамо лекара за кварт врачарски. Хоћете ли да ми бирамо или да одредимо једну комиснју која ће прегледати ноднета докумепта и оценити иста на нам поднети извештај (Чује се: комнсију) Онда но што овде није г. Др. Ђока Димитријевић, то нека уђе он у ту комисију, г. Др. Марко Леко и г, Др. Лаза Пачу. (Усваја се). Ви се господо опомнњете, да је г. Министар просвете и црквених дела тражио од општине, да се држави устуни једно место код сењака војених за астрономску куду ; па сте решили да шшемо г. Миннстру, да учинимо намену. Сад изводте чутп, шта је на ово казао г. Министар. (секретар чнта). Мм смо тражиди да нам даду у замену други плац, а г, Мнннстар о томе ништа не говори. Но има један разлог но коме ми морамо тражити и своје општине интерес застунити. А тај је, повод што г. Миннетар тражи од нас кирију у 83 хиљада за зграду у којој је варошки суд смештен. Мени је врло незгодно да ово говорнм, али кад они хоће сад тако, онда и ми морамо да гдедамо на наше интересе. С тот а вас молим да одредите комисију, те Да ово види, шта је но овоме до сад урађено Милан МостиК. Ео је закључио уговор за закуп те зграде где је смештен варошкп Суд? (Нико). Онда за што да плаћамо ? Милан МаринковиИ. То није на дневн. рсду. Пређимо на оно што је на реду. Председиик. Ја само ово узгред напомињем, да ми се не бн казало, што нисам казао кад имам тај акт у рукама. Пера ЂидаковиК. Онштина наша и онако има врдо мало непотребног имања у околини, и готово све што је држава тражила то је чинила као на послугу за некн број гоаина, па иосле је тако » остало у њенпм рукама и на послетку узела бадава. Ја сам нротиван да се даје на иослугу, него ако хоће да тражимо. Нцкола X. ПоиовиЛ. Г. Видаковић је врло лепо казао. Држава бп могла онштини устунити нека земљишта у којима бн општина могла да регулнше велики део вароши, па за што да нам не устуии ? Општини је нешто нужно, а нужно је нешто и држави, па нека учнне измећу себе размену. Нужно је да се за ову ствар одреди једна комисија. Милован Маринкови%. Овде је разговор о томе, како ■ тражи Министарство нросвете да се одреди земљиште за подизање опсерваторије, и то, не за иотребу само онштинску већ општу т. ј за потребу целе земље н науке. То је нитање, коЈе треба сад решитп. Што се сад помиње питање о размени? Молим вас, немојте тако. То се пнтање не може сада одмах регулисати, него доцније. Ово што се тражи да решнмо одмах. Ја вас молим, да то земљиште, које је нађено као добро за подизање те куће, одобрпте држави. Што нмамо да тражимо, тражићемо, ија ћу бити први да тражњу помажем. Што каже г. Видаковић „општпна овде дада, онде дала на није накнаду добида", то не стоји. Нека општина тражи, па ће јој се нзвесно дати накнада. Председник. Овде нма нових одборника, којн не знају гата је раннје рађено по овој ствари. Нека г. Секретар све 1 ] СМГП! (Сп ] П8] ЧЈ.га)'

Коста, ГлавиниК. Овде је у нитању оно што каже г. Мнлован, хоћемо ли да иомогнемо науци иди нећемо. Астрономска онсерваторија је и нужна и није, ади метеоролошка опсерваторнја је врло потребна. Г. Министар не каже ноклоните вн нама, него каже: да би се дошло до цељи дајге нам на послугу па после ћемо се погађати како ћемо удесити то. Дајте за кодико хоћете годнна. Метеорологија је корисна и за остале људе, и да смо имали таквих штација не би било много којекаквих штета. Ја сам за то да се да. Пера ЈВидаковиЛ. Господо, немојте да изгубите из вида, да онштина све своје што има да држави и опет не може ова да подмнрн своје потребе којр нма. Општпна београдска ако све своје даје, њој неће остати ништа. То се истнна тражи за науку, али онштина не може све да издржи, јер држава сваки час треба по нешто. Ја како сам одбориик овојевећ други случај. Због тога требала би држава да у замену да онштини нешто равно ономе што јој се даје, јер ми доста жртвујемо. Ако ми дамо све држави, онда неће нам остатп земљишта за подизање шкоде које смо намерни на сваки начин извршити иошто је нрека нотреба. Милован МаринковиЛ , Дозводте мн да нроговорим још неколико речн о овом питању и то с тога, што видим као да се разумело, да ја нисам схватио оно о чему се овде говори. Истина је да нисам био у оној седници кад се решавало, да се условљава размена земљишта, али инак моји разлози остају ма да нисам целу ранију одлуку знао. Кад се хоће за овакову потребу као што је номенуо и г. Главиннћ, да учинн нека усдуга, ваља онда нздвојити ту иотребу од потреба других, за које ваља тражити накнаду. Ја нисам зато, да се једном руком да, а другом узима. Изабрано је згодно земљиште за извесну котребу. Министарство вели онштини: дозволн општнно да подигнем једну станицу да могу иосматрати метеоролошке појаве у Београду. Дај ми сдужбеност. Нека господа то одричу тражећи накнаду. Потражимо тај чајир од државе у сдужбеност па ћемо га извесно добнти у накнаду за ово земљиште што она тражи. Што каже г. Пера Видаковић: „општина све што год имаде даде држави". А модим вас зар београдска општина нема користи од државе? У београдској општини троши се око */ 3 државног буџета, иа је и дужна да даје држави. Ја мислим кад овако говорим да то говорим у интересу саме општине. Јаков Бајлони. Ја сам за то да се не одстуии од тога да се тражи накнада. Ово нарочито и највише говорим с тога, што Ја имам Пашин чајир нод закун. Ми смо довољно давади ндацеве бадава, и ако то продужимо н даље, мн не ћемо имати ништа. II X. ПоиовиК. Ја сам мишлења да се не упуштамо у дуге препирке, но да дамо. Међу тим чуо сам да је онштина у више прилика довољно земљншта уступида држави, с тога сам да председништво све што је дато нрибележи, на да према томе и ми тражимо какво згодно место од ње које ће за онштинске иотребе од врло велике користи бити. К. ГлавиниК. Ја би молио да, ми се каже шта је општина дала. Ја знам да је дада свега два дела свога земљпшта, једаи учитељској школи за башту, у којој ће се ђаци веџбати у иољскнм радовима, а један за рударску лабораторнју, и то, овај други, у размену за један државнп плац. Сад се тражи и за астрономско-метереодошко опсерваторију. Да одштина редативно врдо мало даде према ономе што добија у овоме сдучају то је казао г. Маринковић, а ја ћу да кажем само још ово. У Београду има неколико гимназија и нодугимназија. Пдаћа ли општина те зграде?