Beogradske opštinske novine

СЛ.УЖБЕНИ ДЕО

САСТАНАК одбора општине београдс^е (По стенограФСким белешкама) држан 18. Марта 1889. год. у Београду Почетак у б 1 /^ чаоова по подне. (Свршетак) К. ГлавиниЛ. Али 4X6=24 н 8X10=80 то је преко стотпне дпнара годпшње; а то је запста млого да онн плате на своју радњу. Бе знам колико је дошло прихода од овога у пр. години. Председник 9600 динара: а расход је био 4500 динара. К. ГлавиниИ. Вода је животна нотреба п не би требало да се од ове радње прави капитал. Ни једиа радња не плаћа толике дације општини као ова. Требало бп удеспти толпку таксу колико ће бнти довољно да се покрију трошкони на одржање пумпе. Алп требало би, и ја бп молпо г. председника да он од стране одбора и од стране суда подејствује код унраве варошке да се ова наредба која је једпом издата о сакама и сакаџијама строго одржава; т. ј. да је свака сака нумерисана, да се увек има списак свију сакаџија, да се зна, које саке носе воду за зидање а које за ниће и кување н т. д. То би требало строго да се врши, а такса да им се сведе на нужан мпнпмум, само како општина не бн имала штете. Председник. — Али ко може у напред да зпа колики ће бити приход за ову годину, а колики ћемо управо имати расход. То зависи често и од случаја. а зависи и од броја оних који се овим занатом баве. Они кад долазе к мепи, дође их по 110, а овде впдим није се потписало впше на овој молбенпци него 50 — ■ Г. ЈосиаовиЛ. Ја знам да су п онда, кад је нрвн пут намештена пумпа, сакаџије много викале и тада пм је повећана и такса за продају воде. Али они зпаду вазда да изврдају п да завате воду на другом месту а не са иумпе. Осим тога, то су махом људи који данас не нотроше више од марјаша, а сваку крајцару, коју овде зараде онп носе „на вилајет" у Турску. Међу тим, требало би да се нареди да не смеду с другог места завататн него само на пумпи јер иначе знамо како су пре носилн мутљаг у сакама па ће опет тако радитп само ако им се дозволи да заватају воду где хоћеју С тога сам ја мишљења да остане као што је било до сад — т. ј. да на пумпи заватају и да плаћају таксу која је ирописана и усљед које су они повисили цене за своје саке. Св БоториЛ. Ја имам да одговорим на реч г. Главинића. Ако се смањп такса за воду коју носе сакаџије, опет ми нећемо добијати јевтинпје воду. Они зими чим опазе мало деда дижу цену, лети чим се мало засуши опет дижу цену и траже по 4— и но 5. гроша за саку ма да имају прописану таксу. Па шта бива? Ја кад ми треба вода морам да му платим колико тражи јер не могу оставнти посао па ради тога што ћу дати грош два више да ндем у полицију и да издангубим пет—шесг пута више, докле га пријавим — А што рече г. Јосиповић то су махом страни поданици. Ако је да се тражи у војску он одмах вади странн пасош. Што рече г, Главинић да се строго пази на њнх — то није могуће, мањ ако бп за сваким пшао по један стражар. Чим је вече видпћете их на сваком потоку где има воде. За то није ова такса велика. Кад плате 5 пара од саке то није много.

Н. X. ПоиовиК. Да попустимо мало као што је казао II г. К. Главпнић. Пумпа је начињена из саннтетскпх обзира за време колере, па кад је престао узрок због кога је то устављено, онда треба и да пм се олакша пешто. К. Гл&винип Кад је општина нагната да наирави ону пумпу, то нпје само ради луксуза било него пз нраве и свакндашње иотребе, а само је онда употребљена згодна прилика кад се колера појавила те се то установпЛо. Камо среће да имамо већ и на Дунаву једну нумну. Од ње иемојте да одступате. Опа је нужна свагда. Њоме се црпе вода са дна и даље од обале а не нз горњих слојева по којпма плпва свакојака печпстоћа наших канала. ЈЗа то и опет кажем нека немамо никаква ћара од овога, али само да умолпмо унраву да строго пази па то где сакаџије воду заватају и да пм се не дозволп да црпу са Дунава одакле хоћеју плн са чубуре или шго сам ја впдео и из мокролушког нотока где вода смрди — Осим тога, треба да је дужност н свакога одборника да прпназп ца то. Мп ту попуштамо; све велнмо : нека нађе од другога, — али немојмо тако, ако хоћемо да се п ова ствар доведе у ред како треба да буде. Председник. Ја не знам сад шта да ставим на гласање Милутин ШарковиК. — Да се остави као што је бпло до сада, а нроко њихове молбе да се пређе на дневнн ред. М. БанковиК Ја би желео да се то удеси мало боље но што је до сад било, а то ће бпти ако се на сваку саку која носи воду за нпће и домаћу потребу то словима напише на самој саци и да се казне они, којп носе у такшш сакама воду која није за нијће. Међу тим дозволно бн свакоме да завата где хоће — само да му је вода као што треба, а пе ђубре и баре. Председник. Овде је изнето питање о таксн. Јесте ли мишљења да је такса велика (Впчу: није, није) — Онда јелп већина за то да се преко ове молбе иређе на дневнн ред. (Јесте) Добро — Сад имамо господоједну молбу од пијачара — пиљара и прекуиаца. Изволте чути шта они траже. (Секретар чпта) Председник. То је онај предлог што сам нређе напоменуо и молио вас да о њему размислпте. Ако нма могућности да на какав други начин уредимо ову ствар, добро би било, јер овако како сад стоји, ми немамо никаква ирихода а ирода се дневно по 4 — 500 јагањаца на пијаци, Г. ЈосиаовиК. Би лимогли уредити да тражимо од свакога који нродаје стоку сточни билет? Г. Миленковаћ — Ја би нредложио да сама судска седдница о овој ствари размисли па да донесе одбору своје мишљење илн Формалан предлст; овако о чему сад да говоримо? К. ГлавиниЛ И ја мислим да је суд најбоље упознат са свима тешкоћама које се ту дешавају, иа за то нека суд размисли о томе и уреди ствар ову као што треба. Ћ. Ииколи& Мп смо дужни да заштитимо наше грађане Ја. сам на пнјацн сваког дана и видим шта се ради. Сељак дотера стоку а мокролужанин дође на је прекупп и онда он је крчми као своју и ништа ником не плаћа; а зашто бп то било да он не плаћа а наш прекупац да мора да плаћа? Председник. Зато и ја кажем да. је најираведније да се свакоме наплатп ко год дотера стоку на пијацу па био то п сам сељак — но питање је само, можемо лп то без нарочитог закона? Св. БоториК. Ово како је сад таксирано заиста је неправедно. Мокролужани и околни сељаци који сваког дана догоне овде стоку те продају то су све шпекуланти људн. Они купују по селима па догоне овде и продају а често купе од других сељака и на самој пијаци па ту продају, а нпшта