Beogradske opštinske novine

неплаћају таксе. Што рече г. Јоснповић да се траже сточни насошп то пе бн помогло, јер зар није могуће да ће кметови сеоски давати уверења својим комшијама да догони своју стоку из те онштине, и ако је она покупована пз разних места зарад чисте шнекуланпје. Заиста није право да намећемо опу таксу само онпм нашим сиромашним грађанима који се тим баве, те зарањују по 5—6 деде н своју кућу одржавају. Него требадо би н то прописати да прекунац не сме пре 10. сати куновати на пијаци.... Председнцк — Онда ће он да пресретне сељака на путу, иа још горе. (^Чује се: То и бива) Јак Бајлони. Ја држим да је најправедније да се не нандаћује ништа од прекупаца, кад већ не наплаћујемо од свакога, јер на овај иачнн више нас кошта коитрзда него што добијемо прихода. (Тасо је) Председник. Тгко је — али ја мпслим да би могли опробати да наплаћујемо од свакога по један грош од комада. Жив БугарчиК■ Господо, ја се бавим од неколико година на ппјаци марвеној, и видећи да тамо постоје разне неуредностп, и тако да кажем читаво харање, држим да бн се томе, зду могло да стане на нут, кад би општина оддучида, да се тражи од свакога ко хоће да буде или сензал, илп прекупап, да мора имати уверење о добром вдадању свом, и да му се иропншу правпла како треба да се влада на пијаци. Јер ја вндпм, дошо сељак тамо, дошао трговац, а натурн се један од ових па неда ономе да купн, а бива и то, да се негде склони, на чнм који сељак ирода, он га окуни како си смео да продаш, ајд, у полнцију — ц тако обмане човека, док му узме који грош иди дпнар. Председник. То о чему говорите, данас уређује полиција,- а кад дође самоуирава општииска онда изводте о томе решавати Дакле, овде је нзнет нреДдог да о овој стварн управпа седница још једном размисли и да ову ствар уредц Р (усвајате ди то? (усваја се) Н. ВулковиЛ Ја би преддожио док то не буде урађено коначио да се наилаћује но 1. грош од свакога комада ма ко да продаје, те Да видимо за неколпко дана како ће то нћи (Чује се: Сме ли се) Ја не мнслим да се наидаћује и од сељака него од оннх лица од којих је до сад наплаћивано по '/» динара за комад. Председник. То значи да усвојимо њпхову молбу, јер н они то траже. Гл. ЈосииоеиК Оида боље да неплаћују нпшта, јер кад није било рачуна до сад кад се нандаћивало 'ј 2 динара, како ће то сад са 1 грошем та контрола да се издржи ? Председник. Ево како. Један од ових молилаца каже ако се ово уважн што траже, он ће дати 100 динара месечно општини па да он то наплаћује. Нек да и мање — опет је добро, па нек он наплаћује како зна. Св. БоториК. Не могуће је то тако. Илн доноснмо закључак да нлаћају свн или нико — јер овако ће сваки дан да се бпју и кољу на пијаци, него на нијаци нек се продаје слободно, а од јагњета, треба нандаћпвати динар и још га казнити. Н. ПулковиК. А кад каже продао сам томе и томе иа носим му кући? Председник. Ја би наилаћивао по 1 грош од свију иродаваца оснм сељака, и иравдао би то тим што ми нмамо нраво да паплаћујемо на касапннцама, а онај који крчми стоку на нијаци или носи па продаје — он има касаиницу, те и ту му наплаћујем

Гл. ЈосииовиК. — ако оиштина нема права да наидаћу« је од сељака онда нема права да наплаћује ни од другога. Председник. Онда да оставимо ову ствар за идућу седницу по што управна содница размисли како би билонајбоље да се ово уреди. (Прима се) Чујте сад још један предлог. (Секретар чита нисмо проФесорског удружења којим моли Да и онштина нрими учешће при дочекнвању нроФесора о Ускрсу на скуи). Председник. Ово удружење /10 сада нпје код нас постојало и сад г. г. иро;есори намерни су да га установе. То је код нас нова ствар. У другом свегу тога одавно има и тамо су ове стварп добро иознате и у прилнкама оваквих скуиова заиста се чине одакшице од стрдне грађанства онима што долазе на скунове. Наши ироФесорн иозвали су и мене да учествујем у њиховој седници коју су имали радп договора у дочеку. Наравно, кас кмет ја нисам могао да примам на себе обвезу да ће општина суделоватп при дочеку. То је ствар коју ви можето решити. По себи ствар је заиста таква да онштнна ирестонице сриске треба да је потпомогие колико год може, из разлога, што они недолазе да се о својим личним стварима разговоре него о науци, да образовање буде једнообразно нтд. За то сам мислио да ће.те се прнмити некога домаћпнства. Онн су биди смерни п кажу дд уче^твујемо као домаћиин, сад на којп начин, ваше је да решите. Многа господа одборници знаду да у Немачкој и Француској у таквлм приликама бивају читаве светковнне - но ми ћемо бар за сад бити у томе скромни. Милован МарижовцК. — Познато је да је прпликом стогодњишице Вукове дошао великн број ироФесора у Београду. Том је ирилпком ноникла мпсао да се оснује друштво професорско. На скупу приликом те ирославе било је око 60 -70 проФесора, који су изабрадн један одбор за израду правила тога друштва. Један од чланова тога привременога одбора и ја. сам. Одбор је тај одлучио, да сад о ускршњпм празницима сазовемо збор нроФесора из целе Србије, да би се друштво сгално основало. Одбор је за тај збор нозвао све другове нз Србије коме је могућно да дођ^ у Београд; а са своје стране, одбор се иостарао да учини какву олакшицу гостима да дође на скун и док скуп траје. Ево тих олакшнца: израђено је код друштва наробродског да пм се да подбоз у пода цене. Тако исто и код г. министра грађевине пзрађено је да им се да подвоз жељезницом у пола цене. Осим тога, одбор је намеран, и већао је већ о томе, како да им се учине неке олакшице и за време бављења у Београду. У том погледу учинио је одбор већ и неке кораке. Међу наставницима је распоређени извесан број у станове, и око 40—50 већ јеосиг ,рано становима. На тај начин биће дан два, док се базе у Београду, закдоњени од трошкова. У седнпци одборској, коју је споменуо г. председник, ми смо и то уочили, да не би бпло лепо да се оглушпмо ирема општини п д Је не позсвемо на учешће у овом гостопримству, Јер, проФесори, који ће доћи на скуп, не долаза ради лпчне користи своје, него долазе да оснују друштво, коме ће бити главан циљ, да науку, и наставу унапреде, јер досадањи начин недружења чини, да нас настава у средњим шкодама не задовољава. — Сад од општине београдске, у којој смо први збор заказали, завпси хоће ли се одазвати овоме позиву, и ако палази да ^е овакво једно друштво потребно и корисно, хоће ли га помоћп д чеком ма чиме. К. ГлавиниК Сваки који зна шта је циљ овог удружења мораће признати да је такво удружење неопходно нужно и врло корисн . Камо среће да смо и ранпје имали такво удружење — много би нам што шта у школн и науци бољс