Beogradske opštinske novine

247

ница, тамо је секциона кућа, и сваки странац тамо ће доћи да то види, па није лепо за углед вароши да та улица и даље стоји не калдрмисана. К. ГливиниК. Нико није против тога да се подмири иотреба ма где ова била; али ја опет иомињем то да је нрече и иотребније да се калдрмише улица спасовска. Ако хоћете да се ирави калдрма у целоЈ улици милутиповој, требаће 50—60.000 динара... Председник. Ја држим да цела улица Милутинова не би требало да се ове годипе калдрмише, него само тротоари, а средина могла бп се до године израдити. Гр. МиленковиК. И ја тако мислим. Нека се прорачуна шта ће коштати, и колчко је до сад утрошено свега на калдрмисање, и шта још по до сад закљученим лицитацијама имамо да платимо, па онда да решнмо о овоме. (Врло добро). Пјоедседник. Прпмате ли то да се за калдрмисање улице Милутинове расиише лицитација тако, да се иоставе тротоари и да се средином пивелише, а да се срачуна колико имамо новаца још на, калдрмисање па то са лицитацијом да се изнесе одбору на решење. (Прима се) Добро, онда, за вечерас је доста. Седница је трајала до 9 часова у веће,

С АСТАНАК одбора општине београдс^е (по стеногра<1>ским белешкама) држан 12. Јуна 1889. године. Председавао: члан суда г. Коста Томић. Присуствовали одборници: г. г. М. Р. Маринковић, М. Ј. Марковић, М. Јосимовић, Н. Д. Кики, Ж. Бугарчић, М. Дамјановић, Др. М. Т. Л.еко, Г. Миленковић. В. Виторовић, Г Б. Николић, Ј. Ж. Ђурић, М. Д. Јанковић, Н. Л. Милишић, И. Цветановић, Н. П. Михајловић, К- Д. Главинић, Г Б. С. Новаковић и Јов. Илијћ.

Садртина : !). Избор деиара; 2.) Одобрење Нери Ј. Пегровићу да на Дунаву иодигне пулзометар; 3). Помоћ сирочади п. Радоваиа Анђелковића б. контролора оишт.; 4.) Одобрење друштву Св. Саве да бесплатно вади песак; и 5). Оставка Сг. Чађевића, I. оншт. инжињера. иредседавајуАи. Састаиак је отворен. Пре него нређемо на дневни ред имамо претходно конФеренцију да се о извесном питању сноразумемо. Госнода стенограФи нека не ппшу. (Настаје конФеренција. После) Сад прелазимо на дневни ред. На првом месту долази да изберемо лекаре за кварт савски и врачарски. Др. Марко Леко. Као што вам је нознато, одбор је још ноодавна изабрао нарочиту комисију, којој је стављено у задатак да избере лекара за кварт врачарски, а доцннје по жељп председништва и за кварт савски. Чланови те комисије били су г. Др. Иачу г. Др. Ђока Димитријевнћ, и ја. Нама је председништо унутнло шест ионуда и то ове госноде лекара: Мплана Дамјановића, Милоша Канднћа, Михајла Хаџи-Л.азића, Рибпикара, Симона Фарки и Вајсфогела. За време избора одустали су г.г. Дамјановић и Кандић. Документа су код свију иснравна И комисија је мишљења, да се за кнарт савкн узме Др. Мнхајло Хаџи-Л.азић, који је већ био општински лекар н својом ревношћу познат

онштини, а на врачару оставити г. Рибникара, који од цзвеснога времена по привременој наредби општинскора суда врши у оном крају дужност оиштинскога лекара. (Врло добро. Усваја се) Само је питање може ли Хаџи-Лазић бити онштински лекар, ако је, као што се држн, под стециштем. Од стране комисије за избор лекара имао сам и ту околност, да саопштим одбору. ПрсдседавајуКц. Дигнуто је стецнште, п сад нестоје никакве преноне. Живан БугарчиК. Ја не могу да разумем шв то шкоди и ако је под стецпштем. Милутин МарковиИ. Он чпм добије плату, опет ће доћи иод стециште. Стечај је истина дигнут, алп с тога, што је маса исцрпљепа. И тако ће му се онет сва плата одузети. Председавају&и. Сад не могу да му узму сву нлату но '/ 2 или 1 / 4 како се он са новериоцима споразуме. На послетку нек се оп одужује како зна а ми га можемо примпти. Јован ЋуриК. Ја сам за то, да се изберу људн, којн ће да раде а не као што имамо једног доктора за кварт палилулскн. Умро човек и лежи 30 сахати а он неће да дође да га нрегледа и носмртну листу да. И укор је добио. и није хтео доћн. Јутрос Је наређено свештенику да сврши опело и без докторског прегледа. Милорад Д. ЈинковиИ. Господо, ,ја мислим да суд треба да нредузме најстрожије мере против лекара који своју дужносг не вршн, и ако је ово што се наводн и тина, одмах да га пз оиштинске службе одпустимо. (Чује се: То је друга ствар.) Мени се чини, да је то Др. Нпколић на кога ми се јуче опет жалио један човек. 'Греба извидити и ако је онако урадио да се однусти, јер ми не морамо пиког молитп за наше паре. Што се тпче X. Лазића, ако је нстина као што каже г. Леко, онда да га непримимо, јер ми писмо дужни да отплаћујемо његове дугове нити ће он као нрезадужен ићи и снротињу лечити. Лхивин БугарчиК. Ја у колпко иознајем г. X. Лазића то је човек услужан. Он ће вам на нознв ићи чак, на врачар п неће да глоби људе. Дајте му колико оћеге за његову визиту, неће вам нп речи рећи, већ је увек благодарап. Сад што је он сирома, то је друга ствар. Тако му је дошло време. Цосле он је наш грађанпн. Био већ једном наш лекар и одликовао се карактером. (Чује се: То је истина) ПредседавајуКи. Пошто је комисија предложила ту двојицу одбор сад има да реши нримали или не. Видим да против избора г, Рибникара нема нико ништа, а за г. Лазића ставићу на гласање. (Да се гласа.) Живан ЕугарчиК. Нетреба гласати. Нужно је да нашега човека примимо и да му помогнемо. (Тако је) ЛредседавајуКи. Ја ћу сгавити на гласање: Хоћемо ли узети г. X. Лазпћа или кога другог од кандидата. Никола Д. Кики. Треба видити можемо ли га иримитн и ако доисга против њега нема нико ништа. Живан БугарчиИ. Треба сваки одмах да мете руку на срце па ираво да узме ову ствар. Наша је дужност да га нотномогнемо Треба да помислите како би нама било кад би нам се овако што пеправедно учипило. Ђока НиколиИ. Ја мислим да г. X. Лазић као Србин и домородац, заслужује пре да се нрими него сваки други. То што ,је он носрнуо материјално, не треба да му се се у грех нриписује. На нротив, пре се може рећн да је сирома с тога што не наплаћује од сиротиње а нн од других колико је ненраво, већ ,је задовољан са оиим што му се да,