Beogradske opštinske novine

245

калдрмнсању, није могао замислити да се може назидати калдрма а да се не изравна земљиште. С тога је гледиште госиодина одборника Миленковића у овом ногледу врло иравилно. Али стоји и то госиодо, да онда, кад је иисан тај закон, није се замишљал^ да ће се вршити таква нивелација каква се сад у Београду врши, где се поједине улице откоиавају по читав хват п два, и где стоје већ и таква Факта, као што наиомену г. иредседник, да су неко,] жени готово затриали кућу насииањем, — и сад да се од ње тражи да за то још и плати. То бп била неправда. С тога да гледамо како да се измиримо са законпма. Ја мислим дч, сад не можемо решнти ово пптање нп у једном ни у другом нравцу, него да морамо о .редити једну комисију, која ће ,ла проучи сам закон, јер менн он није сад прп руци да би могао да дам деФинитивно мншљење о овој ствари. Гргур МиленковиК. Ја немам ништа иротив тога да се одреди комисијаЈ, али хоћу да поменем још и ово. Кад иоједини нлаћају откопавање, онда човек, који има плаца 20 метара дужине, имао би да нлати на 200 кубпи метара за откоиавање 600 гроша, док му имање због нивелације скаче у цени дунло, и ако не дупло, оно бар за 20 процената више. С тога кад се зна колико би онда терета пало на оиштину ако би она ово плаћала, ја хоћу да узмем у заштпту интересе општине и кажем да није нраво да општина то сноси. Опа има и иначе много да ради и да плаћа, а кад се нивелише једна улица, отуда неносредно највеће користи имају сонственицп у тој улици, иа је право да за то и ноднесу неки терет плаћања. Ћ. НоваковиК. Ја не би био иротив тога да се одреди комисија ради бољег ироучења овог питања, али колико ми је познато, у закону нема нрониса да сопственици имања морају платити за нпвелацију, а кад тога нема, онда не знам но коме би основу могли то наплатити. С тога држим да је умесно ово што овп људи траже да тај трошак сав надне на онштину, но само с тим објашњењем, да се овде не разуму мала откопавања или насипања која су потребна за обично уравњавање земљишта ради подизања калдрме, него где с_' откопава метар, два или више. И. ЦветановиК. Ја мислим Цкад оиа ствар није јасна, онда како се то до сад радило тако нека остане и даље, а првој идућој народној скупштинн да се учини иредлог да ту ствар уреди, иа како она реши. Ш. ЈосимовиК. Ја истина нисам иравник и тумачење закона није моја ствар, али опет д,ржим да овде у овом питању нека, госнода рђаво разумевају закон. Ннје истина да 110 закону ко мора о свом трошку да правп калдрму, мора и да откоиава по 2 и 3 метра земље, па онда да диже калдрму. Друго је калдрмисање, а друго је нпвелисање, а друго је опет обично уравњавање земљишта, којим би се хтело да одржи мншљење г. Гргура Миленковића. (Тако је). Закон о нивелацији не говори апсолутно ништа. Он говорп само о калдрми — али кад неко има да откопа три метра земље, онда ће га калдрма стати са 50 од сто скупље но другог којег комшију, који нема да откопава; а зашто да ноједини илаћају калдрму у једној истој вароши па и улици скупље, а другп јевтиније. С којим иравом можете од неких грађана захтевати веће жртве а од других мање ? Гл. ЈосимовиК. Пошто закон говорц само о калдрмисању да се од сопственика нанлаћује по три Фата, а не и о нпвелацији, ја мислим да се за нивелацију не може од нрив. сопственпка имања ништа да наплаћује, нити би било право да се то чини. Зар да сад реши одбор да се са Дорћола на Саву ирокоиа раван нут, с тим би се соиственицима неким иодкопале куће а другима засуле, самим тим се људи штете,

на зар за то што ба их са нивелацијом оштетнли, да онв још плаћају? То ппје нп најмање нраво, ннтн је но закону. Свет. МилцјевиК. Са свим је но закону тако, да се од сонственика нанлаћује ичвесан део само за калдрму а ни за шта друго. Што неко од предговорника рече да су становници на западном врачару откоиавањем добили у повећаној ценн нмања, то не стојп тако. Ја молим г- г. одборннке нек кажу да лн су опи становници на западном врачару добпли што им је откопано норед имања ио неколико метара, плн су због тога сви, ама свн билн на штетн ? Ја могу да кажем да никоме, коме је год на зап. врачару откопано дуж имања и куће, није могло да стане нодзиђивање п уравњавање свог имања јевтиније од 200 д ц.. Узмите сад томе човеку шта треба за калдрму, на му још узмите п за то што сте му одкоиали имање, паје нронао и сасвнм без имања остао. Је лп то право? нити је право нити је ио закопу. Ја мислим да се узме прн решавању ова ствар у обзир и то, да у друшм државама постоје закони , но коме кад ннвелпше улнце па коме учини штете н трошак, још мора општина да оштећеноме да накнаду. Ја молим г. г. техничаре нека то нотврде у очи г. Гргуру, којн се труди да докаже да је ио закону да се нанлаћује трошак око ннвелације од појединнх сопственика. К. ГлавиниК. Ја нећу да се уиуштам у тумачење закона, јер нисам човек од закона и не би желео да се упуштам у погађање шта Је законодавац мислио. Како је он мнслио то се види по данашњем Београду: какво Је где земљнште било, на таквом је зидана калдрма — без откопавања, без допуњавања. Свакојако законодавац није замншљао овде овакву нивелацију какву београдска онштина има данас да изврши. Извесне улице на врачару оне су ннвелисане и калдрмисане нросто за љубав саобраћаја а ни за чпју више. Истина оне све још немају великог саобраћаја, али пивелацпја се вршити мора за будућност. Ако станемо тумачити закон тако, да су људи дужни плаћати откопавање, онда треба имати у виду и то, да се на другом месту насипа. Узмите дорћол — тамо се у једним улицама кона а доле се насииа од дунавске стране, иа срачунајте колико ће она имања општинска због тога добити, јер ће се осигурати од поплаве. Моје је мишлење да је право да оиштпна поднесе ове трошкове. Председник. Молим господо, желите ли да се ово ннтање сад реши, или ће те нрцхватнти предлог г. Мплутина да се проштудира о закону. Ћ. НоваковиК. Кад је г. Гргур наноменуо и ранију практнку, нужно је да се одреди комнсија која би ту ствао боље испитала и оценила, на онда да дође на решење. Председник. Колико ја знам та ирактика била је само у тој једној улици, норед имања г. Уроша Кнежевића, који је још хтео да нас тужи што ће му кућа да падне, а не знам да је што платио. Гр. МиленковиИ.к не, и у урошевој улицн наплаћечо је за откопавање. К. Главинић. Ја мислим да неће ннжињерском оделењу бити заметно да начини засебно рачун за калдрме а засебно за отконавање, на калдрме да се наплаћују по закону, а за откопавање да видимо шта ћемо. Ако се реши да се наплаћуЈе, може се доцније наплатити. Јов. Ж. ЂуриЛ. Школска улица што је отконана, ушла је у рачун, и ако ће се свима наилатнтн, онда треба и њима, иначе не треба ни од њих тражнти наплату за откопавања. Милорад Д. Јанковић. Штаће бцти са овнм улицама у варопш које су имале калдрму нре нивелаццје, и где су сон-