Beogradske opštinske novine

403

Моје Је мишдење, да овакав извештај не можемо уевојити, и да би га требало сасвим одбацити. Одмах у почетку извештаја замерам комиспји што је ироиустила да наведе датум каД је одбор изабрао, да иоверенм посао Изнрши. Уобнчајено је да се тиме сваки извештај отпочне. То што је комисија проиустила, ја ћу да па докнадим. Иста комисија изабрана је 12. новембра 1888. год. дакде нре 10 месецн. По томе пмала је п сувише времена да размисли о овој ствари и с правом могло се очекивати, да извештај буде што потпуннји и јаснији У извештају се нре свега набрајају потребе које су општиии пајнрече. Ту се помиње: водоводи, канализација и т. д. Но н без ириближнога предрачуна за поједина предузећа. Данас нам је г. нредседник приближно изнео шта ће свака поједнна установа да кошта и изнело је свега 10—12 милијона дннара, зар се при решавању овако важног питања смемо ослонити, на такав .један и сувпше приближан предрачун ? Техничкн део овога извештаја дакле сасвим је непотпун. Али и Финансијски део истога извештаја такође није потпуп. и то је управо и давало повода ономе неспоразуму у прошлој одборској седници. Ту је бпло дебата разних а п нребацивања, као да поједини одборници чак и нису за унанређење вароши. Жалосно је да се може и помислити, да има и такових одборника. Ја сам уверен да нема. Комисија предлаже зајам као једини пут, да се све побројане општинске потребе подмире. А тај зајам веле бпо би повољан ако се нађе са 6% интереса, курсом од 90 и отплатом за 50 година. За отплату тога зајма а под споменутим условима комисија предлаже прво неке таксе на локале н доказује како те таксе не бп бнле теретне за грађанство. Међутим г. Никола X. Поиовић сад је рачуном јасно доказао да нпје тако као што комисија тврди. Рачун показује, ако се узме по 3 наре од свакога локала у вароши да ће сваки грађаннн који има собу и кујну плаћати по 32 дииара и 85 пр. годпшње таксе за водовод п канализацију, дакле најсиромашнијн човек који држи само собу и кујну толико ће нлаћати. Има грађана такових, који плаћају норезе 15 дин. и онн би имали да плаћају општини прек I 32. дин. таксе за нове општ. установе. Нико не може тврдити, да би тим грађанима плаћање те таксе било неосетно. Сем тих такса, комисија предлаже још и трошарину, као нов приход општинскн. Но у извештају тако је укратко казано о томе, и да није било данас извесинх објаснења |'. председниковог, не би се опет могло с тим прнходом рачунатн. Комнсија, која је

имала 10 месеци да на томе ради моглаје нрикупити толико података, колико је иотребно, те да је одбор у стању да донесе савесну одлуку. Најпосле сам услов зајма мора нас натерати да овај извештај одбацимо, комисија предлаже, да општина учини зајам с интересом од 6°/ 0 — курс зајма да буде 90 и да се за 50 година одплатп На први оглед ово изгледа повољно. Ја ни самп гтручњак у томе, алн нрема члану трећем закона о варошкој трошарини у Београду зајам општински не сме бити теретнији него што је код управе Фондова. Ја сам се обратио једиом од наших Финаисијста и молио га да ми објасни, да ли је овај зајам, рачунски иовољнији под условима као што комисија предлаже, или као што је код управе Фондова. Он је рачунао и рачун показао је, да су услови, које комисија нредлаже неповољннјн од ових код унраве Фондова. Дакле чак и са законом неслаже се овај тако звани Финанспјски нројект. Поред других мана, које има извештај Финансијске комисије, довољно је ово што сам изнео, па да се увиди, да је исти извештај нејасан, до крајности непотиун п да се и са постојећим законом не слаже. С тога нредлажем да се одбаци. Истина штета је за нропалих 10 месеци, али ако се од сад енергичније настане радити, може се то накнадити. Ми би имали сада да нристунимо изучавању питања о трошарини, нли других каквих извора, јер несмемо учиннти зајам док незнамо колики се отнрнлике нов при ход може сад постићи. Упоредо с тим, треба да се спреми све оно, што је нотребно те да се и израде нројектп и иредрачуни за све нове општинске установе, које намеравамо подићи. Кад имамо те две суме, т. ј. дознамо, колики нам је нов ириход, а колико нам трсба за иодмирење извесних нотреба ошптипских, онда ћемо знати и колики ће нам требати зајам, и колики зајам смемо учинити. Сваки кредитор да ће нам зајам под повољнијим условима, кад му се може поузданије цифрама показати, 1 шта му гараптује за уложени капитал. Ја сам дакле господо противан томе да се приступи зајму пре но што се изврше они претходни нослови, које сам сад напоменуо н мишљења сам, да је то једини нриродан пут, којим треба да пођемо. Коста Главини&. Од госноде говорника, који су нредамном говорили двојпца су против задужења, а један члан комисије бранио је мишлење комнсије и износио је разлоге, зашто је комисија нредложила оваково задужење Одма у почетку морам да изјавим, да с; са г. Леком у нечему могу и да сложим, али са г. Николом X. Поиови^ем нн у чему. Г. X. Нононпћ је овде изашао као јак заштитник општннске сиротиње; заштит-

ник интереса БеограДа, и мисли да ће се грађанство оштетпти, ако се учини зајам од 12 мнлијона и овако како се предлаже. Ја мислим г. X. Поповић кад се потрудио да напише један говор овакав који ће нам ирочитати, могао је и да прикупи све разаоге за своје мишлење. Ја ћу господо покушати у неколико да иокажем у колико су разлози г. X. Поновића умесни, а у колико нису. Нека ми се но замерн ја морам да приметим, да пма миого нротивречности у самом говору г. X. Поповића, те из свега излази да се г. X. Поиовић није ни упознао са радом у у одборским седницама. Држим, да кад један човек устане овде да говори о оваком важном питању. треба да је добро проучио све што јо досад рађено, но ствари о којој је говор па из онога, што је досад рађено, да изнесе оно што је добро и оно што иеваља. Међутим изгледа ми да г. Поповић незна ни за оне послове који су свршени за време од кад је и он у одбору. Ја ћу прећи прво на његов говор п то оним редом којим је и он ишао: На једном месту, г. X. Поповић вели: „има осветлења али није модерно само зато, што ни;е са лјфт гасом." Из тога излази, да је по мишљењу г. X. Поповића осветлење модерно само опда, кад је са луфт гасом, а то ннје тако. Модерно осветлење може да буде и са петролеумом, али шта би нас коштало. Осветлење „луФТ гасом" није модерно само с тога што је „луфт гас" употребљен за сагоревање, него зато што се „луФТ гасом" лакше п згодније осветљава, што даје јачу светлост и што је осветлење једнаке јачине јевтиније „светлећим гасом" него петролеумом. Дакле ово што је казао г. X. Поиовића да наше осветлење није модерно, само за то што није са „луфт гасом," неумесно је Даље г. X. Поповић рече: „да је у опште са овим нредлогом иредухитрепо." Па ја не знам господо кад ће једанпут доћп време да ночнемо збиљски да радимо, Већ толико година како се ненрестано виче, да на овоме треба да радимо н сад кад се на овај посао прегло, онет се каже, да је „предухитрио." Може бити госнодо, да им нечега п.то је предухитрено, али то је само у томе што се каже : да немамо нлава за све то. Г. X. Поповић вели даље, да комисија нема још израђене планове и т. д." То су госнодо погрешни појмови. Нпгде у свету комиспје нису вршнле оне послове, које раде плаћени л>удп. За те послове треба платити и камо сре^а да је још пре две године на томе рађено и за те нланове плаћано па бн ми сад зналн сасвим тачно колико нам треба. новаца за све ове иослове.