Beogradske opštinske novine

409

Даље у свом гоиору рече г. X. Поповић: да би овако плаћање за амортизацију тога дуга од 12. милијона било страшно зг сиротну класу. Он је израчунао, да треба један најсиромашнији човек да пдаћа 32. дин. годтпнње 3.1 водоводе и канадизацију. Господо из оних података, што их г. иредседник спомену а то је да се у Веограду троши самог пића па 5 милијона литара, онда ако ,је то истина н ако узмемо да у Београду нма 40 хиљ. становника, спада на сваког само на име овог нића 72/ г динара годишње. И, кад може да илати за ииће толико, ваљда ће моћи да плати 10 дин. п 95. п. за воду и канализацију, јер би у ствари толико плаћао, а не 32. динара. Г. X. Поиовић вели, да ће се због овога намета раселитн грађани п унроиастити Београд. Моје је тврдо убеђење панротнв, да ће се Београд раселити само ако овако остане као што је сад. Госиодо, у Београду умнре годишње 40 од хиљаде. Кад се уведу ове хигијеиске установе, мора се то умиреањ смањити. Ја ћу вам пак изнетн неке нодатке о томе колико губимо због толшсог умирања. Г. X. Поповић даље у свом говору преддаже, да оиштина распрода своја пмања, на да добивеннм новцем подмири све потребе. Ја не знам који је тај од г. г. одборника, који може овакав предлог потпомоћи. Ко год може нек то чинн, а ја господо то не могу. Зађнте ио београдскнм улицама па ћете видпти свуда празне плацеве, нема ко да зида. Камо срећадасе ннје допустило да се Енглезовац створн. Зар хоћете на овај начин н ми да продајемо 110 врачару паше нлацеве те да помажемо п мп ширење Београда. Ја мислим, да је овај предлог г. X. Поновића ногрешан. I' - X. Поновић хоће даље да је и стручњак. Он пам нредлаже, да нрпкунимо сву воду што данас имамо но чесмама п на тај начин, веди, да се може подмирити сва иотреба у води. Господо, нред одбором је био извештај о водоводнма два три пута. Сви сте прнзнали да је извештај брижљиво израћен. Тамо је тачно н на грам казано, колико можемо воде да очекујемо однаших водовода па ма како их нонравилн. Ннје госнодо крпв служнтељ онштински што је вода мутна. Пре 20 г. каже г. X. Поповић бпдо је воде довољно и нико се није жално. Ја то знам алп ће дозволитп г. X Поповић да је пре 20 година другчије и нзгледало око Београда н у Београду. Бно је број становника мањи, иа можда се п но кућама

воде мање троншло, а и кришом се вода мање узимала но данас. Да се ово начини као што он каже треба но милијона динара и опет да немамо водеГ. X. Поповић даље ведн, да треба да уведемо трошарнну, на да ностунно подмнрнмо потребе које имамо. Кад би то могло пекако да буде, кад бн хтео свет да чека на нас; кад би хтео Б г да шаље мање номора на нас, ја бп на све то што он хоће нристао; али кад то иеможе да буде, онда треба да нађемо начина и сретстава да те потребе подмиримо. Даље велп г. X. Поиовић да је и сума коју данас имамо у буџету одређену за калдрмисање довољна. Ја не знам на осно'<у чега је ово могао извести. Знам да је комисија, која је нмада да ноднесе извештај о калдрмисању улица, дуго н дуго размишљада н казала колико је нужио па да се у неким главним улицама направи модерна калдрма, а колико је иотребно иосле сваке годиие. Да је он нрочитао тај извештај нажљивнје не би овако говорио. Даље г. X. Поповић веди да је 12 милијона мало да подмнри и подовину наших потреба. Сви мн то знамо, да са 12 милијока не можемо да иодмпримо баш све г.отребе Ми хоћемо да подмнрпмо ирво најнужпије и најкажиије иотребе, а будућа геперација иека подмирује оне које њој буду још нотребне. Овај је нрекор неумесан. Ми ћемо учинити сад зајам од 12 милијона, на у току доцннје Београд ће имати новпх прихода на ће моћи да иодмирн други зајам. Г. X. Поиовик је даље рекао : да несмемо иикако иагдитн, већ морамо размншљати и добро се спремити и т. д. Ја знам да се већ 10 година у Београду размишљадо ц на томе радило. Ми сад имамо извесних података за извесне установе с којим можемо и морамо да одночнемо што нре, а оне друге установе могу се нодмирцти и доцннје. Нико иека ие мисди н нека се ие вара, да ћемо ми све ове потребе што се сад сномињу створиги за 2 и 3 године. Не проћиће и више година. Г. X. Поповић ведидаље: да кредитори наши кад нам нуде паре, траже да знају како ћемо идаћати, па ће тако распитујућн нанћи н наш дуг код унраве Фоидова за који ндаћамо годишње 28 хиљ. динара. Па господо то стоји у буџету и плаћа се из редовног буџета. Унрава Фондова не чека нас нн данас за то. За то се и иреддаже овај ванредпп нриход за покриће новог зајма. Оволпко о говору г. X. Поиовпћа, —■ а мало доцпије изнећу вам податке шта Београд данас плаћа. Сад дозволите да иређем па говор г. Л.ека.

Ио његовом сваћању ои веди, да ми сад имамо да решпмо да^дн овај извештај да нримимо или не, па је за то, да се сасвим олбацп. Нека ми не замсрн, алп морам да му учпним мади прекор, да пије згодно одбацитп нзвештај комиснје која је радила пзвесно време н багатедпсатп њен рад и ако можда пнје потпун, иа све изпова одпочети. Г. Л.еко је је члан више комиспја н он ће ми нризнатн, да му не бп бндо нрнјатпо, да се његов нзвештај сасвпм одбаци. Ои нредлаже, да бирамо комиспју, која ће то боље проучитп. Па мисмо то учиинли Биралн смо људе нз наше средпне п ван одбора за које смо нашдн да су стручни. Сад кад бн оиет бнради може бпти опет бп нам казалп овако псто. Ја нризнајем даизвештај нн.је нотпуп и да би могло још млого шта да дође, алп људи су тако нашлн и ми сад тј>еба даље да радпмо Хвала госноди, који су се потрудпла да пам 11 оволнко изнесу. За нотвруду да је извештај могао да буде нотиупији дозводите ми да наведем неколпко примера. Била је ранпја компсија, која је радила на закоиу о трошарини и изиела извесне нодатке о трошарпни и комисија ова да је хчела могла је из тога пзводити што је доб, о п казати шта је рђаво. Нама је казано да је закон о трошарини готов и да је одобрен, само да се претвори у дело а што би се од тога закола имало нрпмепптп нпје нам речено. Г. Л.еко каже, да зајам овакав какав комисија предлаже није иробнтачно, н велн ако се сравнц 50 год. са 23'/ г године, онда је зајам овај скупљн, него опај код Управе Фондова. Ја ннсам то рачунао, но кад г. Леко велн да је пптао некога стручпога Фпнаисијера, ја верујем да је тако, али ви знате да Управа Фоидова нема пара; вн знате, да Управа Фондова не може ни ирнватиима дати ни неколико стотвна дуката, а камо ли оводики зајам. ја би ирвн био, да од ње узмемо, ади кад нема, онда морамо тражпти зајам па другоме месту у земљи нлп па страип иа макар н мешто скунљп.. Ја мисдим да овакав зајам као што јенредложен није скуп шггн штетан по општину. Тодико о говору г. X. Иоповића и г Лека. Сад мн дозволге да изнесем иекодпко иодатака о томе, Шта Београд сад Фактпчки плаћа но буџету за подмнрење изиесних својпх потреба : За гас иалпдрвца н нлатио трошн се — 18.300 дин. За учитељске станове п огрев 54.000 дпнара