Beogradske opštinske novine

410

За кирију иа шкоде 28,000 дии. За кирију 31 куће поћипх стражара гоДшиње 3034 дцн. За нарошки Суд — 4.500 дии. А то ммни свега 108 224. Ако од овога одбијемо 8.224 д што се даје учнтељима на огрев, онда остаје на саму кирију и на осветдење 100.000 хиљ. дин. Ако узмемо интерес ц амортизацпју са 8°/ 0 годишње оида ичлази, да би са горњих 100.000 дин. могли цдаћати иитерес п отплату на капитад од 1.250.000 дииара, па д I иосле 23% год. измиримо сав тај дуг; а ако би рачуиали на име интереса и отилате 6°/ 0 годшиње опда нам Iорњих 100.000 днп, престакљају капптал од 1,666.666. дпнара, који бп псплатнли за 50 годпиа. Дакде, за оволпкп за,;ам имамо нужну суму за ануптет н у овогодшињем буџету. Госиодо, прошле годпне наплаћивала је општина од београдскпх сакаџија по 5 нара дциарскг.х од сваке саке паЈе та такса дала само 14.000 дннара. Из овога пзлазп да Ееограђапп плаћају сад за иутну савску и дунавску воду лнше од 140.000 дин. год. Али ја бн готово смео тврдпти да ми плаћамо годишње сакаџпјама п 200.000 дпнара, јер све сакаџн.е ппсу платиле горњу таксу јер као што ће мноћгма битп нознато знатан део од њнх захита воду па чесмама, код карабурме, на чубурп, па шта впше п у ономе с.мрдљивом иотоку код Вајфертове пнваре. Па ако сад оиет рачунамо 1'одишње 8 0 / 0 па нме иитсресл и отилате онда са горњих: 140.000 динара могл 11 би 01 платитп за 237 2 годппе зајам од 1,750.000 динара. а ако узмемо у рачун 5% као пптерес п одплату, онда у горњој суми пм^мо ануптет за зајам од 2.333.333 дииара. ОвДе, госиодо, могдо би мн се прнметиги: да су сакаџије београдскн грађани п да опи иотрош ■ т;'ј новац међу пама; алп ја ие делпм то мншљење нотпуно. Сигурпо је да они осгаве овде пзвестан део сво^е зараде, али свп ми знамо како живе тп људи и пгга онп троше. Од тнх сакаџпја остаје овде преко зиме 30 од сто а остали оду на страпу својим Фамплпјама па однесу њихову заслугу и заслугу њиховпх другова. Лепо је да их помогнемо и да пм дамо придпке да зараде, јер међу њпма има доста наше браће из других крајева, алп то ч реба да чпни цела земља не сам Београд, што је сасвпм природно, да се он брине о томе. како ће, своје нотребе иодмирпти што јевтпнпје. Дакле, шго се тиче зајма за водовод ја мислим да нам неће бити теже отилаћиватп га, иего што је сад илаћање рђаве воде, јер ннје истнна да ће и најсиромашнпјп грађчннн таћати за воду 21, диг и 80 пара и кад би нотиуно и усвојнлн пред-

Лог наше комнснје. пошто се тамо преддаже од 1 до 3 паре од локала иаје прнродно: да ће сиромашак плаћатн најмању таксу а то је 1 пару, п онда излази, да би снромашак, који је у стању да идатп га- ј здама за какву пајгору собу п кухињу 20 I дннара месечпо, имао да платп за воду за 360 дапа свега 7 дпнара и 20 пара. Треба иматц прп томе, иа уму и то : да толнко има да платп цела Фамилија, која | станује у ]едиој соби и кухпњи а не само | једна личност. ! Ово су податци које сам могао пзнети на основу оншт буџета, а сад да иређем мадо даље : Г. Др. В. Ђорђевпћ бпв. пред, ове општпне, сматрао је за своју дужност да прпкунн нодатке о томе: шта стаје онштину нашу ово, а шта оно. Може лп се прпметптп : да су ти његовп иодатци иретерапп и нетачни, што ћу до некле и ја усвојнти, алп у тим податцнма има врло много псгпне. па н ако одбпјемо знатан проценат на претераносгп п нетачности, опет ће остати знатни б; ојевп. Тако, дакле, оп је прикунпо податке о томе: колико се увззе у Београд нетролеума, мнлнкерц свећа, н осталих средстава за осветлење а колпко се пзргди у БеограДу лојанпх свећа, па је одбао известан део којп зампшља даје однет у унут1 »ашњост, н од свега тога извео је рачуп : да се у Б 'ограду иотрошп па осветлење 788 хиљада динара, без општинског осветлсња. Даље, он је нашао да се на чишћење нужнска н иомнјара троши годпшње 200 хпљаљада динара и то када само свака пета београдска кућа чпсги своје нужпике једанпут годншње. > За тим је он срачунао колнко је било , за годпау даиа болесника а колико мрт- , ваца. | Вп ћете ми дозволптп да су ти кодатцп тачни п да ће стварни број пре бнти већи 1 него мањн, јер је тај рачун нзведсп па ј основу зваиичиих саннте гских бнлетена којн се сваки 10 даца нубликују. Он је нашао да је 1883 год. кад није бпло нпкакве еиидемије боловало: I по ириватним кућама око 5000 лпца, у ј војеиој болницп 2767 а у грађанској 3296 лица. Дакле те годпне болвало је у Бео- ј граду свега 12063 лица, пз чега сс може пзвестп да ]е скоро свакн трећп београд. ' отановник боловао. Рачунао је дангубе и ^ трошкове око лечења, иа је нашао доста тачно, скоро ансолутио тачно, да је на само боловање горњих 12,063 лица утро- ј шено те годнне готоврг новца : 516хиљада | п нешто више динара, а да је због дан'- | губе пропало још око 363 хиљаде и неко- ; лнко стотнна динара. А ово обоје ишосп ј зај"дно 879. хнљада и неколико стотина динара.

Даље је нашао да је поменуте године умр'ло по прпватним кућама у грађанској и војеној болници свега 1.133 лица. А кад је узео у рачун шта стаје ногреб и једног најсиромашннјег човека нашао је, да је само на ногребе издато најмање 28 226 дпнара. А кад је узео у рачун средњу вредност коју преставља један човек а која се његовом смрћу губп нашао је да је Београд 1883. год. илатио иорезе само болестима п смрти равпн : 6,572.427 динара. Кад се све горе изложепе суме скупе у једно, излази да Београд плаћа: за осветлење и воду, за чишћење нужника и помијара, кирију за разне з граде, за осветлење општннско, за трошкове око боловања и саране садангубома без вредпости коју умрли престављају— равно 2,135427 динара. А ако би ово свели па 6 од сто иптереса и отплате нашли бп да нлаћа апуитет на канитал од: 35,590.450 динара. Молим да ми се дозволи још пеколико речи ради објашњења. Из података које сам иавео ниди се да се за осветљење, за воду за боловање и друге нотребе троши нреко 2 мплпјопа дпнара. Могло би се приметити: д-л сав тај новац остаје сад у Београду, а ако бц учинили зајам онда Ои сав питерес п отплата пш ш на страну. Али то ннје тако. То би бпо иогрешан рачун ЈI р, нзузимајући 20. хиљада кила лојаних свећа. сав остали материал за осветлење долази нам са стране. Све лекарпје скоро све за иогреб, долази нам са стране. А и већн део новца што га данас дајемо за воду нде на страну. С обзиром на све ово, стање ствари не би се бог зиа како нроменило само бп се нобољшало. А кад томе додамо још и оно што сам н нрошле сединце рекао, да треба гледатп да се иајвећн део зајма учини у земљп, мислим да иамешим задужењем не[!емо Београд раселпти. Ја сам мишљења господо, да се из овде изнетих податаке може увидети, да на грађане београдске неће пасти много већи терет ако се оиштина паметно задужи и ако се у начелу буде нримио иредлог финансијске комисије. На завршетку имам да прпметпм још ово, за мене је овде гдавно нп гање: може лп паша онштппа да иод.мпри своје велике иотребе редовннм ириходпма иди се мора задужиш; н, хоћемо ли да усвојнмо у начелу иЈвештај Финаснјске комиси,е о начпну иокрпћа тога зајма? II ја сам мпшљења да се само зајмом може све ово пзнршити п у на.челу усвајам пзвештај финансијске комнспја и ако је пеношун. То је што сам имао да кажем у ирилог овој стварп. Председник. Ја ћу госиодо само још ово да каже, на ћу одмах дати реч оној