Beogradske opštinske novine

416

зајан од управе па сам на својим нразним илацекма озпдао дућане и отндаћујући ностенепо дуг са интер^сом, ја-ћу сад нматн зграде које сам пачинио дугом сасвим сдободне а тако сам се користно зајмом те подмирио своју нотребу и дошо до имања које ће ми доносши користи. Дакле наметио задужење врдо је кориспо ; зато сам мишљева да се општпна м же задуж1 .тп п да задужењем наОави новаца за извршење свнју ових потреба, јер и водовод п канадизацнја, и осветљење и шкоде тако су нам велпке нотребе као што нам је нотребап ваздух и за намирење тнх иотреба нека се општина задужи не само са 12 пего и са више мишјуна, ја ћу то као грађалпн одобрити с.вакад, само треба добро отворитн очи да се зајам употреби поштено на оне потребе за које се узима и да се уредио отидаћује. ДимитријеМилојевм. Господе, пред нама је вечерас пптање то : да лп да се задужпмо 12 мнлнјуна дппара? То мисдпм да је гдавно. Овдн је било говора расповрснпх од г.г. предговорика, и кад би се унустилн да одговарамо на говоре нојединпх то бп нам одузело млого времена. Ја не знам од куда та, толнка бојазан од задужења кае ми п даиас трошимо грдне суме новаца на ове иотребе, а впднте да немамо нингга као што треба н као што прплпчл нашој варошн'као ирестолници ( рбије. Овде впдпм да се у извештају комисијском каже да бп иам требало да пдаћамо годишње 720.000 дииара ануитета. IIа да ди ми данас ништа ие илаћамо ? Ако не илаћамо толико, плаћамо бар 400.000 п данас п по томе би нам требадо да нлатнмо још 320.000 више, на да имамо све што иам је тако јако ногребно да се у томе сви саглашавамо. А шта данас пмамо ? Немамо ништа. Калдрма пам је ппкаква. Водсвода немамо, каналнзације немамо, осветдење пам је врло рђаво, школе су нам никакве и све иам ннје као што треба, него живимо у таквпм околностпма даједва можемо да доживпмо 50 година, место што бн требали да живимо ио 80 и ио 100 годипа. Па шта вндћмо у другнм уређеннм варошима. Шта видпмо у Букурешту, шта впдимо у Атнпп, шта впдимо \ Нештп — то су вароши мање, ,'а не пдемо у Беч п Пармз — шта тамо видимо? Све су те оиштине дужие али имају н све иотребе намирене. Какве су грдне куле нодигпуте тамо, какве су им шкоде, какве ннјаце и т. д. Не мплијони пего су мплнјонп милнјона потрошенп тамо — алп зато тамо има и иупо света, пуно жпвота, трговппе н нндустрије Иптам вас, какву поиуЛацију•имамо ми данас у Београду? Има нас 30 — 40 хиљада. Зашто? Ко ће да дође овде да живи. Ко има новацаопиде само где нма здравственпх услова за жи-

вот. Мп овде шта видимо ? Видимо две трећнне јектичавог света. Може лн да буде човеку што год потребније од чисте воДе; а шта нпјемо мп овде? Кад хоћу да пијем чисте воде морам да идем у Топчидер, и 1И ја могу да донесем нз Тоичпдера колпко мп треба но другп и трећп то не може, н онда, та ме вода кошта 3 динара дневно. Међутим да имамо водовод једна цеда кућа са седам докада иди руна за воду, не би илаћала внше него 21 пару на дан ! Шта би нам вреднло само то да наш Београд буде задовољан, особпто у прашне и ветровпте дане. Па то би вредило дневно један мплијун динара! Дајте ви нама све ове потре да можемо ла живнмо као људи, па каквпх 720.000 — да шатимо и јсдан милијон динара годпшње. Што »ече г. Јовановић ако иаметно учпнимо зајам и ако мудро н иоштено употребимо тај зајам, то није скупо; ади ако хоћемо само да впчемо: нећемо, не можемо, немамо, онда нећемо никад до ничега ни доћн. Ја живим у Београду од 1873 годнне. Пре ннсам Београд нн нозиавао. Какав је био онда такав је н сад. Ништа се скоро не подшке. А зашто? Никад ннсам чуо нгго друго да мн се одговори него : не може се! Зашто се не може ? Но да не говорпм дуго. Што је казано да узмемо 12 милијона динара ради подмирења ових животннх потреба нашег Београда, то јх господо. одобрафам као грађанпн, то треба да се учнни, н треба да се учнни што пре. Но тај зајам по мом мпшљењу треба да узмемо постепено и то у нашој земљи ако је икако могуће. Ако би на страни илати ш 6 од сто год иитереса, да илатимо у нашој земљи и 7 од сто — боље је. (Одобравање.) То треба да се уради што ире а што се исадкаже да ово питање ноново штудира друга кописија — на што то ? На што једнако кочнсије, комисије па компсије, За ових 15 годипа ми пмамо само комнсиј<\ Треба да се отресемо једном тога. Да ннје бидо тесногрудија од неке господе, ми данас не би имали ћорав Беогрч /1, са крпвим улицама, тесним удицама и т. д. Општпна вароши Крушевца хпљаду је пута боље уређена од Београдске. Оне килдрме, оне воде, као што је у Крушевцу —■ ми немамо. Али људи раде. Није госнодо да иеможемо, него свн морамо да радпмо, свп морамо једном да помогнемо нашем Београду да буде варош на свом месту н ко год неће ово да ирими на душу му грех, Даиас само спротпња светска долази код нас да нађе сретстава да живи, а ниједан капитадиста неће да живн овде. А куд да дође ? Зар у овај Београд ? Он ће да пде У Грац, оће да иде у Дрезден и друге уређене вароши а шта ће опде ! Ирема свему томе ја са за то као гра-

ђанип ове вароши који имам нрплично имања у овој оиштини, да се учипп зајам п да се плаћа не 710.000 динара него и цео милпјуи динара годишње падаједном имамо све оно што треба да има једна нрестоница; и ако то буде опда ћемо кроз десет година иматн 80—100 хнљада душа у Београду. Јер, шта пм вреди данас кућа у Београду — скоро пишта; а сутра, кад будете имали осветлење, канализацију, кад будеге имали све што треба да има једпа оваква варош, која је по природн накрасноме положају, онда ће да дође н страпац, онда ће да дође н капиталнсга да живп у Београду. Не каже се бадава госнодо да је Србија ОоМ-гиДеп — она зацело то п јесте. Ја као грађанил Београда гласам н мишљења сам тога да се тај зајам учппн на Нсђпробитачнпјл начин, онако како је тај Финансијскп одбор нашао, и како одбор вар Београда, коме је престоница ноклонила поверење, нађе за добро. Надам се да ће сва гопода, ко.ја су у одбору оправдати то поверење ако гласају за намирење овнх нотреба; а ако се у чему и погреши, човек није безгреппш — но свака се ногрешка да исиравити и од тога ћемо извесно имати мање штете но ако и даље седимо скршт.лшх руку и само вичемо не мо;ке се, нема ге ! (Тако је.) Недељко Ст?ванови1з.. Господа иредговориици и иосетноци овога одбора, грађани,, лепо су разложили ову ствар. Колико је мени могуће и ја сам сазнао и увидео потребе које се морају да подмире, и ја незнам од куда бојазан да се пе може ништа учинити. Може се госнодо учипити све кад се ради. Овде изискује потреба престонице, Београда, да се учинп један зајам ; п један од говорника рече да на сиротињу иије могуће нпшта терета ударити. Иа н ми то пећемо и к нико неће иа сиротињу да товари терете. Треба подедити терет било на локале или иначе тако да их сио. е они који имају и ко„и могу. — Овај је одбор изабран поверењсм ове оиштине н он знајућп наше потребе нредузео је да нешто ради и на водовод је дато већ преко 200.000 динара То треба н да се изврши, Г. Владан он је платио за неке мотке што смо виђади но Београду неких 10.000 динара. Па шта би с тим — где су те мотке. Нешто је дакде већ рађено и треба да се изврши. Што се бојимо дуга не можемо га се убојати. Потребе су ту и оне хоће да се намире. Говори се против трошарипе, која није до сад била. Па није било код нас ни моиопола дувана; па је дошло није било мараш, на их сад нмамо — а / сад можете да видите пуно данце на бурегу улепљено маркама. Да је било среће давно би се ночело да ради на иодмирењу ових иотреба ошптин-