Beogradske opštinske novine

4-29

како те потребе да подмирпмо, па оошто сретства немамо, зајам је неизбежан. Но ипак не можемо решанатп пре о зајму, док не нађемо сретстиа за отплату. Што се тпх срестава тпче нз свега досадањег пзгдеда да је једина трошарина, коју ћемо на послетку морати уснојнти. Г. Озеровпћ нас „е нстпна мало заплашпо доказујући као да бп тада трговина бнла оштећепа. Но г. Озеровнћ пзгубио је пз вида да се трошарина може тако уде сптп, да се наплаћује само на предмете, који се овде троше н који су више луксузне природе, а они предмети, који само прпђу кроз Београд, на њпх не би се наплаћпвала трошарина. Дакле цео наш говор треба пре свега концентрисатп на срететва т. ј. па увођење нових прихода, којима мпслимо да отплаћујемо зајам. Нпје мање важно, да се у нсто време решп н то, да се одмах прпступи пзрађпвању нројеката и предрачуна свију оних предузећа, која намерапамо пзвршити. Кад на тај начпн сазнамо шта ће нас поједпна предузећа статп и виднмо колпко можемо дотерати новим нрнходом онда нам је лако да бирамо оно, што је нрече да се оствари, ирема сретствима. Ја сам озо гоморно и у првој седници, то понављам и сада, и молпм одбор да ово мојо мпшљење нрихватн. То је што сам нмао да кажем. Председник. Ја бп молио, да вас г. Леко запнтам, да ми кажете, када сте вн тражпли па ннсте добплп та дата о кланидн. Ви сте тражили преко вашег деловође из суда, п суд вам је дао све што је имао. Оно што нема не може вам се ни дати. Ви сада нокушавате да ваш напад на комисију скинете са осталнх чланова и пренесете на мене Разумем вас алп се и чудим таквоме постунању, не желећп да улазим даље у ту споредну ствар вашега дапашњег тумачења прекора који сте набацнлп комисији. Одбнјам замерку као неосновапу. Ако прочнтате одлуку одбора, видећете и ви а п сваки други да су компсијп положена главна питања н ми се сем начелне стране нпсмо моглп унуштати и у разраду стручнпх, нарочнтотехннчких детаља. Комнсија је имала да каже из каквнх извора можеМо нзвршстп велнке послове. Ми смо нашлн да је зајам најбољп пзлаз. Даље, ви сте тражили комисија да каже и како приход да ( се увелнча. Одговорнли смо: трошарпном. То су главне тачке и ви хоћете да се и те главне мисли одбаце, а то значи, да смо вам ми нешто натурили. Не треба тим тоном да нзлазите п да вређате, када ми нисмо никога вређали. Ако комисијски рад нпје добар, ви изволте казатп бољп начин.

Миливоје Јооимови^. Г. председннче, није овде место да се правдамо, п с тога мислнм да преко тога треба да пређемо. Др. Марко Т. Леко. Само треба нзнети ствар опако, као што је, а не друкчпје. Вн сте г. председниче казалп, да ја од вас ннсам тражио податке за кланицу и т. д. Међу тим овде у седници јавно, кад је пзабрата компснја за иослове око грађења основнпх школа, кланице и варошког суда, ја сам вас замолио да наредите да да се комнснјп спреми све што је нотребно за даљи рад. 0 томе се може сваки уверптп у штамнанцм стенографским белешкама одборскпх седница. У прошлој седннци вп сте такође хтели да ме утерате у лаж о ономе рачунању интереса ча зајам на сад то опет чиннте (Жагор —• — — чује се: да се пређе на дневни ред). Живко Шокорап. Господо! Пошто се дебата била скренула с начелног терена на лични, н опет од личног на начелни; то ми је врло мпло да се можемо вратпти на нашу ствар. Одборска комисија тражи, да се општпна задужн са 12 мидпјона дннара. Ја сам бпо тако слободан у прошлој седницп копФеренције даговорим, да општнпа не може да поднесе дуг од 12 мплијона. Доказивао сам у колико сам кадар бпо, да на наша танана плећа не можемо да метнемо тај терет. Једино што нам смета да регаимо ствар било против мог мпшљења, бнло да усвојимо дуг од 12 мплијона, то је што извештај није нзрађеп како треба. Нисам мпшлења мога друга Дг. Марка Лека, да се пзвештај одбаци. него сам за то, да се умоли комнсија да понова извештај изради, н попуви онако, како се може п о њему одл\ ка донети. Менп је врло жао што није овде добри Фгшанспјста младп г. Цукић, ц несмем да се унуштам у та Финанспјска питања, а могао бп да дам мншљење када <1и нам бпло нзнешено, колнко коштају водоводн, колико осветлење, колико основне школе, а колнко све остало. Док се овако пптање пе изчесе ствар се ова не може решптп, нарочпто I! с тога, што пам се каже, да се мисли да 12 мнлијона неће бити довољио. Ја се плашим чак п 12 милијона, јер тешко је н избројати толике паре, а камо ли још п задужити се. Ја мислим, да нађемо пзлаз овакав: да се извештај допунп нодачцнма шта ће копггатп ноједине позчције. Ја сам бно мишљења, да се установи за сад само канализацпја п водоводп, као две иеонходне потребе за варош Београд, за негову здравствену страну, п може бпти да сам се истрчао, кад самказЂО, да пе треба да с8 задужујемо и за школе, алн то мп мисао нпје бпла, јер ја нисам непријатељ школе, само сам се у брзом говору хрђаво

пзразпо. Моја је мпсао бпла та да се образује једно акцпонарско друштво п њему да да ноднгпе школе и с онпм, што имамо у буџету, да с том цпфром одпланујемо Што се пак тиче осталих устанева за њих сам да се задужнмо код страног друштва. Један од господе говоранка пребацпо нам је као да мн с једне стране бранпмо снротпњу, а с друге стране да не увпђамо њен ннтерес п то мп, који нећемо троша| рпиу. Гоеиодо, што се мене тиче, ја иисам за то, да се не остваре ове установе, које су потребне сиротињи, али нисам нн за то никако, да све то снротнња плаћа, него сам да се то нлаћа но квантуму као што врло добро рече г. Борисављевић, плц и на други начнн, само да се не уводи она средњевековна установа трошарпна — октроа. — Господо моја, трошарина је најнеправедипја пореза па свету 'Го је порез, који нлаћа спротиња. Неће се ту порезатн: биФтек, шунка, салама и т. д., него ће се норезати на оне ствари, које су на нужнпје а то је хлеб н друге потребне ствари. Дакле ја сам за то да се снротпњп дају те установе, ја сам и за то, да пх већим делом спрогпња пе плаћа. Фпцансијсте ћемо умолптп да нам покажу начнн како се све то ностићп може. Госиодо, трошарина ће на свакп начнн иоскуиитп живот тако, да ће тешко бпти н средњега стања човеку у Веограду, а камо ли спротињи. Рече један да украсимо варош, иа ће нам странцп доћи. Госиодо, нама ие требају странци, мп нх имамо впше, него што су нам потребнн.Нама не требају онп лпчно, већ нам требају њпхове наре,ато Ке бптп кад нашу пропзводњу усавршнмо н пашу спровнну под бољим условима продајемо, пли да нх сами нрерађујемо, па иродајемо како хоћемо. Трошарпна ће да убпје нашу пронзводњу, нашу прпвреду. Те трошарпне укпнуте су свуда где се хоће спротиња да номогне. Пма трошарине у Парнзу; пма у Бечу, на п Франпузи желе да је што нре скпну. Ко је био од господе трговаца нлн ђака у Бечу, тај је морао увндетп, да Је трговина сва концентрисана унутра п све што има од куда да живи, оно је ту, а све што неможе оно пде ван линија. Један од госиоде напомену, како је Пешта на тај начнн поднгнута п како бп онштина аребала' да прнми све установе на п оне које сва земља треба да плаћа. Немогуће мн је господо, да се сложим са г. Пелагићем којп вели, да су антрпоти и слагалишта једно нсто. Господо, ја не мпслнм да не треба да се помогне, али госиодо, може лп се. То је пптање ?