Beogradske opštinske novine

4 39

0 санитарном контролисању јела и пића и других предмета од утидаја на здравље људско У одбору наше општине први пут јо о том коитролисан.у покренуто иитање при решавању о буџету аа ирошлу годину. Пошто без сумп.с не може више дуго трајати а да се ово важно питање оиет и то с успехом не покрене, то смо сматрали за дужност, да о њему сад, када се б^џет за ид>ћу годину снрема, проговорнмо неколико речиОд вајкада познато је, да извесни продавци, да би шго лакше до веће добити дошли, мешају с храном и пићем извесне продукте од мање вредности а поред таквих ФалспФикованих срестава за живот налазе се још и иначе по трговинама предмети на продају, који су тако израђени да приликом употребе могу бити од велике оиасности на здравље човечије. О томе се увек впше мање водило рачуна и тражило се. да се санитетско-нолицијским ревизијама у колико је могућно спречи продавање и држање ФалсиФикованих и укварених срестава за живот, као и других, по здравње шкодљивих иредмета. И код нас постоји пека врста санитетско-нолицијске контроле, но ирема начину како се врши, она је још на најиижем ступњу. Истина, ту санитетсконолицијску контролу врше код нас лекари, алн и поред најбоље воље сами лекари нису у стан.у да је врше онако како потребе изискују, јер немају тога стручног знања да докажу да ли је н.пр. млеко чисто или ФалсиФиковано, да ли у вину има каквих шкодЛзпвих материја, да нису извесни предмети за иотрошњу обојени каквом шкодљивом бојом или да не садрже иначе каквпх по здравл>е шкодљивих материја, да није ФалсиФиковано брашно, маст, зејтин, бибер и т. д. Лекари, вршећи према нашем санитетском закону, санитетско-полицијске ревизије, могу само да обрате нажњу на све што је ма у колико сумњиво, па те сумњпве предмете да упуте хемичару на ана.шзу. Једино хемиском анализом може се сазнати да ли је састав извеснога нредмета онакав какав треба да буде илн није и тек на основу хемискога прегледа, може се оценити квалитет прегледаног продукта. Овде нам се намеће нптање, па зар наши лекари, који врше санитетско полицнјске ирегледе, не траже помоћи код наших државних хемичара? Из најпоузданијег извора знамо, да не траже. А заш-то ? Зато, н\то ми имамо за целу државу свега два хемичара,, који су толико оптерећени редовним пословнма, да и кад би се лекари на њих п обраћали, државни хемичари не би у стању били. да све те послове савладају.

И с тога као што напред напоменусмо, санитетско-полицијске ревпзије у извеспом погледу, још су код нас на најнижем ступњу. У другим ; емљама нредузимају се најенергичније мере односно тих санитарно-полпцијских прегледа. Нарочитн законскп проииси доносе се о томеи богато уређени заводи подижу се пскључиво за хемиско испитпвање хране и других иредмета од утицаја на здравље људско. У Швајцарској н. ир. не само да сваки округ но и веће вароши имају свога нарочитога хемичара па и хемичарског помоћника. Није иотребно нарочито доказивати од коликога је великог значаја увођење извесних санитарних установа. Из статпстичких иодатака најјасније се внди, да се увођењем иових санитарних устапова, здравствено стање знатно побољшава и крајњи је резултат тај, да је број смртних случајева бпвао све мањи. Са санитарним установама сматра се Енглеска да је најбогатија а од каквога су утицаја санитарне реФорме у Енглеској, навешћемо за пример Лондон. У седамнајстом столећу, кад у Лондону није било више од једнога милијуна душа, просечно умирало је год. 42 од хиљаде, а данас, кад више од 4 милијуна станују у тој огромној вароши. број смртних случајева спао је на 21 од хиљаде. Код нас је умирање у тој мери као што је некад било у Лондону т. ј. 40 од хиљаде. Ово је довољно па да се увиди, како је ноље санитарних установа код нас огромно и да пе би требало пропустити ни једну прилику а да се пе учини оно што је по здравље грађанства корисно, бар оно, игго се према иашим мриликама може лако остварнти. Да увођење сгрожијега контролисања свега оиог што се продаје за јело и пиће и што својом употребом може бити од утицаја на здравље човечије, да таква једна установа не може остати а да се не опази повољнији резултат на здравствене односе, о томе нема сумње Организам човечији мсже се лепо сравничи с једном хемиском Фабриком. Као год што се у организму човечијем храна прерађује у крв и т. д. тако од прилике и у хемиским Фабрикама разни материјали у виду сировнна или готових Фабриката служе за произвођење главнога продукта известне Фабрике. Од квалитега употребљенога материјала зависи какав ће главни продукт испасти. И сваки бољи Фабрпкапт знајући то, стара се да сачува своју Фабрику од рђавога или ФалспФикованога материјала а да би го постигао ои не жали да плаћа нарочитог хемичара, који се спецнјално бавн апалисањем матерпјала, који се у Фабрику уноси и прерађује. Било би врло лепо, кад би се сва животна средства п другп иредмети од утицаја на здравље људско могли на тај начип хемиски прегледати, но то већ у