Beogradske opštinske novine

440

толикој мери не би било потребно, нити би се могло извршити. Довољио би било да већо општине имају свога хемичара те да се и код нас једном санитетско-полицијске ревизије отпочну пршитп онако како ваља и како се исте у друг. м немљама врше. Општнна наша требала би дакле да своје санитетско одељеп.е попуни само једним хемичаром, који би се искључиво занимао испитивањем свију сумњивих срестава за живот као и с испитивањем и других иредмета од утицаја на здравље људско.

Ова сапитарна установа може се у Веограду лако и с малим трошком увести, јер овде постоји врло добро уређена државна хемиска лабораторија, која је под министарством унутрашњих дела и г. министар без сумње допустио би да и општински хемичар може иод извесним условима радити у државној лабораторији. Под тако повољним приликама био би велики грех, ако општина београдска не би што ирз приступила увођењу једпе такве корисне санитарне установе, коју ће грађанство без сумње с одушовљењем поздравити. м. т. л.

\* \0 V V чх '\ј>'~ \* \а — V? " V? Ч/ —\ј "~\јА ј\ — у\ А УЧ <г\ /Г\ ј\ јг\ /\ А _ј\ /V /Ч РАДЕА 0ПШТИН0К0Г 0ДБ0РА

ВАНРЕДНИ САСТАНАК о,дбора општине београдске (По стенографским белешкама) држан 10. Окхобра 1889. год. у Веограду. Мочетак у 6/ 2 часова по иодне (СВРШЕТАк) М. Цуки^. Свакако извештај је овај пепотпуи и немогуће је да се по њему са успехом риди и до рећултата дође. Допустите да изнесем само неколико иозипија, неколико иауза, из којих ће те видети да је заиста овако као што ја маслим; а у исто време вндиће те и иут којим би с ■ пајбоље дошло до каквог резултата. Ја ћу да иапоменам неке иедостатке из којих ће се впдети да је ово иитање гуд и камо теже иего што на ирви поглед нзгледа. Да нођемо тим иутем како је требала комиснја да радп, ако је добила свршене радове од технпчке комисиЈе. Технпчка комисија је требала да иоднесе сзој рад овој Фивангигкој комиспјп и да каже ово има да се уради и то ће да кошта толико и толпко. Н. пр. компсија за калдрме, кад је добпла задатак да о томе ради, опа је пмала да исиита све радове о томе, да види је су лп онп једне природе пли разне и т. д. ц према томе да сведе цифру иотребну за извршење тих радова. За тим се Финаиспјска комиспја да се нобрине о начпну исплате. Ове су све установе највпше ирироде екоиомске. Ту су памирењч разних иотреба становииштва и онда треба паћи начин како ће се трошкови подмирити. Ја бих рекао између ових 7 тачака, које су овде номенуте, има свега три врсте радове. Да се подигну зграде за школе и за варошки суд: то су установе, које апсолутно иеће давати инкаква ирихода. 0туда ће наравно бити моралне добити отуда ће бптн користи друге природе, али новчане користи отуда се не може пматп. На те установе пма да се потроши а да

се ие тражи прихода. Антрпоти — и ту ће се иотрошитп, али отуда већ може бити неке користи п новчаие. Друга в^ста овпх радова или установа, то су водоводи, какализација, клпница и т. д. где ће да се наилаћује исвесна такса за употребу тих установ. Трећа врста устивсва 10 би били аитрпоти од којих би било користи не само за варош ову него за целу земљу н ирема томе та врста потреба спада у потребе целе земље н земаљске трговине, Господо, познато је у оиште у Фпнансијској ирактпци да се установе нрве врсте, као што су подпзање школа и судова врло тешко нампрују зајмом. Намирииатн пежто зајмом, ко.ји тражи годпшње отплате, а не дОбпјати апсулутно ни једие паре прихода од тога то је незгодна сгвар. Практикаје дак1е да се такве потребе намнрују једном за свагда, од чега више не тражи рачунаТо би требало подмирити дакле једном прирезом. Друга врста ових установа као што су водовод и канализација оне одиста доносе иеке корпста економске — врше службу јавну, корпсте у здравственом гледншту — али дају и нрихода. Те врсте установа подмирују се дакле наилатом иеке таксе за нл1хову уиотребу. Долазимо па трећу врсту потреба општинскнх, као што су агрпоти и кланпце, где општина ствара једпо пидусгријско нредузеће. Ту се код тих установа ниво не иалази да мора употребљавати пли трошпти оно жто му те установе пружају, него стоји свакоме па вол>п да се њпма послужи. У самој овој разлпци између огштинских установа, ја мислнм да ће бити разлике п у њнховој Фннанспјској оспови Не можемз на истој основп казати: нама треба 12 милијуна и с тим новцем да нравимо и школе п судове п антронте п водоводе и све друго — доносило то ирпхода плп недоносило. Не, ја мпслим да и Фипансирање за жколе н судове мора бити једне врсте; Фпнанеирање за водовод п канализацију

мора битн друге врсте, а за клаиице и антрноте треће врсте. ! Кад би дакле комисија која је на овоме ■ радила све то имала у виду, онда неби ј тражпла 12 милијуна. Намп пе треба 12 ■мнлпјупа зајма, иего треба нам мање. Ево зажто ? Антрпотн и кланице то су нредезећа акцнонарска и то треба да се остави каквом акционарском дружтву у земљи да оно те установе подигне и ексилоатише Дакле суму на ове нотребе треба пз рачуна избацити. Школе и судовс махом не нодижу се зајмом већ прирез м. И то би на тај начвн. мислим, било боље да се једпом за свагда измирп. Економске установе као што су водоводи и канализацаје, оне бн могле да се намире зајмом, п оне би давале гарантије за исп1аћпвање тога зајма својим приходима. Дакле у том ногледу извештај компсије није потиун што нпје вод:шрачуиа о рашоликостл потреба које треба да се подмире и о разиолпкости иачииа за исплату. Даље налазвм господо, да је извешгај ове компсије непотпун што нису расветљене све могућности, које се могу појавити при намнрењу ових потреба. Узмимо господо ире свега ово: изиђе овако одбор оиштипскн пред збор и онда може да се нађе ко који ће рећи : иа добро. а за што ви нама нз нзиесете могућнос.ги да мн све то сонственим средствима намиримо ? Овде то ппје објашњеио п показаио. Исто тако није довољно разложено ни то. за што је нотребно да се сви ови радови изврше што пре. — То су све нразнине на које се може на збору ударитп. На послетку да кажем и то, овакав финансијски извештај има и ту ману да се њиме не може пзаћи ни иред кога озбпљног зајмодавца, јер се овде не каже пп приближно на којп начин се мислп да намирује годишње отплате зајма. То је овде само узгред помеиуто говорећн о таксама на локале. Но то пије довољно. Треба о томе израдитн цео план те да се зна какав ће и колики ће ириход дати те установе