Beogradske opštinske novine

кавади треба ,'а иду једним улицама и хоћете дозводити да се 10 година рије једцако ио улицама п пеирестано спречава саобраћај. За то мислим да би било најпрактичинје да се водонод н канализаццја свршп једновремено, а кад то свршимо опда долази калдрма. Ја мислим да би било неирактичпо ако би се узело као што г. ЈосимоБпћ каже, да се код сродних послова један иочне сад, а други после 15 година. Даље с тога гледишта комисија је мислила и казала, да се укупап тај зајам може у року од 5—6 година употребити, а комисија нпје ни мислила, да се цео зајам у један пут узме. Алп кад се зајам закључује, треба да се има на уму да га добијемо нод иовољним прилпкама. Може се зајам закључитп тако, да ове године добијемо 2 милиона, друте годиае 3, а ресто да се у извесном броју година изузме. Такав се зајам може закључити. За ово мишљење ја мислии да је нриродно и логичан је закључак тај, да ми закључујући један зајам од 5 или 6 милиона, па други пут још 4 да иећемо моћи добити други зајам нод условима као што даје ирви, јер нрвп зајам мпсмо покрили извесннм прнходима, и он је имао гаранције, а други зајмодавац већ нема толико гаранције. То нас је руководпло да смо изнелн оиакво гледиште, као што је у извештају комиснјском. Но и ја велим о извештају коммсијсгом, да није се толико на саму ствар обзирало колико треба, и ја немам нншта нротив тога да се одбаци, и Ја ћу гласати за то Но друго је нитање што је и у конФеренцијама и у досадашњим седипцама, каква је основа изнесена. На пример вечерас се говори да се одбацп нзвештај комисије, и кад то буде, шта долазп на ред. Ништа, долази оио што је и до сада бпло на дневном реду. 0 нриходпма мислим да су онн узети онако, како су најирироднији, и сва гледпшта која су изнесенп нису ништа ново донели, сем овај начпн да се наплаћује као п1то рече г. Бугарчић по 3—4 паре од брашна Ја никад то ие би примио. Дакле ја бих молио г. г. предговорннка, који су нротив овога извештаји говорили, да изнесу своје гледиште и да кажу на чему ћемо да свршнмо и шта ћемо да узмемо да радпмо, јер ја ћу да напоменем то, да онштину београдску ова истраживања до сада коштају око 300.000 динара. Ја не бн био протпван, даседајош 400.000, кад би се то остварило, јер ја се бојпм да ће носле свега тога доћи питање, да ли је баш иужно, да та иитања свршимо и да то остваримо. Ако буде већина нротив тога, онда да ли би у том случају било

4 56 оправдапо, што је пре тога потрошено 600—700 динара. Ја мислим не бн. И с тога гледишга ја бнх био за то да ириступимо иачелном решењу овога иптања па после да поиступимо поЈтепено нзради сваког посла, како нађемо за најбоље да ћемо одговорити захтевпма вароши. Никола X. Поповип Г. Марковић је казао, да сам ја р тсао у мом говору, да ће доћн такав закључак одбора, да ништа не радимо. Пије тако у том говору изнешено. Ја сам казао како да се ноступно развију 1Ц иходи општински и с тим ириходом да се отпочну установе општинске, па кад се даље расвију нрнходи, онда да идемо даље, и најпосле нисам био противан нп да се задужимо у своје време кад будемо добили такав приход да смо кадри да плаћамо пнтерес и отилату. Тако је у мом говору речено а никако да сам ја иротиваи сваком задужењу. (Чује се : да се реши) И ја велнм да се ова ствар једаниут реши. Никола Милишиа. Ја чујем од многих говорника, да је на одмет Бугарчићев иредлог, а на против ја налазим да није на одмет. У Београду долазе странци, сељаци а п цела Србија. Ту би било велике олакшице ; јор сви којп дођу морају јестп. Ако остане на локале да један сирома грађанпн плаћа но 12дннара, то би тешко пало на сиротпњу. Никола Р. ПоповиБ. Молим ставше једном нитање на решење Много се пзгубпло г. председнпче, у понављању истих мисли. Председник. Молим не треба хитати. Еч'о г учитељ Ноповнћ рече односно процента — интереса да је чуо, да је скунљп но код управе Фондова, а није чуо да је објасњено, па треба да објасним. Нестоји да је интерес 6°/ 0 него је 5,55 н т д. Др. Марко Леко. На ово што г. иредседннк рече имам да одговорим следеће: као што сам већ једном прпликом напоменуо ја сам умолио г, Предпћа да ми израчуна којп су услови зајма новољннјп, да ли онн код управе Фондова нли они које нам Фпнансијска компсија предлаже- На ово питање г. Предпћ нпје ми могао одмах одговорити, јер вели да се то по некој Формули мора израчунати, и г. Предић је био тако добар да ме о томе нисмом извести у коме велп : да код управе Фондова износи ннтерес 6 процента, а по иредлогу комисијском излази нешто мало више, 6 и једиу трећину процента. По томе су услови код унраве- Фондова много повољнији, од оних, које нам комисија нредлаже. Кад сам то изнео писам мпслио о томе, да лп је зајам, који комисија предлаже скуп или јевтин — у то се ја не разумем, него сам то само изнео да покажем, како се иредлог компсг/је пе слаже са законом о трошарнни.

У осгалом ја мислим, да се ми сад излпшно задржавамо око зајма, кад је већина за то, да се засада не приступа зајму. Молим г. председника да једном изнесе то ва решење. (Чује се : да се реши). Председник. Прво је питање о томе хоће ли се градити водоводи и остале потребе оиштпнске предузети. Милован Р. Маринковиа. Наче шо ми усвајамо нредлог комисије да се задужимо ; а друго је питање колико да се задужпмо. Пера Видакови^. На дневном је реду извештај комисије. Питање Је сада овако, пр ма ди одбор извештај или га не прпма, иа ако га одбацп, опда тек настају друга питања. Председник. Ја у име Финасијске комисије новлачим извештај коиисијски натраг. Никола X. Попови!. 'Го сад не можете. То није више ваше. Светозар Карапеши!.. Наш извештај је израђеа услед одборског решења, и овај извештај комисијскн, то је наше мишљење. Мп смо тај извештај ноделили на три дела. Прво говорнмо о иотребама, друго како да се дође до новца за извршење нослова, и треће о нзворима, како да се оснгура интерес н отнлата. Сад ако смо ми, господо> овај извештај поднели такав,- да је он запста за одобрење, онда, нека се одобрп: или да се каже шта треба да буде у њему, треба ли да буде да у првом делу не стоји ни једна од ових потреба. Али пошто сви прнзнајемо да су ове потребе пужне, онда о томе не може бити говора. Сад долази како да се дође до новаца н како да се ишрше овп посдови. Ми смо казали да је једнни пуг задужење, и то је већпна признала. Треће ми смо казадп и изворнма, и напоменули које изворе мислнмо и ако сад вп желите, да одредпте пакнадпо Једну комиспју која ће те изворе нарочито да испита и означп, ја мислим да ниједан неће бити противан томе. Сад ја мислпм да је нужно да говорим, о ова три д ? ла, и којп хоћете нрво да решавамо: да лп о потребама и ако не усвојите поменуте, да кажете ове п ове потребе нећемо, и онда добро, ми иемамо ништа нротпв тога Ако одбор држп да ову пли ону нотребу треба нрво да подмиримо, онда ћемо и тако решење, доиста допети, и кад то решимо онда да идемо даљеГосн. Ћирковнћ је казао, да бн он највнше волео, да се ирво о изворима и приходима реши, да впдимо колико они могу да доносе, па онда да се упустпмо у задужење н да решавамо које потребе да извршнмо. И томе ми нисмо ништа противни. Нека реши одбор да хоће прво о изворима да говори, на нека се састави једна комиснја за то. Овде су сва господа признала нотребе и начине како да се до ђе до новца. За изворе на придику имамо