Beogradske opštinske novine

47 4

т оме имат .1 да се уради ? Оставимо дакле ■гу ствар, па да вцдимо штаће мо са овнм шта нчм је иужио да се сврши Сад је иред нама ппгање о реону бео.градском. Г1о мом мишљењу потребно је да с што пре одредн једпа стручна комнснја која би од прилике и за време обелеашла једпу линпју и казала довде се може рачунатн варош, даље не, па онда да се одмах прнстуин изради тога плана Јер, госнодо, аио ми то не учинимо што пре, Београд ће да оде у недоглед, рашнриће се још веома да заисга општина неће нншта моћи да учинн. То треба да се што пре пзврши: да се обележи линија варошн, а дсцније ако што треба да се мерн н ван вароши, ради катастра, 10 се мо;ке лако извршнтн кад целу варош будемо већ имали премерену. Сад треба нацртати ио мом .мишл>ењу само једну лнн >ју око Бсограда и казатп довде је варош, па свршен посао. Предоедник. Бп знате госнодо да смо о овоме што сномену г. Вулковић разговарали и пре седнице, у конФерепцпји, на стручњацн иашн рекоше да ннје могуће одредитп крајне тачке реона док се не пзвршп премер и пе начпни план да се зна како Ке и у ком правцу ићи улпце. Н. Вулкови&. Онда да умолпмо стручну комисију да пропише усл-ве за и.зраду тога посла на да се што нре распише конкурс за ту ствар; а међу тим да замолнмо г. мннистра да сгане на пут нодизању грађевпна ван Београда. Председник. И ја господо мнслим да урадимо као што рече г. Вулкрвић; т. ј. да комисија наша изради услове за конкурс и да само ноднесе суду да потпише п објави конкурс под тнм условнма. (внчу врло добро) Јесте ли свп за то ? (јесмо) Дакле то смо свршили. VII Вама је иознато господо, да насјеједан ра-ппс пређашњег г. миннстра пародие прпвреде о кантаријп, бпо иоплашпо, јер би према њему изгубили свој извесач нриход од кантарије. Позпито вам је да смо о тој ствари допели овде једну одлуку пошто смо саслушали мпшљење наших правника, п да је одређепа једна депугатација из одбора да код г. миннстра 110ради на тој ствари што треба па да нам донесе извештај. — Сад вас молим да чујете тај извештај. Он гласи : „Одбору београдске општпне. Поднпсани као изасланицп од стране тога одбора, билн су код г. мшшстра привреде у цељн нзравнања оне разлике, коЈа је настала између суда и њега новодом његове наредбе од 1 Октобра 1888 г. Г1Бр. 1973 одпосно онштинске кантарине, па су по

дужем конФерисању о закону који се на ту кантарину одкосе, а водећ рачуна н олакшнци која се има учИнити оној робн која се одавде на страну извози као о једпом услову упапређења наше трговпне, дошли до овога споразума: 1., да сва роба која се на овд. пијаци допосп иреко 30 ока, нодлежп искључпво мерењу општинскнм кангаром — сада вагон — а по томе п нлаћању таксе он. штинп. 2 , да овом мерењу а но томе и плаћању таксе такође нодлежн и она роба која се смешта у магазине. 3-, да се од снега овога ие може ослободптк никаква роба, па ма она била пренесена лађом пли жељезницом или иремерена п кантарана наплаћена у једној општинп, у с^учају доиошења робе у цељц нрепродаје. 4., Дч се овога ослободи само оиа роба која је ма у којој онштнни у Србији премерела и кантарија наилаћена, а иста се овде у магацнн на омесшште н манппулацију нреносн, а ие у циљу пренродаје у овој варошп п нчјзад 5. Да таксе за кантарину ос:апу оне^ које је закон пронисао, ну ча се оне рачунају но новој мери н пашаћују по новој новчаној снстемн. Према оваквом спорлзуму оиштнпа бп имала да у будуће нремерава и наилаћује све кантарпне, кчо што је то и до сад по закону чиннла, оснм ове робе која би се на страну нзвозида или се не би овде продавала. Ну, како општина за сада никојим начином није обззбеђена у томе да та роба ипак не буде продавана овде, то је нужно да онаЈ који докаже признаницом ма које оиштине у Србнји, да је премерпо рапу или ма који производ и каптарију плашо а робу довози рад I группсања и ш маннпулације за извоз тај 1>е ири уно у у варош платитп кантариЈу, као да ће нсту препродавати, ио ова ће му се кантарнја вратити кад докаже да је робу извезо па страну. С тога подписани предлажу да се како о свему нанред казаноме, тако и о овом носледњем учини нредлог госнодппу министру прнвреде како би се ова стнар у овоме сми!.лу регулисала ц општина наставила мерење и панлаћивање кангарнје. 30 Октобра 1889 г. Београд Милутин Ј. Марковлћ Петар Д. Видаковић 'Борђе С- Новаковић адвокат Одв мишљење. Не слажем се са г. г. Марковићем п Видаковићем само у томе, што они траже да смештач робе у магацине мора да доказује да му је роба иремерена у ма којој онштини, коју он за нзвоз нлн за сопстве-

ну потребу снрема; јер се може куновати роба II ђутуре. на да се не мора мерити и што се тај њпхов захтев ие слаже са законом. Та. С, Новаковнћ" Д, Ћирковић. Госнодо, пгго се тиче робе која се из унутрашњостп довози у Београд за нзвоз. ја мнслим да ту треба олакшатп и гледатп све што ће иодејствоватп да се та тр10випа нровуче што внше у Београд и да се развпје у већем размеру. Ту су Ш /Бнве, ту је жито, итн. Нећемо ми ту зарадптн кантарпјом толнко колпко можемо да учинимо штете трговини па и самом Београду. За то би требало на свакп начин оелободити кантарнје све наше снрове пронзводе што се доносе из унутрашњостн за пзвоз. То би било у ннтересу наше варошн и наше трговпне. Јер, го подо, ;,едан тргопац. кој;| нма да ишезе 30 или 50 вагоиа жита, тај рачуна и па једиу нару, и узмпте да не плати више негс само један дпнар од вагона, оиех ће он с тога м же бцти наћн^се побуђеи да обиђе Београд на да извезе своје товаре на Смедерево где неће ту кантарију да плати. Па шга онда да радимо мп ? Зато кажем да пе треба да му се тч кантарпја тражн н наплаћује кад је за иишз — а кад се тим случајима и не мери Нчпослетку ако ко год тражи да му се измерн роба, онда томе ће се наплатити али ко не мерп ие треба да платп нити је нраво дч плати. Ја мнслим да је ово важна ствар за трговину, и да ће господа одборпицн иристати на то. Светозар Зори1. Оиштииа београдска има мпого својих потреба за намнрење, и она мора имати својпх нрихода којима ће те нотребе да нампрује. Хоћете ли кантарпју задржати нлм ћеге увестл трошарину, која је десет пута терегнија — то Је етвар о којој ће (С морат једном да реши. Менц се чини да кантарпја доносн онштинц на 100 хнљад.ч динара — л по томе ако се тај приход напусгп треба размислитн одмах чиме ће га заменити. Ово што комисија предлаже, ја мислим да је још највише што се овде моаге учинпти. Предоедник. Баш п компсија каже око што се односи за извоз, и чиме се тргује у велико, то је купљено негде и онде премерено и наплаћепа кантарија, па сеовде неће нн наплаћнватн. Д. Иирковић. Јест, али тралште нрцзнаннцу да је платио каитарцју; а колико ће то да отежава трговцу. Г. Јосиповић. Трговац купн храпу од 50 других трговаца док нануни вагоп н онда му треба 50 иризнаница. Је ли то могуће узети од сваког ирпзнааицу ?! Ник. Х-Нопови^. А илаћа ли сеовакангарија у Смедереву ?