Beogradske opštinske novine

ГОДИНА VIII.

БРОЈ 3.

НОВО КАЛДРМИСАЊЕ СТУДИЈА ТЕХНИЧКЕ КОМИСИЈЕ

(продужење) Ако разгледамо цене, ио коју је калдрма у Београду I ађена налазпмо да 1 т Ј стаје : Калдрме од ситиијег камена, са дунавским неском, но 2 - 50—3-00 дин. Калдрме од круннијег камена, са к^лубарским песком, но 3-32—3-34 „ У очште данашње калдрме од ломљеног камена, по . 2-50 — 3 34 „ Просечно дакле ио 3-04 илп у округлој циФри по ......... 3'00 „ За калдрму од тесаиог камена, налазимо : Калдрма у Дубровачкој улици, од угарског трахита, извршена по 19'00 дин Калдрма у Дубровачкој улици од топчидерског кречњака лицитирана 24'00 „ Калдрма у Кнез Михаиловој улици од рипањс.ког кречњака, извршена ..... 12-50 „ Просечо дакле од 1 т 2 18'50 „ Макадам нлађен је 1884. год- по 4*40 днн. 1 т 2 , а онштина је дала јоште свој камен за доњу нодлогу. Од ових цена, она за калдрму од ломљеног камена у опште узев не би била скупа, но за исти новац моћи ће се она много боље градити, но што је то до сада бивало. Међу тим оне друге цене такве су, да се за исте може добити и најсавршеннја калдрма од тесаиог камена, а не само онаква каква је код нас нзвршена. Што се тиче тротоара, који су се последњих година ночели у Београду градити, рупе и улоке које сада, већ на њима виђамо најјаснији су доказ како су грађени, а међу тим цена им је велика. Тако од топчидерских и ресничких плоча стаје 12—13 динара од 1 т а тротоар а керамит 10—12 динара. Ово су пак цене, које су у опште нретеране и луксузне, а Веоград би најмање имао потребе да неразмишЛ)еНо сједне стране новац баца, док са друге стране није у стању и много прече потребе да иодмнри. IV. Кад сведемо, све што смо до сада о разним врстама калдрме у опште навели, па се обазремо на наше прилике; моћи ћемо лако доћи до закључка о томе, коју калдрму ми можемо и ваља да унотребимо. Видели смо, да калдрма од асФалта и од дрвета дају најравнију новршину и да је вожња по њима најпријатнија, а одговарају потреби н највећег саобраћаја. Међу тим ас®алт није унотребљив за стрме улице, као што су код нас; дрвена кал-

ских и „сијасет других" Финансијских качкета. Било је луди људи којима мудрост чика-Мијина не изгледаше тако .јасна. но то се њега није тицало ни тада када постунцн његови свима даваху иридике да се слатко насмеју. Али мало по мало и чнка-Мија најзад мораде да клоне. Једном у Јулу сазрео диван дуван у стаклари његовој Ко би е у то доба новоме дувану надао ! И сами контролори дувански нисумогли веровати да је то нов дуван. Прошалили се малчице? нрорачунали да је толико само од ирошле године код чпка-Мије „случајно" осталб, да гаје по томе моралодесет пути вишебити, па. онако лепо и мирољубиво цепнуше десетоструку казну. Овај мали удар потресао је чика-Мнју и он поче веровати да се намети морају плаћати уредно. Од тог доба све је ређе помишљао да се свети општини и држави, докле најзад случај, који ћемо сада испричати, не убеди чика-Мнју сасма, да су држава и општина „свуда и на сваком месту" и да се за то против њнхове силе не може ништа; да Мојсеј није знао е ће устројство државе и општине бити овакво, а иначе би се без сваке сумње на каменим таблицама налазила и једанајеста заповест Божија: „порез и прирез, царину и трошарину, плаћај уредно, јер што сам недаш, одузеће ти се." * * * Један је од правих зимских дана. Цича стегла, местимице дебели слојеви снега покрилн околину а оштри северац брише

Дрма са хигпјенског гледишта неможе да се препоручи ; даље саобраћај у Београду није ни данас, а неће ни за 20—30 годнна нзвесно бити толики, да су нам иотребне најсавршеннје врсте калдрме; па најсад и цене тнх врсти калдрме веома су велике. Са обзнром дакле иа све ово, јасно је, да за наше прилике не може битп говора о такној калдрми. Остаје дакле да узмемо у обзир само оне врсте каЛдрме које се од каменог матернјала граде. Па сзе н да нема других разлога, који говоре за одбацнвање осталих н скупоценијих врсти калдрме , донољно говорн за камену калдрму код нас и та околност, што бар у Србији има довољно камена, па дакле постоји и могућпост, да се нађе материјал, који ће у свему одговарати цељн и потреби, разуме се да за ово треба чинптп студије, па ако камен из непосредне околине Веограда и не буде у свему ногодач, вероватно је да ће се паћи на другим местима бољи, а нарочито морала би се узети у обзир места поред воде одакле би дакле пренос био јевтпн. Између свију врста камена калдрме вндели смо истина, да је макадам најугоднији за вожњу но због велике прашине и блата толико је несносан и штетан по здравље, да га ваља одбацити. Сем тога ова врста калдрме инје ни мало јевтина, кад се узму у обзир велпки трошковн које она изнскује за обдржавање, што чини те је она од све друге камене калдрме несразмерно скупља. Према томе, ни са хигпјенског ни са екомомског гледишта, ми нити би могли нптн би смели да усвојимо макадам. И тако дакле, остаје нам само калдрма од тесаног и ломљеног камена, као и комбинација њихова. 11а и овде, када узмемо у обзир несразмерно велнку новршину београдских улица, а малу насељеаост вароши, имаћемо на првом месту да имамо у виду потребу за што јевтинијом калдрмом. Таква је калдрма од ломљеног камена, па пошто, она може да буде сасвим добра, кад се градп и обдржава као што ваља; то и ми сматрамо, да за иајвећи део Београда ваља задржати калдрму од ломљеног камена. Да је пак ово добар и рациоиалан начин калдрмнсања, сведочи пам и то што је он. као што већ више нута поменусмо, и у нанреднијим земљама увелико јоште у употреби. А не ваља ни то сметати са ума, дг се Београд не сме нч V овом погледу угледати на велике и највеће централе европске, већ се мора равнати са својим другама ио величини, насељености и трговинском обрту. Само за мали део Београда, а за улице где је Фактичкп знатан саобраћај, п које леже у најугленијем делу вароши, може и треба да се употребн боља калдрма, дакле од тесаног камена. Када даље и овде узмемо у обзир скупоћу калдрме од тесаног камена, онда морамо доћи до закључка, да је и ту за наше прилике најумесније уиотребити мештовпту калдрму, тим пре што видимо, да су и неке много веће евронске вароши, с обзнром на потребиу економнју, исто тако ноступнле, и то без уштрба за савлађивањ е већег саобраћаја.

на све стране. Облаци снега засипљу прозоре мале крчме у ко,јој весела дружиница, сваким гутљајем слатког напитка, „христове сузе" , све разговорнија бива Велика боца и топла пећ загревају и нркосе Фијукању ветра, којп бесно тресе о прозоре тражећи пукотине. као да на силу хоће друштва и црнога винца. За столом их је осам. Једна постарија и једна млађа жена, девојка и пет брканлија, међу којима чика-Мија ни ио чему не беше последњи. Његова нова атила. опшивена црним гајтанима, и накривљена поша, казују да се друштво враћа ако не баш из сватова оно свакако с некога весеља. Рентијер Селеш и чика-Мија кумују бележнику Цветићу. Прстеновали ноп-Стевину јединицу у Н. па је ваљало вратити се. Али увек гостољубпви г. Селеш не да да се тако лако растану. Два се празника састала само да му буду на руцн лакш е склониги „кумове" да терајУ право на његово добро у С а У К . .. . нико и да не свраћа.. — Чика-Мнја се ретко у животу своме веселио, али у таквим приликама умео је да се ваљано и искрено нокаже. Жељи кума Селеша није се противио, а ко би и смео бунити се кад су уз-а-њ ташта, жена и млада сваја, лепа Јованка. Немилостива зима приморала „но^ашње" путнике да се у В. одморе, у крчму сврате и крај пећи огреју а праотац Ноје крив је и овог пута што се дружидица није само огрејала него и „загрејала". Бадава су у саонице упрегнути коњи нред „биртијом" нестрпељиво тресли своја звонца — загрејана дружиница не даваше знака скороме поласку. 1