Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 6.

— 32 —

ГОДИНА VIII-

нод тодикпм п|)Итие1«ом, како ће моћи да тече и у највише спратове 1 .ућа, што је са обзиром на чпстоћу веома кориспо. 0 овим тачкама нисам истина упитан нн обавешген, на је сигурно штс треба већ и нредвпђепо, но инак ннсам хтео да пронустпм ову нридику, да скренем нажњу а на то-

НОВО КАЛДРМИСАЊЕ СТУДИЈА ТЕХНИЧКЕ КОМИСИЈЕ (нродужење) С.И1ЧНО томе 113 каддрме нод 2.) добнја се извесна кодичина камена, која може да се употреби за каддрму од обичног домљеног камена. За време од 5 годнна ваља дакде стављати но — - 30 960 = 6 192 динара за нову п но - 5.760 = 1 .152 динара на већ пзвршену такву каддрму. Ка 4.) Према оваквом раснореду носда нмаће садање каддрме: на крају нрве годпне 35( .000 — (120 000 + 24.000) = 350.000 — 144.000 = 206 000 т' 2 на крају друге годнне . . 206.000 — 24.000 = 182.000 т 1 в треће , . . 185.000 — 24.000 = 158.000 т 1 , , чсгврте „ . . 158.000 — 24.000 = 134.000 т 2 „ „ иете , . 134.000 — 24.000 = 110 000 ш 2 те п на даље остаје 110 000 т 2 такве каддрме. За ту калдрму пма дакде да се стави у буџет :

сз Рн ^ ц » м = о <

Рн <4 М 51

о

ф «1г ^ о $ I 3 93 к з 171 з) Рн ее 15 64 ; т

3 св И

о

М

5 Р о * Д 05

н ^ г« Он Рн

м Л оз Љ\о Д 3 О вЗ о „ М 5 ев $ & « со «

& « § I

и к к О Рн и о

о

о

о

о

о

со

см ■

о

о

о

о

ОГ

со*

СЧ1

о

со

со

см

О'

о

о

о

о

сз

о

00

о

т-Н

о

СО

со

со

сз

С\1

о

о

о

о

о

о

о

о

о

о

со

—-

о

Ј-О

о

о

о-

СО

10

т—Н

о

о

о

о

о

СЧ|

о

00

о

о

со

I-

г-

о

о

счј

00

со

со

С\Ј

см

СЧ1

са

см

см

о

о^

о^

о

о~

о

о

о

о"

хо

хО

о

»О)

1.0

о^

о

о

о

о

о"

о~

о

о"

о

!>•

с—

>—^

•—'

гН

г-Ч

тч-Ч

о

о

о

о"

о' _

о

о

о

о

о

о

о

о

о

о

о

р

о

о

о^

со

оз

00

о"

о

00

»о

со

г - (

т—Н

гН

тН

тН

а;

«3

сЗ

си

23

о

ОЈ

с

03

Оч

■"**

а;

Сч

23

гз

03

н

О—1

Ој

О)

1—1

н

>—1

Ка 5,) За остатак некаддрмнсанпх удица у (600.000 (288.000 + 110.000) = 600.000—398.000 =) 202.000 ш'\ дакде од нридпке '/ 3 цеде повр:нине треба свега за предазе на 2.500 т 2 . Ако узмемо за то каддрму од дотераног камена, онда нам и за то треба сума. а.) За грађење 2.500 а 4.95 = 12.375 дин. б.) За оправку и обдржавање 2.500 а 0,18 = 450 дин. в.) За чишћење 2 500 а 0,05 = 125 дин. Свега диНара 12.900 „ а сваке пдуће године за оправку, обдржавање и чпшћење по 575 динара.

Нрема томе нмчдп би сад онакав расцоред, као што се на крају овог пзвештаја у придоженој таб.шци под :■/: надази. Дакде за првих нет годпна бнће потребно у буџету иросечно по 308 761 а шесте п сваке даље годпне по 180.240 динара. Овде има да се приметп, да се трошкови у ствари неће тако равномерно делитп, као што еу у буџету распоређени; јер су они срачунатп па 30 годнпа, н« узети на сваку годпну са '/»о Дедом. Нарочито нриих година, док је калдрма нова, биће п пздатци мањи, а доциије ће овн расти. С тога од једном стављених сума у буџет за каддрму, оно што се у ноједпним годпнама пеби утрошидо. не сме се сматратг. као уштеда од буџета, већ бп морало да иде у нарочнти фонд за каддрму, како би доцније, кад одпста веће суме натребају, та.ј новац био на расиодожењу. На тај само начнп избегло би се у таквнм сдучајевпма за дотичне године прекомерпо новпшење буџета. Лрема иоказано.м рачуну излази дакле, да бп само ваљадо паћп начииа, да се на ирвих 5 година знатн је повећа сума а сдедећпх годнна бнЛа бп само за 55.240 динара већа од сада већ нзбачепе суме у б\џету за ту цељ. Ово држимо да не би било веома тешко, а међу тим кроз 5 годнна имада би % / х цеде површппе улица калдрмпсане добром калдрмом, па п редовно обдржавање: чпшћење п ноднвање удица бпло би за чптавих 30 година у ред доведено и осигурано. А то и јесте све што се може и што треба урадпти. Међу тим, док се не приступи нрекаддрмисању београдскпх удица, у већем обиму н на иоказани начин, ваља зедржати у буџету суму од 125.000 дин. Из те суме имале бн да се врше најнужппје оиравке каддрме, у удпцама жпвог саобраћаја, као и да се предузму пробе, којс смо наиред предложиди. Те пробе ваља уједно да се. врше иа такав начпн, како би се са довољном сигурношћу могло констатовати и то, да дп ће бити кориснпје, да се грађење каддрме доцниЈе повери иредузимачу, једноме ндн многпм мањим предузимачима, или ће боље бнти да Оиштпна тај носао врши у режи.ји ? Исто тако, имадо би се у времепу раснравитп п пнтање о томе, да ди је боље да обдржавање улица врши сама Онштпна, или да и тај иосао нреда каквом предунимачу ? VI. Пошто је овом прпликом питање о калдрми ионово извешено на диевни ред новодом нонуде г. Ајбешнца нз Будпмпеште (коју је он прошле јесенп г. нредседиику општине поднео); бндо би умесно, да се и та ионуда узме у нретрес. Међу тим, ми то овде подробно пећемс чпнптп, са погдедом на наш у овом рез>ерату предложенн начпн калдрмисања. Само можемо толпко поново напоменутп, да су цепе на земљанп рад иретеране ; јер Београд нпје ни до-сада нлаћао впше | од 0,70 до 1,20 д| н. од 1 ш 3 откопавања, са трансиортом и на највећа растројања : докде г. Аајбешпц тражп 1,20 од 1т 3 са трапспортом на 1 км., а за сваки даљп кидометар заеебно јоште ио 0,80 динара. Исто тако, и каддрма је доста скуна, а и иодељена је у сувише ведикп број категорија, што код варошп средњега саобраћаја, као што је Београд, није нп пајмање оправдано. У осталом члаиови ове комисије нрегледали су камен, којп је г. Ајбешиц у Тончпдеру спремао и уверидн се о доброј, али уједно и тешкој, пзради његовој. Према томе ппје вероватно, да ће се тај камен безусдовно моћп усвојити. У осталом н г. Ајбешиц може се ангажовати на конкуренцпју, при нзрадп како иојединих проба са каддрмом, тако и прн доцнијем извршењу каддрме у ведико, тим пре, што се сигурно ни његове поднешене цене не могу сматрати као последња реч његова. VII. Ми смо намерно до сада расправљали нитање само о калдрмисању кодовоза; јер пешачке стазе падају у ширипу удица, које сопственицп кућа сами каддрмшиу, дакле трошак око тога не може да се стави на терет Општини. Међу 'Iим, ако је калдрмисање коловоза такав посао, који се пе мора н не може да извршп одмах и иа један пут, те дакле може п известаи део спољних и без саобраћаја удица на дуже време, да се остави и без икакве калдрме; са пешачким стазама ствар је са свим другачија.