Beogradske opštinske novine

ГОДИНА VIII.

— 33 —

БРОЈ 0.

Пешачки саобраћнј, и ако није свуда подједиако жив, ио•сг0.ји где год нма кућа и станова, а то је у свима улицама без изузетка. У интересу дакле тога саобраћаја и угодности ири њем 1 ', као и у пнтересу чистоте у варошп, пешачке стазе треба што ире п по цмој вароши патосати. Било да извршење тих стаза узме Општпна у своје руке или да тај посао осгаве ноједишш сопственпцпма кућа и имања; зл довршење тога посла ваља да с е нроппше један кратак ро.; (највише 2 године дапа). Тшо исто пмало бп тачно да се одредп, на који начпн и каквим материјалом, има да се изврши калдрмпсање пешачкпх стаза. У томе иогледу, а у наведеном смпслу, ваљало би шта внше да се донесе и нарочити закон, којим би се једном тачно регулисало питање о грађењу п обдржавању пешачких стаза. IIрм томе мпшлења смо, да би најцелнсходпије бпло, да •се израда тротоара иренесе на Општину, а на рачун партија. Тиме бп се сигурннја постигло, да тротоари буду на ј време готови, а уједпо да буду и једпобразно саграђени. Па и ; цена би им била много мања, када би се тако од једном и ј УЈедно у нараду узели. ј Оиштина би имала дакле, да учини за ту цељ иочребан зајам, са извесним роком, па да ануитет п од партпја у годишњим отнлатама, уз остале општинске нрирезе, наплаћује. Соиствеппци, који би одмах целу суму исплатилп, пмали би да уживају рабат, којп одговара смањивању интереса на иозаЈмљеиу суму. Да се аак све иешачке стазе могу одмах н у кратком времену патосати, нема никаквих стварних тешкоћа и сметња. Тешкоће би у главиоме биле у томе : једно, што водовод и канали нису извршени, па кад буду саграђени мораће се до.вестц у везу са к;,ћама, Ш10 ће проузроковати местимично ди•зање тротоара ; и друго, што према новој нивелацп .јИ варошких улица има претходно тек да се изврше доета знатни земљани радови. Прва од ових двеју тешкоћа може да се обнђе тиме, што се -за иатосање аешачких стаза може да изабере такав матерајал, који ие проузрокује велике тешкоће и трошкове, при местимпчном дизању п преконструисању. Дакле имао би се да искључи ;.СФалт и ливени бетон. Што се нак тиче нивелацпје улпца, и ношто је то посао који не може у брзо да се свршн, и који мора да траје исто толпко као п цело калдрмисање ; ту иема другог начина, но да се поједини сопсгвенпци обвежу, да пзврше патосање иешачких стаза одмах и но садањем нивоу улпца. пзравњујући разлпчнте висипе тротоара рампама од 6°/ 0 (да се не смеју оставити скоковп, басамици, као што се сада често внђају.) Доцније пак, при издизању или спуштању улица. претре•сање тротоара пмало бп да падне на терет општине. Међу тим, где нема спуштања или издизања или је ово сасвпм незнатно (не прелази 20 ем.), да се тротоари граде одмах у правом нивоу. * Тротоаре ваља поделити, у псто онолико категорија, као и будућу калдрму, тако како ће уз најбољу калдрму, дакле у .улпцама највећег саобраћаја и на најугледнијем месту вароши, бити и најбољи тротоар, и иротпвно. * За отконавање п иасипање свију улица, као и за претресање раније извршених тротоара, који трошкови падају на општину, неће битп иутребча већа сума од 500 000 динара. Са 7% °/ 0 за Финанспрање одговара то суми од 537.500 динара, која би се пмала зајмом покрити. Са роком од 30 годииа и интересом 5°/ 0 одговара томе ануптет од 34.984, 59 или у округлој цифри 35.000 динара. Према томе, кад се и ово дода годпшњпм сумама, које се имаЈУ У буџет ставмти; излази да .је потребно за првих 5 година ,у округлој суми по 344.000, а за 6-ту п сваку следећу годпну -но 215.000 динара. * * Одпосно материјала, од којега се имају тротоари градпти има да се прпмети следеће. Тротоари се граде у главпоме од следећег материјала : 1. Од обрађеног камена. То је мало, правилно камење. ■квадратне или правоугле површине, а са састраиама од 5—10

ст. Оно се градп од отпадака нри грађ 'њу коцака за велпку калдрму, те ирема томе и јевтиипје стаЈе. 2. Од необрађеног камена. За то се унотребљује снтан ломљен камен, нли облутак, где га п>а. 3. Од камених плоча, за што је паЈбољн гранит, а за тим нешчар, па тек онда долази кречњак. 4. Од ситног камеиа са горњом површииом од 2 '/, до 5 сга. у квадрату, које се обпчно ио боји јоште ређа у мозаик. 5. Од асФалта. 6. Од цемента, и то ливеног илп у плочама. 7. Од керамита п другог тврдог вештачког камења п т. д. Што се тиче особпиа тих врсти калдрме за пешачке стазе, пма у главпоме ово да се каже: Ка. 1). Тротоари 0/, малих коцака извршују се често у улпцама Јакога саобраћаја. Таква је калдрма иешто тврда, али је трајашнпја н обдржавање нпје скупо. Грађење стаје просечно 5,50 дин. од 1 га' 2 . IIа. 2.) Калдрма од ситног ломљеног камена јевтинија је (стала би иросечно 2,00 днн.), а употребљује се само на споредним улицама Та је калдрма ранава, теЈако дере обућу, а иа мразу незгода је, Јер се лако но њој клиза. Ка 3.) Камене плоче, које се за тротоаре употребљују, имају оОич .,0 0,30—2,00ш 2 површине (50—140 ст у квадрагу) и 5 — 15 ст. дебљине. Полажу се иа довољно дебео слој шљунка, а набнјају се дрвеним маљевима, п мора да су сасвпм пуно и добро подбивене. Ова је калдрма трајашна и лако се чисти и обдржава, хоће јако да се углади, те може нарочито зими да буде опасна. У пајвећој мерн оно вреди за кречњак, а о томе п мп већ у Београду имамо пскусгва. Томе недостатку може мећу тпм да се доскочи, урезивањем унакрсних браздица илп у оплте босажом по горњој површини. Просечна цена износи 7,50 дннара од 1 пг. Ка. 4) Мозаик је за пешаке веома пријатиа калдрма, а лако се ц Јевтино обдржава; међу тнм сиоро се гради п изискује нарочито извеџбане раднике, а и подлога мора да је особито солидна, да се не би калдрма улегла, те за то се ова калдрма ређе и употребљуЈе. Стаје просечно 7 динара од 1 пг. Ка. 5.) Калдрма од асФалта за пешачке стазе гради се са кором од асФалеа од 2 < т. дебљине, а на солидној нодлози од бетона. Та је калдрма за пешачке стазе најбоља, Јер се ио њој пријатно гази, дуго траје и лако се и јевтпно обдржаСа обзпром на то, она се за ту цељ у свима већим варошпма пагло и уводи. Стаје просечно 7,50 динара од 1 т 2 . Ка. 6.) Тротоари од бетоиа граде се надивањем ове масе у дебљпни од 6—8 сш, на добро набивену иоддогу од песка идн шљунка Калдрма Је та угодна алн дако прск ари сдегању и ноддоге и доста се тешко оправља и обдржава. Стаје нросечпо 7,25 динара од 1 т' 2 . Често се од бетона граде и идоче, у дебљинп од 6 — 8 сш, а са 30—50 ст у квадрату. Калдрма јс ова чиста н прпјатна, а п јевтинија је од горње. Стаје просечно 5.50 дин. од 1 ш". Подлога од песка, у дебљини од 10—15 ст., мора веома брижљпво да се снремп, а плоче мора добро да се усаде и иобпју. Обдржавање је дако, јер поједине пдоче могу да се измењују. Ка. 7.) Како за калдрму, тако и за тротоаре, граде се и преноручују нарочите нрецечене цигле, ведике тврдоће од разног матерИЈага. Каддрма је од истих едегантна, међу тим изпскује веома брпжљпву поддогу и тешко се обдржава у своме подожају. Све су ове каддрме одвећ скупе. Просечиа цена 8,50 динара од 1 т Ј . Најзад да счоменемо ц онај тротоар, који се чесго по Београду виђа, а то је тротоар од обпчних насатице, на чак и пљоштпмице у песак усађених цигаља. 11рва каддрма стаЈе 6' Л а друга 3—ЗУ 2 динара. Прва дакде иде у скупље а друга у јевтпније калдрме. Ова калдрма нема ннкакве стадносги, сем ако бп се у бетон подагада, а нарочито кад се цпгуве пљоштимице подажу. Трајашност је оиакве калдрме сасвим мада, јер се брзо и по све неједнако круни и трошп а кад наиђе кпша илн у опште влага. тако се разљигавп, да нпје могућно но њој ићи без опасноети. Овакав је начин натосања за одбацивање н треба да се забрани (НЛСТАВПЋЕ СЕ )