Beogradske opštinske novine

БРОЈ 11.

— 68 —

ГОДИНА УШ

иише поред поделе и службенпх нравила још и дужчости за особље појединих грана општпнске администрацнје Одбор решава: да тај посао примп у задатак комисија од г.г. М. Јосимовића, Др. Л.азе Пачу, Мате Јовановића, Андре Одавића,. Н. Р. Поиовића, Јов. Симића, Нере Манојловића одборника и г. Љ. Романоиића члана суда, који ће комиснју сазнвати. XII. Пррдседништво саонштава да су се доданашња правала о слободноме клању показала у поједнним својим одредбама доста неиодесна и да их с тога треба изменити нрема досадањим ирилпкама; а једновремено с овим послом нужно .је да се пропишу и правила за вршење контроле клања. Слажућн се с мишљењем пррдседништва, Одбор одлучује: да овај посао — измену п пропис правила изврши сам Суд и готов пројекат изнесе одборској седннци на претрес. XIII. Законом, који даје право општннн на онтерећивање свињског меса таксом, није учињена нодела таксе према тежини, него је за велнког брава нропнсано 80 а за назаме 40 дпн, нара. Да би се отклонпла ова несразмерица и но тежини такса наилаћивала, Суд је пре неколико година донео решење како ће се поступати, али пошто је исто по жалби клача од више власти укинуто, председншитво обраћа пажњу Одбора да би ово пптање требало узети у оцену, и без окдевања нораднтн. да се на основу закона, којн иостојн, донесе накнадна измена ио којој би оптерећивање св. меса таксом но тежини било и правичније п нриродвије. Одобравајући гледиште иредседииштва, Одбор је изабрао: комисију : од г г. М. Р. Маринковића, Дпм. Најдановића, Гавре Бркића, Јоваиа Ђурића, одборника, и Љубе Романовића члана 'Суда. XIV. Еако је у једној од нрошлих седница одложено иопуњење Финансијске комисије Одбор је на нредлог заступника, изабрао: за чланове Финансијске комисије г. г. Г Б. ВајФерта, Перу Манојловића и Марка Велизарића.

ВАРОШКИ РЕЈОН дебата у седници одбора општинског од 14. фебр. ов. год. ПРИЛИКОМ РЕШАВАЊА : КОЈОМ ЛИНИЈОМ ТРЕБА ОДРЕДИТД МЕЂЕ ВАР. БЕОГРАДА (свршетак) Миливоје Јосимови^ *) Против овога рејона има разних мишљзња, која се могу лако нобити. Један од г.г. онозиционара у овоме питању заступа, да тако рекнем, пеку врсту економног начела слободне трговине; јер бн рад да нусти Београд да се ширп докле год хоће, само захтева да ми водимо рачуна да то шпрење буде правилније, на основу регулације, која би се исто тако ширила као и воља појединаца да од средишта вароши бегају. Како ово сем других незгода пе може да буде већ ни с тога, што сам закон тражи да се варош ограничи и рејон повуче ; то ја нреко овог мишљења, као посве без предметног, морам да пређем. Друга господа, која су говорнла против рејона, својим разлозима сама су се заплела. Један господин тражи да се изврпш план. План у којп би се уцртао рејоц, извршио би се по начину како је и постојећи план израђен, а помињато је овде у више прилика да ни тај илан није такав, да би се но њему могло оријентисати како ваља ; јер иије у њему означеио све што треба, а поглавито нису унешене поједине парцеле и зграде на њима, а још мање може бити речи о томе да би се отуда видело и какве су те зграде. Кад би се међутим израдио такав план Веограда, где би се све куће уписале, то би коштало много више него што износи коштање за обележавање варошп ио рачуну једног од предговорника. Другом једном господину није право, што рејон пресеца њиве, те унраво из његовог говора не разумем да ли му је *) Говор г. М Јосимовића дзносимо данас по ново, што је у нрошлом броју погрешком слагача после ревизије уредников ' сдог испретуран и говору г. Јосимовића придодат део говора другог одборника.

крпво што рејон не нде даље те да на тај начпн више њива и другпх сопственика пресеца, пли можда желн длје тај рејон јжи те да сече куће у место њива и т. д. Мени пзгледа у целој овој ствари, да се је варош досад шпрпла једино у томе правцу баш за то, што они који имају њиве неће нсге да ору, него хоће да снекулишу и да зидају куће, страКаре, иа да пх дају сиротињп но скуиу кприју, и на тај начин истерују интересе на свој повац, какав у вароши и од солидних грађевпна никад не бн моглп имати. Сем тога ја бп желио, да мп кажу господа ~ која хоће да се Енглезовац и Ново Селиште уведу у свом пространству њиховом у рејон варошки — где је Енглезовац п Ново Сслиште ; докле се нростнру, да ли до Крагујевца пли Ниша, или до Мо;;рог Луга, докле ли? Ја не знам. Господо ! Имаоци земаља у томе крају и госиодари кућа, ио мојем мпшљењу, треба да су на чисто с тлм, да њпхово пмање ни но каквом праву не може да има ту вредност, какву му оии ириппсују п колико : се данас истерује те се ненп квадратпи метар земље по периФерији на 4 и 5 динара. То је неприродно, и вредност тамошње земље мора у најкраћем року спасти можда на четвртпну да| нашње вредности. Изгледа ми као да то и самп соиственпци зпају, па би само као опо човек на самртн ради да продуже живот за који дан нли као какав осуђеник да за којп дан дуже остане на белом лебу. Пнтање о рејону господо ваља узети са вишег гледпшта и потражити тежпште његово, видетн управо у којој се цељи тај рејон тражп, и за што је он потребан и користан. Према томе га ваља н решавати А да ли ће Енглезовцима н Новоселцима бити право, то није овде у питању. Што се мене тпче, ја се овде питам штаје нрече н коме треба пре учннити ? Да ли Београду или неколициии залуталих газда на Енглезовцу ? Ја мислим прво, те се на то и одлучујем. (Врло добро.) Коста Главинић. Госиодо, цео је одбор изашао на лице места. Из свију скоро говора види се, да Је већина, п то велика већииа, задовољна с овим обележеним рзјономПитање се ово мора решитп, и као што су многа господа наиоменули, не може се овде гледати на интересе овога и онога, већ само на цнтересе вароши Београда, Госнодо, пођите по Београду, па ако не нађете пеколико стотина станова празни, реците ми шта зпате. Ко је ишао но Енглезовцу па посматрао куће, тај је могао видети куће прој иалих штукатора, дућана проиалих. Није ли то штета п за ! људе и за Београд. Шта Је с тим људма што су тамо правилп куће ? Онн су зидали куће с туђим парама и на вересију. Сад су пронали. Немају приход да плате интерес, а камо ли главницу; и сад нропадају заједво са онима, што су им наре дали. Београд господо или мора битп варош како треба, илп село. Данас Београд изгледа као једно велико село, а не као варош. То господо даље не може тако остатп. (Чује се: н неће.) Ко је био госиодо тамо на лицу, места он је све видио и сад може са мирном савешћу да гласа за овај рејон или протпв нстог. (Врло добро.) II ја од своје стране признајем даје запста у рејон ушло много више но што ,је требало. Но то је учињено само за то, да се колико је могуће мање штете учпнн. (Тако је.) Гавра Брки&. Састајао сам се ово неколико дана са впше мештана, који тамо у повом селишту живе, и сви кажу да I су незадовољни са овим рејоном. Они веле, да су се населили тамо услед Енглезовца, а сад се само у рејон узимље Енглезовац. Сад веле шта ће ш њима бити. Како ми изгледа, ми овим рејоном захватамо само онај део, ксји је бољи, а неводимо рачуна шта ће бити с онима даље. Ово треба нмати на уму. Никола Милиши!. Ја ћу само да прпметим г. Јосимовићу на оно што каже да се не обзиремо на залутале господаре кућа. Његов се говор дотиче части појединих грађана. Мислим да г. Јосимовић нема доказа да су то залутала лица. То су госиодо грађанн ове вароши, а што су тамо отпшли, то је с тога, што су нривуђени да бегају од варошке скупоће. Овде траже скуиу кирију, а при том још газде од кућа као да чињаху милост, увек ирипитиваху кирајџију тша ли деце п ако имају неће нико да им да квартир. Нпсу то Дакле залЈтала лица, јер онп плаћају иорез. С