Beogradske opštinske novine

БРОЈ 14.

— 94 —

ГОДИПА УШ.

правој динији те улице регудисан је паетојавањем упровног одбора. з). .Неунотребљепа вода са тако зване мале чесме, и сва вода кишница и снежанпца, која долази са велике пијаце текла је отвореном јаругом до испод шанца. Тиме не само да је остављала талог и доносила нечпстоћу, која је кужнла ваздух онога краја, но је вода улазпла и у подруме те тиме чпнила грдне штете. Јаруга је заузимањем одб ра прокопана, покривена озго, а водп дат праиац и тиме отклоњене две мало час сиоменуте страшне опасностн" и т. д 1890, а). „Улице : горње градско ноље, грочанска и Јевремова откопане су. Тиме је спојен овај крај са Савом као са местом где се су станице и паробродска и жељезничка, одакле се, у све крајеве наше ирестонице, односе нужне животне нампрнпце, на и у паш крај. До сада је тај живи део Београда са нашим крајем бпо везан једииом везом кроз дољпи град. б). „Откопавањем именованих улица прпбрано је и доста камења, које је општина устуиила друштву на своју унотребу, И Управнп је одбор тим добитком везпвао улнцу за улицу, кад је време допуштало, да оним местима где је зими саобраћај био готово немогући и) „Откопана земља у улицам^: горње градско поље, грочанској и Јевремовој, ношеиа је у пранцу тпх улпца. Управпи одбор желећн да колико толико подигне обезбеде од дунавске поплаве бар онпм имањима, која су непосредно изложена овакој опасности, учинпо је у неколико. Што није одговорио потпуно тој нотробп узрок не лежи на Управном одбору, но на нредузимачу и уговору. Из тога узрока Унравни је одбор морао из своје кесе да изда изнесну суму новаца предузимачу одкопавања, те да овај поравна улнце, које нису уговором обухнаћене а које су биле изривене, те тнме онемогућен сваки саобраћај у њима. То је све рађепо у улицама, које су до Дунава. г). в На молбу Унравног одбора још у претпрошлој години, да општпна одреди компспју, која ће именовати ненменоваие улпце, то је учпњено п комисија је свршила свој посао и предала га општини на даљи рад. д). „Да не би државпи плац зваии „Шалитрана" остао сам нразна јурија, Управни је одбор молио мннистра грађевина да нареди, да нмеиоване државпо место подели на плацеве п распрода. Г. Министар је уважио молбу Управног одбора, за коју ће се од скупштине тражити, дозвола да се могу раснродати. ђ). „Кућа г. Л.андауа, као п кућа г. Фнлипа Крстића, које су бпле на путу регулисаних улица, порушене су заузимањем Унравног одбора. е). „Имање регудацпоног Фонда, које постоји пред женском дорћолском школом а општинском зградом, које је обрасло коровом, бнло је згодпо склонипгге околних суседа за ђубраште и другу нечисго^у. Управни одбор на молбу једнога суседа избацио је коров, затрпао је познате риваче п поравнио. Радећн то, Управнн је удбор чинио издатке. али су издаци тн подмирени тиме што је извађен камен на том нлацу, а то је својпна друштвена. ж). „Ппсато је суду општпне београдске да се у овоме крају, а нарочито у оним улицама које су нзривене, умножи број Фењера, како би се нролазећи сачувалн од опасности. Оп штина је молбу уважила и број Фењера умножпла з). „Управни одбор радио је и на томе, да се школа, „дечије забавиште", колико може боље осигура, знајући важност такве установе у овоме крају, иаје молио и оиштнну н државу за помоћ. Онштина се одазвала давши на именовану цељ 300 дин., а да се набаве клупе п друга потребна срества а држава је одложила за сад, јер нема новаца т. ј. буџет је но тој стварн исцриљен, а чнм настане могућност и држава ће потпомоћи ову установу. А да би ова установа имала и веће гаранције за онстанак, као и да одговара намењеној цељи Уиравни је одбор нримио под своју заштпту и надзор" и т. д. Да су извори удружења могли бити већи, не сумњиво је да би и рад овог младог удружења био куд и камо обилнији. Али баш с тога што су средства била и сувише незнатна, досадањи успеси су сјајнији а рад удружења као резултат добре воље и грађанског устаоштва, заслужан сваког признања. С тога и желимо удружењу сваки напредак !

ПРОТИВ ТУЂИНШТИНЕ У последње време, од како су никли и нарочити заводи за погребне спреме, све се већма почео одомаћивати обичај, да се на погребу носе вештачки венци. Као и многи други и овај обичај дошао нам је са заиада и без сумње ако му со не би за времена на пут стало, он би ухватио толико корена, да би доцније било сасма немогуће одвићи се онога, што је дуговременом практиком постало то исто што и правило. Нама не стоје на расположењу податци колико је еа последњих десетак година грађанство издало узалуд на погребне венце, али би се смели кладити да је толико новаца из земља отишло, да би до сада могли имати знатан фонд да је новац, место за венце, прилаган на добротворне цељи. Ми ни данас немамо завод за издржавање старих и немоћних и из редовних пзвора својпх општини ће можда још за дуже време бити немогуће да такав дом подигне. И зар не би онда много и корисније и племенитије било, приликом смрти драгих нам покојника сећати се прилозима оних који живе у беди и невољи, место подаваће се једној празној и бесцељној Форми и бацати паре просто у воду. С ове тачке посматрања, похвално је у потпуној мери, што је архијерејска влаот издала протојерејима распис о вештачким венцима, који гласи: Протојереју београдском Приметнли смо, да се у народу нашем одомаћава обнчај цолагати „вепггачке венце" на сапдуке умрлих Хришћапа и Хрпшћанкп, као знак видљнве поште и љубави према умрлома Хрпшћапу и Хрпшћанци. Обичај овај дошао чам је са запада Он је туђински и нротпван је духу православном ; а н штетан је — јер се тим обнчајем силан новац троши, а без сваког значаја и смисла, као и без икакве користи, било но друштво или породицу у којој је члан жнвио, било ио снасење душе нокојникове. Наша матн — света православна црква, не брани пама, деци својој, да видљивим знацпма пзказујемо ноштовање и хрпшћанску љубав ирема нашпм умрлим рођацнма, пријатељима и друговима; али је пауци њеној противан овакав начин исказпвиња. љубавп н поштовања ирема покојпнку — на какав се данас исказује — с тога, што је то остатак незнабожачког вретена — т. ј. оног времена — када пароди не беху нросвећеип н озарени духом хришћанске науке, коју човечанству саопштп Бого-човек Господ наш Исус Хрпстос ; када су се народи налазилн у тами пезнања, и када иемајући нстинског нојма о бесмртију душе п у опште о загробном животу, а готово никаквог појма о Богу невидљавоме — Творцу н Вседржитељу васионе ; на не знајућн како би и на којп начин могли ноказатп своју љубав према иокојнику своме, они — многобожци — приређиваху свечане нратње на којима немилице трошише на украшавање мртвачкн сандука, на безброј трака и разноликог цвећа, којнма је бно украшаван сандук умрлог члана њиховог, на друге скупоцене стварп, на спаљивање жртава и нодизање величанствених споменпка праху њпховом н т. д. Како је код западнпх народа пре просвећења хрншћанском науком, као и носле нросвећења обичај оваког украшавања мртвачких сандука ухватио јака корена, да се ни чим овоме нијс, могло стати иа иут, то су у тежњи за украшавањем, а у педостатку природпог цвећа, које су такође за украс унотребљавали — ночели нравити венце од вештачког цвећа, п ове или су полагали на сандуке умрлог члана, или су носили нред њнма. Обнчај овај почео је се са запада увлачпти у све оне покрание, које су са својих граннца у најблнжој близнни са њима, па отуда дошао је и код нас у Краљевинп Србији и иочео је се одомаћивати. Пошто је дакле нолагање венаца на сандуке умрлих хрпшћана и хришћанкп — као остатак многобожачког времена у опште нротиван духу нравославља, нашли смо се нобуђени путем овим скренутп нажњу Свештенству Енархије Наше н