Beogradske opštinske novine

БРОЈ 20.

— 126

ГОДИНА УШ.

Рад општинског одбора XXI. РЕДОВНИ САСТАНАК 24. априла 1890. год. Билн : Председавао члан еуда г. С. Карапешић; чланови одбора г.г. М. Јовановић, А. Шток, Р. Петровић, Ј. Симић, К. П. Михаиловић, Н. Р. Поповић, Ђ С. Новаковић, С. X. Милићевић, К. Б. Михаиловић, В. Николић Ј. Ђ. Големовић, М. Вели8арић, Ј Станковић А. Ј. Одавић, Ј. Ж. Ђурић, И. Цветановић, Н. Л. Милигаић, М. Јанковић, М. Капетановић, М. Ј. Марковић. С. Ј. Азријел, В. Вит >роиић Л. Дашковић, М. Р. Маринковић, Љ. Јовановић, Ђ. Димитријевић, Др. М. Т. Леко, Р. Р. Ћирковић, Р. Драговић, Ђ. Николић. I. Прочитан н примљен записник одлука из седнице од 16. ов. мес. с нротумачењем код одлуке бр. 181 да нредседник са одређеним одборницима може определити земљиште за потребу опсерваторије како за сходно буде нашао, а не да само даде замену за део који је међом рејона остао ван вароши. II. Гачуноводство саонштава да је 18. о. м. држана лидитација оних места, која су одређена за куиатила, али да се почетна цена није могла онределити са 20 и 50°| о за друго и •греће место јевтиније од ирвога, пошто је цева првом месту изашла с огромном разликом — знатно велика— те су се друго и треће место морала слободно лицитирати по цони, коју су лицитанти дали. Оваком лицитацијом изашла је цена од метра: првом месту 20'1 о дин. другом месту 6 дин. а трећем месту 4 динара. Налазећи да је лицитација по све иовољна, Одбор р ешава: да се усвоји и тако прво место уступи Нестору Милосављеиићу илиџару, друго ЈосиФу Талви трговцу и треће Владимиру Димитријевићу илиџару, с тим, да сваки од њих има заузети за своје куиатило најмање онолико простора, колико је условима лицитације прописано. III. Председништво реФерише да је општпнски Суд решио да се лицитацијом по ново издаду под закуп великопијачни плацевп на којима су продавнице меса. Лицитација је држана 20. ов. мес. и од 7 плацева за продавиице говеђег меса издато је шест, а илацеви за св. меслрнице уступљени су свих 11. Годишња закупнина за првих 6 овом лицитацијом изашла је 7140 а до сада је била за свих седам 5040 дин. Других 11 издато је садањом лицитациЈОм за 6288 а до садаје нрнход био 4398. Како је овим кораком општинскога Суда постигнуго 3990 дин. вите прихода годишње, — Одбор решава: да се лпцитација као повољна усвоји с тим да рок закуиа буде од 1 маја ове до 31. декембра 1891. год. IV. Гачуноводство подиосп извештај да је држана лицитаци«а да се уступе под закуп 14-ти и 15-ти дрварски плац у б. венецији, и да су оба плаца остала па Луки Ћеловићу за 1032 дин. годишње закуинине. Пошто је овом лицитацијом постигнута већа од досадање закупнине за 28 динара, одлучепо: да се лицшацпја усвоји а рок закупу буде 3 године дана. V. Председпшптво износи акт еснаФа механско -каФанског којпм тражи да општинскп Суд држн парочите органе за хватање опих који кришом крчме пиће. Акт еснаФа гласи : „Онштина београдска редовно сваке године издаје под закуп акцис мејански, и од њега има прихода 30 до 40.000 динара како кад на лицитацији изађе. Овај приход без сумње био би већи, да ликерџије и бакали махом не крчме пијће, иротивно §-фу 2. зак. о крчмаринп, чиме се на сваки начин и цена закуну умањује, пошто се акцис једнно но закону од мејанџнја и каФеџија наплаћује, а кад н бакали и ликерџије крчме иијће, онда је и много мејанџијама немогуће да плате већи акцис, који би без овога разуме се впше плаћали. Гади ових кријумчара, а да бн се очували интереси чланова есваФа меанско каФанског еснаФ је држао и плаћао хватаче,

који су хватали кријумчаре пијћа и достављали их власти, да их ма на казну пронисану осуди, — но од овога није никакав резултат постигнут, пошто хватачп ннсу били органи оаштински те је н у самом хватању посао био тежак и ретко постигнута, да се доказима ухваћеии кријумчар иреда Суду или вдасти С тога, да би општина која је и иначе законом позвана, — заштитила своје грађане од једне противзакоие радње а уједно да би заштитила. своје властите интересе којпма јој се оваквим радом знатна штета наноси, пошто се Фактички услед оваквог кријумчарење и приход општински који има од акциза и који би требао да је знатнпји , — сваке годипе умањава, то еснаФ меанско-каФа нски молн оиштину, да она заведе онштииске контролоре и хватаче искључиво за кријумчарење пијћа, а еснаФ ће им са својим органима бити на руци радц лакшег хватања кријумчара. ЕснаФ се нада, да ће онштина увиђајући п сама ову иотребу учпнити шга греба по овој стварп ирпликом преуствојста своје администрације." По саслушању акта еснафског, решено: да оппггински Суд предузме иотребне мере да се што ве^ма контролише продаја ппћа и стаје на пут кријумчарењу; а комисија, која ради на преустројству службе општинске, да узме у вид молбу еснаФа и према своме нахођењу и у овоме ногледу предлоге: учини.

Општинска мерина Прибирање кантарије по закону од 1846 за последње две године имало је нарочитих тешкоћа, које су потекле услед познатога расписа Господина Министра народне привреде од 1. Септ. 1888. Представништво ни : е никако могло пристати да се расписом мења законско право општине, да се оно сужава и циФра једног основног буџетског прихода знатно умањује без икакве накнаде на другој страни. Тежња пак да се извозној трговини учини олакшица, што ће извоз бити ослобођен од плаћања кантарије, у распису је била само изражена, али није имала правилну основу, пошто је распис с друге стране оставпо широм отворена врата за злоупотребе оних, који би спремљене количине продуката за извоз протурали у самој вгроши с већом добити, а на штету других, који су платили кантарију на оно што су за локалну трговпну донели. Али и даје расписом могао бити обезбеђен потпуно успех патриотске му намере, ипак не би се никако дао предати поступак да се ради једне и сувише незнатне олакшице земалЈСком извозу, ианесе много већа и изненада штета престоничној — по финизворима слабачкој — општини, која и онако нема ту срећу да је држава субвенцира ни приближно ономе како то чине, и у ближем и у даљем суседству г ДРУ^е државе према својим престоницама. Представништво оптптине било је дакле нагнано тражити да се расгшс не примењује. Кораци представништва имали су само релативне успехе, у колико је питање стајало отворено све докле иницијативом данашњега председништва а добротом Владе није на Ванредном Сазиву Нар. Скупштине донесен нов закон о мерини општинској. Тај закон ступио је у живот 25. пр. мес. и можемо се само радовати што је њиме изведена из дугогодишњег хаосаједна прилично важна служба онштинских власти^ те ће тако у свима општинама, на исти начин, бити ујемчено тачно мерење продуката по тржиштима и престати са тешкоћама у прибирању мерине а и извоа земаљски имати једну олакшицу више.