Beogradske opštinske novine

ГОДИНА VIII.

— 127 —

БРОЈ 20

Закон о мерини оиштинској гласи: Члап 1. Све што се у јавнвм саобраћају продаје по тежини или по запремипи, па било то ио тржиштима, млиновима, баштама и другим местима, мора се измерити на општинским мерилима и наплатитп мерина у корист касе месне општине по одредбама овог закона. Ова ће се ме;'ина нанлаћнвати и на оне количине, које би продавад, по одобрењу онштине, својим мерилима мерио. Мерину плаћа нродавац. Члан 2. Свака је општина обавезана држати довољно тачних мерила нрема величини месног нромета. Члаи 3. Општине су дужне држати довољно сигурних мерача, који ће при ступању у службу положити заклетву, ирописану за оиштинске званичнике, и кауцију за тачно извршење своје службе. Ово вреди и за закупца, ако општина то право да под закуп. Члан 4. На све што се у кругу које оиштине продд на количину већу од 25 кгр. или иетара, иа мерило се то на општинским мерилима, или не, наплаћиваће се на име мерине и то : На тежине од 25—50 кгр. по 5 иара дин. На гежине од 50—100 кгр. по 10 пара дин. Преко 100 кгр. од сваких 50 кгр. по 5 пара динарских. Премер празних кола на колским мерилима ради одређпвања даре вршиће се бесплатно. Члан 5. На камени и мрки угаљ, креч, цемент, земљу, руде у непрерађеном стању, сено и сламу, наплаћиваће се на име мерине половина таксе у предњем члану. Члан (). ГТеКе се наплаћивати мерина на предмете који се са стране увозе, а намењенп су : а. За потребу Краљевог Двора; б. Дипломатских и конзуларних агената, акредитоаних код Краљевог Двора; в. За нотребу државну, кад држава сама непосредно врши набавку. Провозна роба такође не илаћа мерину. Члан 7. Продавци који не врше одредбе овога закона казниће се са 10—100 динара у корнст општинске касе. Члан 8. Кривице извиђа и судн општински суд. Чдан 9. Жалбе нротиву осуда по овоме закону разматрају у последњем степену „стални окружнп одбори" а у Беогрдду и Нишу управе вароши. Члан 10. Правила за вршење овога закона прописаће министар народне иривреде. Члан 11. Овај закон ступа у живот од дана, кад га Краљ потппше и онда престаје важити закон од 25. Јула 1846 год. {Збор. III. стр. 151.) и његова допуна од 18. Маја 1867. год. (Збор. XX. стр. 22.)

0ПШТИН0КЕ ВЕ0ТИ

Усвојени. Предлози комисије (чији се извештај у овом броју продужује) о подизању нових зграда за основне школе, усвојени су с неким малим изменама у седници Одбора 7. о. м. На тај начин начелно је решено још једно од најважнијих питања наше општине, те ће се по закључењу зајма моћи неодложно приступити подизању нових школских зграда. Градиће се 10 школа а стечај за план модедзграде расписати одмах. Комора. У своје време јавили смо да ће комиеија, која је прошле године разрезала у Веограду комору, накнадно узети у оцену изјаве грађана, чије се имовно стање изменило, или који иначе нису са разрезом задовољни. Данас доносимо, на челу листа, службену обзнану о томе, на коју обраћамо пажњу заинтересованих читалаца.

И за саке. Наредба општинскога Суда, у 17. бр лцста, о захватању воде са чесама, распростире се и на оне, који су имали обичај да и саке на чесмама пуне. Кад се не може због, оскудице воде за пиће, допустити да хлебари, пекари, бозаџије за своје радње воду преко целог дана захватају, по себи се разуме да се јогп мање може допустити да ко и саке на чесмама пуни. Ово изјављујемо ради оних, којима се наредба чини нејасна, и то по службеном овлашћењу општинскога Суда. Стечај. Упражњено је место бабице онштинске за кварт савамалски. Оно ће се попунити стечајем, који објављујемо данас. Седнице. Одборски састанци држаће се чешће од сада. ПроШле недеље било их је три. На дневноме реду сутрашњегаредовног састанка биће предмети, који нису свршени у синоћној седници, а сем тога још и ови : а.) Извештај комисије како да се изврши канализација. б.) Извештај комисије о преустројству администрацпје.

ИЗ СТРАНИХ ОПШТИНА

Бодовод у Пловдиву. Ту скоро пловдивска општина закључида је са бугарском нар. банком зајам од 17 а милиона динара, који ће се унотребити поглавито на извршење водовода. Вода ће се довести из сотирског извора који долази са подбрежја родонских планина. Регулација у Со§ији. Последње године соФијска општина предузела је регулацију целе вароши тако да ће СоФија из основа добити други вид и у брзо постати лепа варош. Начин на који се врши регулација занима и страни свет. „Кетие Де 1' ,Опеп1" доноси ову белешку: Из СоФије јављају да је пре кратког временау оиштинском дисту објављено наређење по коме ће бити норушене куће у 12 улица ако се сопетвеници не одазову наредбн. Та мера општинске управе извршена је одиста највећом брзином помоћу чете пнјонијера, који на силу порушише кровове са кућа оних сопственка који се не новиноваше наредбп онштипске власти не пристајући наоцену ексироппијационе комиснје. Резултат ове нечувене делатедности софијског кмета г. Д. Петкова тај је, што је једна половина града у развалниама а друга је већ иодигнута сасвим из нова. Читава хиљада молаба за преправљање зграда поднета је са плановима општинској власти на рашење и одобрење Овакав рад и експријације имања, без сумње, није по вољи великоме броју сопственика; али се не може порећи да иачин који је СоФија изабрала за регулацију улица, најбрже води томе да се она развпје у врло лену варош.

С т е ч а ј При општини београдској унражњено је место бабице са кварт савамалски. Пријаве с документима примају се до 20. о. м, а првенство имају Српкиње. Од стране Суда ошптине вар. Београда 12. Маја 1890. год. АВр. 676

Јавна захвачлиост Г-ђа Драгиња пок. Станојла Петровића б. држ. саветника, приложида је општинској благајни 150 динара да се поделе сиротињи приликом годишњег помена њеног мужа, који ће бити 15. ов. месеца. У име сиротиње београдске изјављује се племенитој приложиљи најтоплија захвалност Од стране Суда општ. вар. Београда 12. Маја. 1890. год, ББр. 1551 у Београду.