Beogradske opštinske novine

БРШ 21.

Гласаље ћо се вршити по одељцима варошким, и то на овим местима: за кварт варошки — у осаовној мушкој школи код саборне цркве (дубровачка улица) ; за кварт тзразиски — у теразиској м. шкоди (удица 2 јаблана); в). за кварт дор&олски — у осиовној мушкој школи (душанова удица); г.) за кварт савамалски — у основ. муш. школн (савска улица преко пута кварта); д.) за кварт палилулски — у основиој мушкој школи (школска улица) и ђ.) за кварт врачарски — у основној мушкој школи снроћу вој. болнице (нрнјепољ. улииа.) Састав бирачкнх одбора огласиће се накнадно. Од стране Суда олштине вар. Београда 18. Маја 3890. год. XIV НАРЕДБА За^омом о замеми у параграФу 364 ^азмемога за^ома, ^оји ступа у жино г 17-ог ов, мес., прописамо је: а„) да се у меделвме даме, к;ао и ма први дам Боди^а, ма Богојав^ем^е, ма Велш^и пета^, ма Спасовдам, ма ПреобраХем>е и о свима мародмим празмицима, Крји су у шематизму обе^1ех еНЈИ > — ие смеју др^ати отвореме радње и ду^ами, мити у њима радити и пазаривати, У оста^хе празмичме даме, који С у у шематизму црвемим с^ловима озмачеми, ме см.4Ју се радње отвореме др^ати иити у њима радити и пазаривати за време с^лужбе божје^аФеџије, мехамџије, хлебари и месари, ме могу др^ати отвореме радње мити у њима радити за време с^дужбе божје. Објав«љујуКи ово, Суд општиме вар. Београда наређује . да се од сутра грађамство београдско управ^ва по горе из<ложеним закомским прописима. Ко год се томе ие буде одазвао, н;азми^е се по закому. Од стране суда одштине вароши Београда 16. Маја 1890 год. АБр 787

ПРЕДД03И П0Д0ДВ0РА ЗА ИЗВРШЕЊЕ Н. ВОДОВОДА (СтенограФске белешке иа седнице 20. марта 189". г.) (ОВРШЕТАК) Раденко Драговић. Ја на протнв држнм, да ћелакше ићи ако се ово питање наједанпут решп. Ако гзнесемо пред збор само питање за водовод да се задужимо са 2 мплпјуна, онда има људи, који су иоред Саве и Дунаиа и онн можда неће то одобрити. и бар десети не би гласао за сам водовод ; а ако се уједпо гласа и за друге иотребе, као за канале, за калдрме, за антрпоте, онда ће сви битн интересовани и лакше ће се одобрење добити. Зато сам и ја за предлог председннка. Н. Р. Попови^. Ја кад сам мало час говорио, ммао сам поглавпто па уму оно што и ова техничка комисија. Вечерас је на дневном реду ово неколико тачака које ,је техннчка комнслја сада изиела, да би се још ове године пристунило раду на водоводу; вечерас је реч само о томе

ГОДИНА VIII.

да је за ту цел> нотребно да се одобрн до 2 милијуна динара Ја молим и предлажем да се пита одбор ирпстаје ли да одобри суму за водовод до 2 милијуна динара ; па кад то решење донесе, онда можемо да разговарамо н о другпм потребама и другим сумама које су нужне за нампрење других општпнских потреба. Ј СимиГ.. Оваква стнлпзација нитања, какку г. Иоиовнћ износи, врло је незгодна. Кад би се иитало : ко је за то да се сад гради водовод и да се за то задужнмо са 2 милиЈЈна, ја држим да против тога нико од нас не бн могао да гласа. Али овде се окреиуло еа свнм од једнога на друго врло важно питање, на име на питање . да ли сад треба решити то да се за намирење свију потреба задужи оиштпна са 10 мплпјуна. И кад се цела дебата о томе водила, онда треба претходно сгавити то питање да се реши: да ли присгаје одбор да се изиесе иред зобр да се задужимо са 10 милијуна или да се .задужимо с мо за водовод са 2 милијуна ? Председник. Дебата је исцрпљена, пошто се нико није јавно за реч, Но пре него што би прешлп на гласање, сматра^ за дужност и ово да наиомеием : усиех свега нашега делања зависи од сложног нашег рада. Ми овде можемо да се ^делимо у мишљењу којим путем треба поћи, алн смо сви сложни у томе што иодје^нако желимо да они.тинске нотребе нодмиримо — да их извршпмо онако, како захтева интерес целог грађанства и целе оиштиие наше. (Тако је.) Према томе ако се решп да тражимо од грађанства одобрење за задужење од 10 мнлпјуна, онда треба сви сложно да грађанство обавеотимо о потребности тога задужења, а ако се реши, да се тражи одобрење за два милијуна за водовод, опет треба сложно да нотпомогнемо то решење и да норадимо да се од стране грађанства прими. (Одобравање). И једно н друго нпшта се не разлнкује у самој ствари, него је разлика иросто у тактици — да ли овако или онако да иостуиимо. Једпи мисле да треба од једном тражити одобрење збора за све, а други само за једпу потребу општинску, која је већ до тога деведена, да се само извршење може одмах да иредузме. Међу тим неки од оннх говорника, који су заступали мншљење да се тражи одобрење за 2 мнлијона, нису правилно схватили разлоге, који говоре за друго мишљење. Обраћам пажњу на оно што сам рекао у првоме говору, и понављам да нред збор нећемо износпти просто иитање одобравали задуасење од 10,000.000, него ћемо га упознати тачпим и подробнпм реФсратом о свима иословима, које морамо у извесном броју годнна (вр шити; ред којим ће извршења тећи; казатн колико ће који иисао коштатн, по прибднжном чрорачуну ; објаснптн како ћемо увећати изворе — једном речи пзнети цео план за извршење нослова п амортизацију зајма. Грађанство у сваком случаЈутреба да зна план рада, треба да буде што боље обавештено да се неће зајам узети од један пут пего иостенено колико кад затреба. Општпм одобрењем за све послове дмла би се могућност одбору да одмах може пристунптп водоводу и свима претходнпм радовима, пројектовању планова н т. д. како бп све првенствене реФорме могли извршпти но утв;)ђеном нлану, и у краћем В| емену. Не треба г )бити из внда да општини, као што сам рекао, 1ЦЈедстоји чптав низ реФорама, које треба што пр осгвариги, дакле грађење новог водовода, канализација, подизање зграда за осн. школе, ново калдрмисање, осветлење вароши, грађење кланице н обора, осигурање обале (ке), подизање антрпомагацнна зграде за вар. Суд итд. По томе, ако би се усвојило мишљење да се за сваки од речених нослова тражи засебно одобрење, значидо бн износити грађанству да еваки посао реши једном начелно а другн пут да донесе и деФинитивно одобрење, што ће рећи да сазивамо 20 зборова. Такав нут мпслим да је немогуће усвојитн, јер би иотрзање грађанства на такве и толике зборове морало му најзад досадити, опште интересовање би оладпло п цела сгвар — отворено рећи — обљутавила. Више од свега овог ваља нам узети на ум још н то, да би изношење сваио! а нома засебно пред збор била м неснстематска радња, а нашој општнни нотребно да у границама могућности, по извесном основном плану, пзвршн иравплно и у краћем року све првенствене реФорме, што ће се и пајбрже и најкорисннје постићи само тако ако не будемо ценали један посао од другога, него за све укупно тражитп једно зборско одобрење, на основу којега бп да.т,е живо и уснешно радпли. После овнх наиомена, ја мислим да ставим иитање на