Beogradske opštinske novine

ГОДИНА VIII.

— 230 —

БРОЈ 4 0

мова, јавили смо недавио а данас бележимс да Кс се у Востону ускоро завести и мехапичко центрадџо паљење п гашење свпју светилника градских. Ипспектор осветлења у Бостоиу, г. Ален, нзмнслио је нарочити апарат, са којим ће свн свотплници градски моћи уиалити и угасити у истом часу. — У сваком светилнику удеспКе се две справице, једна па ФОрму часовника а друга снабдевена са 400 каполи. Чпм сказаљка прве справпце доће на обележје кад треба светилпик упалити један мали чекић удара капсулу, занали је ау исто доба отворч се и славина гаса, који ее такође од капсле запаљује. На исти такав начин врши се и гашење светнлника. Справа је удешена тако, да садржи и разлику не само за разна доба го шне, него и за саме месечеве мене, по календару. Сав ће труд бити у томе, да једап светилничар сваких 8 дана навије Федер справице, а капсуле трају читаву годпну. Справа је удешена у сгаклету а механизам је прост и сигуран да се пе може лако кварити. Г. Ален је израчунао да ће се оваким начином осветљивања моћи годпшње уштедити до 60.000 долара на 10.000 Фељера, дакле на сваком по Л долара. А »Фењерџије"? — Сироти они, тражиће на другом послу, кору хлеба, јер ето свуда не мисле тако да за љубав »ФепЈерџија®, — да би ониимали хлеба—треба остати при примитивном осветљивању. РАЗНЕ ВЕДЕШКЕ Жељезнице. Статистика је израчунала да је дужина жељезничке пруге у целоме свету порасла од 1884 до 1888. г. са 102.899 километара, тако да је почетком 1889 свеколпка дужина светске жељезнице износила 577.771 километ. шго представља 14 дужина екватора или више од половину средње даљине месепа од земље. Овом наглом напредовању жељезнине највише је доцринела Америка анарочито њенесеверне држ. Европа је придала за то време '24.419 км. а од европ. државе на Француску долази 4048 и на Немачку 4047 килом. Иза њих долазе Русија и Аустро-угарска. У Италији је такође напредак жељезнице био знатан, докле на Енглеску пада најмање. У погледу дужине жељезничких пруга према величипл по* вршине разних држава, у првој линији долази индустријска Велгија, затим краљевина Саксонска, Енглеска, Елзас, Лотрингија Обзиром на насељење према дужини, на нрвом је месту Шведска ; затим Швајцарска, Данска и Фравцуска. 0 филоксери. У својој повој књизи : „Ј1оза и аени паразити" чувени Француски енолог Пол. Серес тврдн да се прва иарана у бордовскчм нпноградима појавпла око ноловине XV столећа. Беабј.ој буба у свакоме чокоту, умножи се за кратко време толико, да потамани читаве винограде. Нрво средство (али на жалост бе^ уснеха) беху: литиЈе н молествпја Богу да спасе внн"ву ло;!у од напастн. Кад лигије и молествија не иомогоше винограције се лагише крајњег средства: унншгавања <аражених винограда, после чега сејаху иа дуго време кукуруз. На тај начин за 50 годнна угину сасма очака бубица, .те се могаше по ново на место кукуруза саднти винова ло;ја. Та буба, коју другим именом тада не зваху, угииу при крају истог века, да се у наше доба ионово јави и — добије име „Фнлоксера". — СТЕЧАЈИ ВОДОВОДНЕ УПРАВЕ

I. Управа во.^овода расписујс овпм стечај за набавку потребних ливених цеви са припадајућим деловима како за довод воде од Белих вода до вароши, тако и за целу мрежу цеви по вароши. Писмене понуде треба слати управи водовода у запечаћеном писму најдаље до 15. Октобра т. г. 6 сати у вече са навначењем на куверти: „Понуда за ливење цеви и патребне делове. 4

Општи п спецнјанн условп за ову набавку могу со у свако доба добити код потпнсане управе, која је готова давати на захтевање објашњена о шосн ) овз шпавкз. Београд 8. Септембра 1890. Управа за грађење Вр. 180. " београдског водовода.

Управп водовода потребпо је 1000 до 1200 метара дужинемалих већ уцотребљавних шнна од 4, 5 до 6 кгр. тежине 1 метар дужине, а тако исто 6 комада кода (Но11\?а§'еп) за узан коловоз. Они којн би ималп такво шнне и кода на продају,нека се са назначењем цене пријаве ам /мегго Управи водовода најдаље до 20. т. м. Београд 9 Септембра 1890. Уирава за грађење Бр. 181... водовода београдеког. Разие општинс^е лицитације 22. сепхембра Аренда акциса механског — цред Пандиловом каФаном. 18. Септембра. Оправка општинских возова — у рачуноводсгву.

Гра^евинске лицитације I. ; На дан 17. тек. мес. од 2—5 сати после подне држаће се | у грађевинском оделењу Суда општине вар. Београда усмена | липитација за откоиавр.ње земље до пове нивелете у Которској I улици. ; Кауција полаже се при лицитаиији у 400 динара у готоI вом новцу или у државним папирима. Влижи услови и план попречних профила могу се видети у грађевинском одељењу сваког радног дана у време канцелаI ријско п при лицитацији. ј пд стране Суда општине вар. Београда , ГБр. 2200 . 7. Соптембра 1890. год. у Београду. мнннмншннннимнннннмммвнмнннпнмтнминннвнмвннмнннк 1 БЕОГРАДСКА ПИЈАЦА Од 7 . до 13. Сеатембра закључно ирешло је ареко иштинских кантара:

ТЕЖИНА

Ч е г а

100 к. просечна цена ДНН.

ТЕЖННА

Ч е г а

100 кгр. пропросечна цеаа

КИЛОГ-Р.

КПЛОГР-

дин.

Врашна пшеннч.

1.000

Сламе . . .

Брашнакукуруз.

— •

875

Меда . . .

45'—

25В.583

Пшенице . .

11-30

796

^ајмака. . .

120

105.409

Кукуруза . .

14- 8

5239

Разне зелепи

13 —

12.763

Ражи . , .

10—

1083

Сира . . .

70'—

Сочива.

—

Лоја нетоиљена

80'—

27.156

Јечма нова .

9'50

180

Масти . .

110

У7.658

Овса . . .

11'-

Длаке говеђе.

14'—

ц77

Проса • ,

8 —

622

Ћумура дрвена

9'—

5773

Пасуља

27'-

Разне зелени

•—

7628

Кромпира нова

5-50

52 750

Свиња дебелих

77'-

Арпаџпка. .

20 —

10 000

Угљена камена

—• —

11707

Црна лука .

5-—

Воћа разна. .

15-

Бела лука. .

30 -

82.610

Креча . . .

3'—

2150

Ораја. . . .

18-—

14.262

Вина црна

27.—

19.094

Грожђа . .

18--

30335

Дрвен разне.

—•—

Воћа разна

15 —

5279

(Ракије шљ. меве

38'-

18.136

Шљива спрових

12-

20.000

Цемента . . .

■ —

333.689

Шљива сувич

45-—

|К,Јпуса висела

20'-

500 522

Пекмеза . .

38 —

52,200

гКамена нроста

— • —

60.380

Сена . . ,

ЦМесинга стара

65 —

УРЕДНПШТВО П АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА.

Бг .аоник Општина Бзоградска-

Парна штампарнја Народне Раднкалне Странке.

Уредник Спасо Хаци Ристга