Beogradske opštinske novine

ГОДИНЛ УШ

— 186 -

БРОЈ 42

Кота код теразије да остане по одобреној ниведацији т. ј. 114.057. На првои предому да се спусти још 0,805 испод одобрене коте и то на. коту 107,661 ; тим би на овом делу био 4 °ј 0 . Од другог прелома, да се свеже кота са одобреном котом у абаџиско-министарској улици 98,299 тим да постаее под 8'775°| 0 доста блажији него пре са 9*75°] 0 до Домиие улице. Од Ломине з ? лице до Вазнесепско-савамалске, да се пад смањи од 9 - 75°[ 0 на 9,3017®, с тим што ће да се издигне средња кота за 40 с. м. те да буде 82,195. Та средња кота, да се тако изведе, да од ње има пењања и пада са 2 °ј 0 од балкапске према пиварској улици а од пиварске према савамалској (види слику). У Вознесенској улици, да се веже кота 82 - 295 са одобренои котом 102*016 у Енез Милошевој улици. У савамалској улици, да се веже кота 82.095. са првим преломом регулације код тачке 27 са котом садањег олука 89.650 а та кота да се веже са одобреном котом 77.020 код тачке 23. У министарској улици да се веже кота 82.095 са котом одобреном код тачке 7 са 80,245. Кад смо се утом сагласили, рекао ми је г- Дамњановић, да сачекам г.Косту Главинића па ако се и он са тим сагласи, да напишем извештај. г. Коста Главинић дошао је јуче са пута, и ја сам ујутру отишао к њему да се споразумемо због извештаја. Одмах смо пре подне на лицу места прегледали улицу, и он је узео план да га прегледа, па ми је носле подне писао следеће: Он се не слаже са мишљењем нашим него да осгане нивелета од терзија до ломине улице, као што је одобрена, а код савамалске може се иста издићи за 40 с. м. по нашем нредлогу. У опште он је противан изменама. По саслушању оба мишљења, п већипе и мањине комисијске, Одбор је усвојно разлоге одвојеног мишљења г. Главинића а решио : да се откоиавање ба шанске улице продужи по раније деФинитивно утврђеној нивелети. IV. Рачуноводство иодноси акт Алексе Матића телала (СБр. 16005) којнм нуди већу закуппину за 12 дућапа ошитински у Фишекџијској улици од оне цене, за коју је лицитацијом исти дућан остао на Хајима Пијаде. а цристајо и на ужу лицитацнју.

ШТА ИХ ЈЕ СПАСсДО — С немачког —

Провео сам неко вроме у Нерви, градићу, на Шу1ега с1 Г Гел г ап1е, оној красној приморској обали, што се од Генуевског залива цростире до Сиеције. — То је лука, у појој се одмара талијанска убојна флота. Далеко од тога, да се такмачи са раскошном Ницом, или прунса извештачена уживања каквим изобплује Монако, Нерви привлачи посетиоце својом особитом природном красотом. Погледаш ливишесебе, ево ти оног лепог плавог талијанског неба. што се огледа у мал да не свадад мирном мору, по коме плове и л.уљкају се безбројни чамци разноликог шаренила. Пред тобом се пружа песковита обала, начичкана каг.тусима, шибљем и дрвећем, а цозади простире се читава шума мирисних неранџи и лимунова. Леиоти лридаје и сама тишина места, те управо изгледа да је Нерви створен да човек у њему нађе одмора и спокојства после бурног и валовитог живота у великнм центрима С прозора мога стана посматрајући вечерње вожње и утркивање веслача, често ми се поглед отимао за једннм чам-

Почем је акт поднесен последње одлуке, којом је линитација одобрена, решено: да се преко акта пређе на дневнн ред. V. На реду је продужење правила о слободноме клању и продаји меса. Прошле седнице свршена је Х1У тачка, али како је председништву остављено да допуни исту тачку одредбом за кафеџије који не држе кујну, усвојено на предлог председни. штва, да се као други став унесе у ту тачку ово : „КаФеџије, који ситну стоку кољу, ради своје потребе с.матрају се као и приватна липа«. За овим је прочитана XV. тачка из пројекта али како се одбор није могао сложити с њом, то је предлог представништва решено : да XV гачка гласи овако : „Привс тнп за своју потребу могу клати само свиње, јунад, телад, и ситну стоку као овце, овнове јагњад и т. д. код своје куће и без таксе. За клање јунади и телади морају пријавити и добити дозволу код општ. Суда. Ако се докаже да приватни купљену стоку није за своју потребу употребио, но је са истом ма у ком облику пшекулисао, па и делио, платиће поред потпуне таксе и казну и то по Чл. XIV. ових правила". Тачка XVI усвојена је с доиунвм да се код одредбе под а.) дода о кауцији : »или у сигурном јемству за годину дапа«.

IЛ, РЕ40ВИИ САСТЛНА^ 25. Септембра 1830. Вили : Председавао, члан Суда г. Св. Карапешић, чланови одбора г. г. Л. Дашковић, М. Ј. Марковић, М. Јанковић, М. Р. Марииковић, А. Шток, Р. Петровић, Ј. Ж. Ђурић, Ф. Ваеиљевић, Н. Р. Поиовић. Др. М. Т. Леко, К. Д. Главинић, К. Б. Михаиловић, К. П. Михаиловић, М. Велизарић, Љ. Јовановић, М. М. Терзибашић, Р. Пуљевић, С. Азријел, Ј. Симић и А. Одавић. I. Председпигатво саопштава да је данашњи састанак сазван ради тога поглавито, да се доврши претрес правила о слободноме клању и продаји меса, — Прошле седнице свршено је са чланом XVI и тако се данас прешло на члан XVII,, који је усвојен без измене. Даље су учињене ове измене у пројекту : а ) У чл. XVII одбачена последња алинеја према чд, ХШ. у којн да се накнадно унесе г то, да у случају казне забраном радње на годину дана, кажњени губи и кауцију по чл. ХУ1 правила, која ће припасти општинској каси. цем, у коме су се увек возила два друга. Један преко својих 20, а други испод тога броја година, а налични као рођена браћа. Крај обале прекину веслање па загрљени започну песму која ми изгледаше као химна творцу, захвалница васиони што им је увек даровала срећан живот. Распитам за њих и од укућана дознадох да су одиста браћа : Лоренцо п Пиетро Грацијани ; да немају никога свога ; да су пре неколико година, по смрти своје бабе, Дошлн из Лавање, и да у једној рибарској кућици крај обале а ван града, живе скоро на идиличан начин. Околина и х добро познаје, па их људи п зову именом : „добра браћа«... Случај учини да се с њима упознам пре но што сам и мислио. Једнога дана затече ме изнепадна олуја у шетњп далеко од вароши, и плаха киша окупи да пада. Да стигнем до варошп беше немогуће. Потражим у близини склоништа и крај окуке обалске спазим два рибарска чуна — знак, да у близини мора бити и куће. Пожурпм првом стазом и на радост нађем се брзо испред лепе кућнце, коју већма украшаваше баштпца и у њој изобилно цвеће. Кров надвисиле маслинове гране те ми је изгледало да се овди рајски живи. У кући су били спазили мој долазак, јер таман ступих у башту а с кућних врата поздрави ме добродошлицом — Пиетро Грацијани. Уђемо у кј ћу. Ванредпа чистоћа задиви ме ; то се не налазиу свакој талијанекој кући. Сем Ппетра спазим и неку старицу. — Доцније сам дознао да им је она евојта и да код њих живи од кад им је умрла рођена баба. Бацим поглед по кући и приметим Пиетру, да млада његова неће пмати много да прекраја п уређује.