Beogradske opštinske novine

ВРОЛ •.«)

— 183 —

ГОДИНА VIII.

мора се нријавити онштинском суду, где ће се понова иодврћи санитетском премеду од оиштинског лекара и кад буде оглашено за људску храиу као добро и здраво, моћи ће се продавати само у дућаиима и такса нанлаћивати и то: за сирово месо од киле 0,20 п, дин, а зд суво, прерађено, маст, сланину од киле 0,30 динлр. 4,1, XXXI Ова су правила обавезна за сваког оног, који коље стоку у атару београкске оиштине, а у цељи препродаје меса, било као сирово, суво, пре" рађено или зготовљено у јелу итд. 0 овоме изпзстиће се грађанство наредбом, а сваки који коље ради препродаје мора се на ова правила потнисати, да су му саопштена. Сваки дора имати уверење од оиштипског суда да је радњу пријавио и за исту дозволу добио. Уверење и ова иравила мора изложити у својој радњи на угледном месту. Члан XXXII Право надзора да се ова правила тачно врше има онштинска власт. Преступнике нравила у кругу своје власти узимаће на одговор и казнити општинска влаи, Рад општинског одбора.

БУ1. РЕДОВНИ САСТАНАТ^ 12. Новембра 1830. Пре дседавао члан суда г. Св. Карапешић , чланови одбора : г. г. М. М. Терзибашић, М. Р. Марипковић, К. П. Михаиловић, Ј. Ж. Ђурић, Др. М. Т. Леко, М. Капетановић, Р. Драговић, А. Ј. Одавић, Ф. Васиљевић, Ђ. Димитрнјевић, С. Азријел, М. Велизарић, Ј. Стшковић, Р. Пуљевић, К. Б. Михајловић, Р. Петровић, Р. Р. Ђирковић, В. Виторовић, Д. Најдановић, М. Ј. Марковић, А Шток, Ђ. С. Новаковић, М. Јоваповић, Љ. Јовановић, Н. Р. Пововић, С. Д. Милићевић и Г. Бркић. I. Пре но што се прешло на дневни ред, прочитан је записник одлука из седнице од 29. нр. мес. и усиојен са овим изменама : а) код одлуке кн>. Бр. 468. да се ради нробе има саградити калдрма само од оне количине кодака, која је већ превежена и иримљена на обади савској а за предају осталих 1000 кубних метара да се донусти рок до лролећа; и б.) код одлуке кв. Бр. 466. _да се изоставе речи асве" и „редовно 8 почем није реФерисано да су у књигу оиравака прошле године завођене тачно онравке према одлуци која је о томе ностојала, II. Поводом примедбе одборника г. Косте Б. Михаиловића, лредседништво је изјавило да ће грађевинско одељен.е предузети најстрожије мере да лиферант камена за тротоаре крагујевачке улице што већма ускорп предају камена. III. Рачуноводство реФерише (СВр. 19240) да је за 31. пр. м. била раеписана Н V лицитација о закупу права на наплаћивање акциса механског, алп на лицитацију нијс дошао нико. Носле лицитације добивена је нонуда (СБр. 16.677) од Антонија ПавлОвића, којом даје 30041*67 дин, аренде годишње а пристаје да право прими за 14 мес. — до 31. дек. 1890. Налазећн да је и ионуда пеповољна, почем би оцштина имала до 5000 дин мање прихода од прошле године: и сходно одлуци из последње седнице, одбор — одлучује : да општина узме наплаћивање акциса у своје руке, а на какав начип да се врши приоирање тога прихода, то да пропише комиеија, коју да са-стави онштински суд с тим, да од стране одбора у!>у г.г. Коста Б. Михаилови(1, Рад. Драговић и Мијаило Јанковић. IV. Г1о саслушању реФерата да је надругој лицитацији за иабавку и оправку Фењера (СБр. 19349), држаној 7. ов. мес. било два лицитанта свега, и од њих дао цену 238" дин, Симон Ландау, после које није хтео други ни да лвцитира — решено: ,да се уступи Симону Ландау, према условима лицитације, набавка нових и оправка данашњих светилника уличних, од 1. нов. ■ове до 31. дек. од год. за 2380 дин. годиши.е рачунећи. V По саслушању понуде (СБр. 18975) иовлашћеника за иеражњавање сенкруба и помијара, решепо : да се понуда усвој и

и продужи рои у1'овора и закупа до краја ове године; а рачуново\ство да расгшше лицптацују да се право изда поново под закуп од 1. Јануара 1891.

КОНФКРЕНЦИЈА 17. Октобра 1890- године у дворани онштинској на којој је г. Ђока Станојеви^ професор војне академије држао предававе о томе : којим ои — електричним или гасним осветл>евем — Т ].е6алс осветлнти Београд(ио стенографским белешкама)

(наотавак) Један пар угљенова у свакој лампи трајао је од прилике 9 сати а више није ни требало. Кад светлост сваке лампе прође кроз к>глу којом је пламен поклопљен онда има јачину од 880 свећа (којих иде 4 у фунту). За ложење сваке гасне махине троши се па сат 11*5 куб. метара светлећег гаса, дакле за све три 34'5 куб. мет. Израчунато је, да кад би се тпј гас одма зааалио, не аретварају.ћи га у елептричност, онда би се добила светлост која би била слабији од оне електричне светлости, коју добијамо кад тај гас аретворимо у електрицитет. Јер, господо, нађено је рачуном, да код лампа сијалица прелази 5°| 0 а рад пламених ламна 10°| 0 електричне енергије у светлост а сви остали 95°| 0 односно 90°| 0 утроши се на споредне радње. Кад се још помисли да од енергије која се налази у угљену, којим се прави пара за окретање електричних машина прелази у најбољем случају сама 10°| 0 у елетрицитет, онда излази да од енергије које има у угљену прелази у електричду светлост код лампа сијалица само 1 ^ 0 ^ а код пламепих електричиих лампа само 1°| 0 . Тај је проценат код лоја, зејтина и светлећег гаеа још мањи и за то је увек најкорисније за светлост кад се енергија из угљена најпре нретвори у електрицитет пи тек онда у светлост. Још се зна да је добијање електрицитета помоћу парних махина јевтиније но помоћу гасних; у примеру који овде цитирамо употребљепи су гасни мотори ма да су скупљи, јер је таква била погодба. Л.ајпцишка улица почев од раскрснице са Фридриховом улицом па даље осветљена је Симесовим регенератив лам ! пама које троше 80 к. м. гаса за сат и дају светлост од 120 нормалних свећа. Јужни део Фридрихове улице осветљен је гасним пламеновима лакереровим који троше 120 к. м. гаса за сат и дају светлост 105 свећа. Северни пак део исте улице осветљен је тропламеним цевима Брејовим које такође троше 120 куб. мем. на сат и дају светлост од 105 свећа. Саменс и Халске тражили су за подизање осветљења (т. ј. за 1900*5 сати) тога дела лајпцишке улице електричном светлошћу, 26.040 марака или 88 Фенига (47 5 пр. дин.) на сат. Кад се узме да свака електрична лампа замењује три гасна Фењера и да један куб. мет. гаса кошга ]3'8 Фенига (16'63 п. дип) колико је плаћено за ложење машина, онда ево како стоје све те врсте осветљења за 1 сат: гасним регенеративним лампама 0 - 32 марке = 0 - 40 дин. Лакареровим „ 0'48 „ =' 0'60 „ „ Брејовим „ 0-48 „ = 0-60 „ електричним „ 0-38 „ = 0-475 „ Међу тим ево како стоје јачине појединих осветљења те површине мерене под углом од 30 степепа са хоризонтом: Регенеративне лампе давале су светлост од 360 свећа Лакарерове „ „ „ „ „315 „ Брејове „ „ „ „ „ 315 „ Електричне „ „ „ „ 880 „ Дошло ми је до руку неколико иозива разних оиштина на упис приватних за етектричио или гасно осветљење, из којих ћете видети како стоје цене обе те врсте осветљења.