Beogradske opštinske novine

ГОДИНА VIII

— 184 -

БРОЈ 4д

Друштво које експлоатише гасно осветљење у Вел. Каљижи, иозива ириватпе на упис и нуди гасни пламен 10 нормалних свећа за 1 *82 крајцаре на сат. У исто време, друштво које осветљава Инсбрук електрицитетом нуди електритау лампу од 10 свећа за Г75 крајцара па сат, и то још под овим олакигавајућим околностимаако лампа гори 1500 на годину онда је цена јевтинија за 6°| 0 . ако гори 2000 сати опда 8°| 0 а ако гори 3000 сати цена опада за 12°| 0 . Еод гасног осветљења, горедо се више или мање, цене су исте. На иослетку да вам наведем још овај иример који је без сумње најпресуднији у питању које иас запима: У вароши Теплицу у Чегакој постоји данас гасно осветљење ; погато ове године истпче рок уговору између другатва које гасом осветљава варога и оиштине, општина је одредила једну комисију која је имала да иснита да ли је корисиије по општину да задржи гасно осветљење које постоји, или да у место њега уведе електрично осветљење. У августу ове године комисија је поднела свој извештај општини из кога вам цитирамо само ова места: Продужење уговора са друштвом за гасно осветљење коштало би пашу варога, округло 11.000 Форината на годину. Осветљење опгатинских зграда когатало би 1950 Фор. на годину, а цена осветљења за приватне потрогааче изнело би 2'88 крајцара за сваку лампу и за сат. Кад би се садање варогако овветљење ојачало са 60 Венамових лампа, опда би варога когатало осим горе номенутих 11.000 Фор. и осим 5175 Фор. за набавку материјала и намештање ових нових лама, јога 2500 Фор. годигање. Свега би дакле когатало опгатину мало ојачано гасно осветљење, 15450 Фор. годнгање. На конкурсу за електрично осветљење ТеплицШенау-ско другатво нуди се својнм актом од 9. Јула 1890 (но нов.ј да осветли варога нрема одређеним условима за 18.594-80 Форината на годину. Ово би осветљење било за 33 - 3°| 0 јаче од гасиог. Нриватне би когатало електрично осветљење према пријави; ако приватна пријава у варогаи буде мања од 4500 ламиа, онда ће когатати једна лампа од 16 свећа 3/ 4 крајцаре на сат; ако пријава буде од 4500 до 7000 лампа, опда 2 ! 1 2 кр. а ако је већа од 7000 опда 2 кр. иа сат; у сваком случају рачуна ре 5 Фор. основне таксе за сваку лампу. Ако би се садање гасно осветљење комбиновало са електричним, увећавши садање гасоо осветљење са 30 пламених лампа од по 10 амиера, онда би варогако осветљење стало, 21500 Форипти на годину. Из друге једне понуде (Ригз! С1агувсћеп вМег Јпрвс!лсп) коштало би електричпо осветљење (као и горње,) 19.078-30 Фор. годишње. Ириватни би нлааћли ЗЧ 2 , одпосно 2\ или 2 крајц. на сат и на лампу, норед основне таксе од 6 Фориити. Кад би иак сама варош о свом грошку извела електрично осветљење са 5000 лампа сијалица од по 16 нормалпих свећа, и сама га експлоатисала, онда би електричпо осветљење улица и пијаца когатало годишње 12000 Форинти; и било би 5 1 !, пута јаче но садање гасно осветљење. Осветљење варошвих зграда и позоришта рачунајући да осветљење буде за 33°[ 0 јаче но на улици когатало би, 2000 одпоспо 4000 Форината годпгање. Ако се одма јаве ириватни са 3000 електричних лампа, онда ће чиста добит изиети, 12000 Фор. годигање, то значи да би се приходом од приватних иеплаћивало варогаво осветљење. Поред тога, опгатина би давала приватнима у Теплицу, струју за једну лампу сијадицу од 16 иормалних свећа за 2 крајцаре на сат, а то зпачи да би нриватие когатало осветљење електрицитетом скоро у иола јевтиње но садање гасно осветљење. Јер сада когата један гаспи иламан од 16 нор. свећа кад гори 1000 сати иа годину, 38 Фор. 40 крајц. годигање, а кад гори 450 сати онда 17 Фор. 28 крајц., док би на против једна електрична лампа исте јачине вогатала у првом сдучају 23 Фор., а у другом 12 Фор. на годииу.

И на осиову тих података, комисија иредлаже опгатини да ностојећи уговор са другатвом за гасно осветљење даље не продужује већ да у мес/го гасног осветљења уведе електрично. Ја мислим, да вам се бољи пример са економског гледигата не може навести, који би одговарао приликама у којима се ми иалазимо. Као гато видите и он као и они напред наведепи нримери говоре у прилог електричне светлости и са економског гледигата. Ви ћете мож'да запитати, кад су тако иовољпе околности на сграни електричне светлости, загато и остале велике евронске варогаи не усвајају то осветљење пего осгају при гасном? — Одговор је врло нрост; све те варогаи већ имају гасно осветљење и да су са другатвима која их осветљавају направиле уговоре на 50 и 100 го1 дина и да све док ти уговори ностоје, не могу завести ј никакво друго осветљење. Веома је поучан пример са I Минхсном у том погледу ; опгатина мпнхенска закључила је уговор са другатвом за гаспо осветљење, за врло дуги | низ година и за сво то време не може се у Минхену | завести слектрично осветљење ; на против предграђе минхемсво Швабинг, у коме није било гаса, осветљено је електрички. Шта вигае, опгатина је минхенска тако себи везала раве да не може никакво друго ии гасно осветљење да уведе. Исти је случај и са ГеиФОм. Опгатина је те варогаи пре неког времепа поред иостојећег г асног осветљења увела етектрично. Другатво које варога осветљава гасОлМ подигло је париицу против опгатине и оигатипа је пар ницу па свима судовима изгублиа, те је морала, тек заведепо електрично осветљење да иапусти. Кад би дакле ма која варога у којој већ нма гасног осветљења, хтела да заведе електрично, она би морала према постојећим уговорима да плаћа за гас.но освет.љење и онда кад би увела електрично ; ако опгатине саме експлоатигау своје гасио осветљење, онда би требало уиропастити и напустити цео уложени капитал за гасно освет1 љење, и утрошити нове исто толике суме на завођење ј електричног осветљења. Ви ћете признати, да се на таке Финанцијске жртве ни једна оиштина не може тако лако решити. Ето то је главни разлог, загато све евроиске велике варогаи с места не уводе електричпо осветљење, ма да је ! оно боље, Па и поред тога, видимо где богатије општине, као што су париска, берлинска, лондоаска, римска и т. д. осветљасају по неву улицу електрицитетом, нлаћајући у исти мах и гас, који у тим улицама не троше. Код нас стоји та ствар са свим другојаче. Ми немамо никаввог осветљења, и за то је нама лако да усвојимо ма које. Наша ошнтипа нити има обавеза спрам икога нити је уложила сама какве капигале воје не би могла. жргвовати. Пре него шго завршим, оћу да скренем вашу пажњу на једну окодност на коју сваки за сад не помишља. Усвојили ви гасно или електрично осветљење, пемојте очекивати да вас оно оноливо кошта, колико на нример у Паризу, Берлину, Брислу итд. Замислите да је кроз улицу кпеза Мијајла и Теразије, проведена или главпа гасиа цев или главни електрични кабел; из те главпе цеви или кабела одвајај се на једну и другу страну споредпе цеви или жице за поједине куће. Трошак који се око тога учини исти је, па било да су куће од једног или два | спрата било да су од пет или гаест спратова; то значи, I рачвање гаса или електрицитета вогатаће исто толико на ј било да се у приватним кућама зацали по две или три лампе (било гасие или електричне) као гато је то махом код нас случај, било да их у свима спратовима гори 50 или 100. Ви сте међу тим видели да је осветљење у толико јевтиније у колико је број лампа већи па за то ће код нас и гасно и електрично осветљење когатати скунље, но у каквој другој већој, а нарочито мање развученој и насељенијој варогаи. Кад и ту ствар узмемо у обзир изгледа да електрично осветљење мора код нас коштати јевтиње од гасниг, јер пајвећи тропгак код гасног осветљења пада на металне цеви, које се морају закоиати у земљу, а код