Beogradske opštinske novine
ВРОЈ 54.
— 211 —
ГОДИПА VIII.
I. Реконструкција постоје^ег водовода. На водоводу билбилдерском извршени су ови радови : 1. Довршено је истраживање већ ухваћеиих извора; 2. Продужено је и довршено копање рова за полагање земљаипх цеви до главпе суточниде; 3. Продужено је нолагање цеви од печене земље за спровод воде од извора до главне суточнице и до 1. Децембра положено је 960 метара тих цеви ; 4. Копаи је ров за полагање гвоздених цеви од главне суточнице, у правцу ка резервоару на тркалишту. и ископано је 13б2, 00 метра дужине ; 5. У ископани ров положено је 1352, 00 м. гвоздених цеви од 125 мм пречника и пошто |у цеви у рову издржале пробу од 10 агмосФера притиска, ров је затрпан; 6. Отпочето је и довршено грађење резервоара на тркалишту, осим малтерисања у самом резервоару; 7. Од резервоара копан је ров ратарском улицом, прево палилулског трга до болничке улице , са дужином од 1080 метара; 8. У тај ров положено је 1080 м. цеви од ливеног гвожђа 80™ пречиика и по извршеној проби ров је затрпан и калдрма доведена у првобигно стање. На варошком водоводу извршени су ови радови : 1. Сазидана је нова сугочница за све изворе варошког водовода; 2. Поправљен сгари аввадукг, звани „кршпа ћуприја" и поред њега озидан је зид у који је намештена цев за -отицање сувишне воде ; 3. Резервоар на западном врачару довршен је и отпочего малтерисање изнутра; 4. Копан је 2680 м. дугачак ров за полагање гвоздених цеви од тог резервоара до главне суточнице ; 5. У тај ров положено је на дужину од 2160 метара цеви од ливеног гвожђа 125 мм пречника, а од гих је 1240 м. по издржаној проби затрпано ; 6. Од резервоара идући сарајевскеј улици ископан је на дужину од 240 м. ров и у исти положепо 240 м. цеви од ливеног гвожђа, пречника 125 мм , и по извршеној проби ров је затрпан. У шупи за испитивање цеви, у старом сењаку, испитано је од 9. Октобра до 26. Новембра гек. године: 1264 ком. гвоздених цеви од 125™ преч. по 3 м свега 3792 м 8 „ „ „ „ „ са ободом „ „ „ „ 24 „ 250 „ „ „ 100™ „ „ „ „ 750
64 лукова од 125 мм 36 „ „ „ 100 „ 60 „ „ „ 80 „ 36 „ „ „ 50 „ 68 делова са наглавком на оба краја
свега 38 „ 20 „ 31 . 17 „ „ П „
943 „ 94 „
80 50
У) V УЧ П » V » ЈЈ „ 2 м „
2829 „ 188 „
Свега 7700 м Сем тога избушен је поред шупе један бунар из кога се вади потребна вода за испитивање цеви. II. Нов водовод. Пошто су сва бушења довршена у нрошлом месецу, то је у току овог месеца извежен и у заго саграђеној шупи код белих вода смештен, сав материјал за грађење бупара, који је за време предходних радова набављен. Предузимач Неквасил превлачио је материјал за грађење службене зграде, ископао темеље за исту и за 1 м. висине изидао гемеље. По што је мраз пастунио, то му даљи рад обустављен. III. Обдржавање оадавег водовода. Услед снега и кише која је после дуже суше наступила, долазила је из римског водовода и из извора код три крушке мутпа вода, с тога је, у колико је кишње време дозвољавало, рађено на томе, да се замућивању стане на пут тиме, што је изнад извора сабиЈапо земљиште и грађени шанчеви, за одвод кишњице која се кроз пукотине и кртичњаке у изворе сливала и мутила их, а предузете су мере, да се замућивање извора сасвим одклони. Мочарно и кишовито време , којс је за прошла два месеца било, спречавало је и отежавало рад у пољу. У року прошлог месеца одржата је лицитација за набавку потребних цеви за нов водовод. Резултаг о исходу те лицитације познат је Суду из нарочитог извештаја. Исто тако одржага је лицитација за копање ровова за полагање цеви у вароши, за стари водовод, ну како цене иису биле повољне, то је комисија решила да се тај посао у режији ради. Расписане су лицитације за набавку потребних затварача и хидраната за нов водовод, као и за копање ровова и полагање цеви за исти водовод. До краја прошлог мес. добивено је од Фирме Руд. Бекинг и Комп. ливених гвоздених цеви и то : 1137 комада од 125 мм пречн. 3 м дужик? свега 3951 м 250 „ „ 100„ „ „ „ „ „ 750 „ 1317 „ „ 80„ „ „ „ „ „ 519 „ 275 „ „ 50,, „ 2 „ ,. „ 3550 „ и 8 „ „ 150,, са ободом 24 „ са погребним деловима.
овоме грешиш, одговори Стојан. Јадне ти школе а још грђи свет! Море човече још много година требаће овој нашој малој и нејакој држави — мушке снаге и челичних синова, да се боре, падају и мру. Ја ти моју децу нећу у велике школе. Нек од мене изуче што сам ја од баба — требаће им борити се. — Па шта ће им школа томе сметати ? — О, те још како би их нроменила! Зар можеш и мислиги да би они остали стојанови синови дедине крви. Не, мој куме, мекушчад би го била, мекушчад... Нису за нас још гешке књиге и науке, док нам нема слободна живота. Ханџар и пушка — на то да ми учимо најпре и највише нашу децу: требаће светити Косово! А лако ће после унучад учиги високе пауке у слободној и великој Србији. Овако је Стојан судио а ко зна да ли је и грешио он? Али не би суђено Стојану да дочека жељено време, да подигне децу своју. Срећа се од једном окрете од њега и задеси га голема штета. Беше уложио сав капитал у со и шљиве. У једном га послу инат упропасти, у другом цена уби. Паде у тежак положај. Запе снажно да исплива трудом и памећу. Радио је, трчао и путовао. Врућица га сиађе на путу, а за десет дана није био више у животу. 0, како је брзо нројурио глас о његовој смрти. „Стојан је умро!" — „Еј, сирома Стојан!" — „Их, онакав човек!" — чуло се је на све стране. И старо и младо,
и богато и сирото — испрати га до вечне куће. И сирото ?! Да; а и ко би пре ? Та Стојан је више свега био ил менит човек, пун милосрђа, пун сажаљивости. Чинио је много сиротињи, помагао редом, гди-год је доспео; залићао свако сироче, делио и капом и шаком — више, но што је и могао. Да ли није и само с тога морао пронасти ?... * Остала је бедна жена да се с недораслом децом пати. Научена добру, требаше јој или подлећи или се одржати. Храбрили је добри људи : рекли су да ће бити и номоћи. Помоћи ?! 0 да нерсетпе речи ! Од кога помоћи ?! — Помоћи није било. А и тешко је то пасти другоме на номоћ. Колико их је у нас што радо иомажу десницом да не види левица ?... Они, што из отворена дома стојанова не избијаше, сада исчезоше — нестаде их. Пад стојанов потсекао је крила и кум-Миру и побратим-Кости, те и они не могоше помагати. Требало је дакле мучити се, и честига Јана предаде се судбини свесно и решено. Сави се и прикупи децу, па отпоче мучну и тешку борбу са сиромашгвом и невољом сваке врсте, молећи Бога и јутром и вечером, да јој само даде снаге, да издржи докле деца не одрасту и иа своје ноге стигну, али... Накоп шест година и Јана наде. паде у постељу, да се из ње више не подигне! Шта ли је Боже свали, кад још могаше издржати!..