Beogradske opštinske novine

ГОДИНА VIII.

— 212 —

БРОЈ 54.

Од Фирме Браћа Рехлинг Кл1 нгенбурга цеви од кованог гвожђа и то: 70 комада од 88™ пречника евега 348.56 мет. 392 „ 2.5 „ .. „ 1846,40 са по;ребним деловима. Од Фирме Ледерер и Несењи цеви од печене земље: 1251 м од 100™ пречника са потребним деловима. Надница .је утрошено при радовима на билбилдерсеом и варошком водоводу, сем сгалних иадзорника, свега 6855 1 ! надница. У општинском сењаку ири испитивању гвоздених цеви 207 падница; и на Одржавање постојећег водовода 102 8 | 4 наднице. IV. Канализација. Прикупљање и сређивање нодатака за израду гене- ! ралног пројекта за канализацију довршено је и послато ј г. Хобрехту у Берлин и г. Смрекеру у Манхајм, ради | израде геиералног пројекта. I " ■ ' X ' ■ ' - ј ИЗВЕШТАЈ комасије за осветљеве вароши Београда. Данашња престоница Београд је готово без осветљења, јер I се у осветљење вароши нс могу сматрати оних 600 петролеумских Фењера, растурепи по улицама од 50 — 60 километара целокупне дужине, од којих још тешко да је три четвртине сваке но1ји у добром стању. Београд, који тежи да постане обртна тачка иамеђу истока и запада, не може више остати неосветљен. Београд, као најближи зацаду међу свима источним варошима, мора први усвојити најновије успехе у науци и култури, па дакле мора усвојити и оно осветљење, које је наука у сваком погледу огласила као најбоље ; Београд као иресконица краљевине мора свима нашим варошима у унутрашњости ј показати пут, којим се иде ка напретку и цивилизацији; Београд, као престоница, мора бити престонички освегљен. Те смо мисли имали ми потписани чланови комисије за осветљење Београда пред очима, кад смо приступили своме послу ; на све те тачке мислили смо ми док смо претресали поједине врсте вештачког осветљења. Па сигурни у правилност схваћања тога питања, као и у оцену разлога који су нас руководили за решење његово, ми ево износимо пред одбор оиштине београдске и разлоге и резултате тога нашега проучавања. Пред нама стоје две у неколико само сличне, али међу тим у ствари врло различне врсте вештачког осветљења: гасно |

* Сиромаипво уме да води и очајну борбу са незгодама. Јана је већ прве године сво.је беде толико била очеличила да је могла служити као светао пример мајке — паћенице. Није никад осећала умор, још мање је знала за одмор. Ваљало је децу подићи а није требало још много. Стићи ће брзо и други мушкарац. И он ће у трговину. Боривоје има већ и добру плату. г .Б,ир-Јово је рекао за Боривоја: „овај дечко биће посленик и ио; вреди га подићи". Отуда је и могао он одвајати за рана од плате помоћ мајци својој. Само је сада требало још да не буде више других незгода. Али ваља одслужити рок у војсци. Боривоје мораде ићи а Јана осгати и без те синовљеве потпоре. Сад је било још теже. Месго да се окрене на боље, стање посгаде мучпије. Није смела Јана ипак да клоне. Издржаће се и то, иије дуго. Уздала се у Бога и златне руке ћери своје. Госпође дадоше честитој Драгињи да шије, иа се по која није баш сувише ни цењкала... Радила је ћи, сиротица, с напрезањем, помагала мајка равном мером, и леба је било... Али — ах, то проклето „али" . . . Једног дана разболе се Јана. Дан-два и слабост не попушта. Честе грознице и никако да преетану. Тешка боља залеже се и Јану свали саема у постељу. — Девет пуних месеци не диже се она, а данас ?. . . . Ено је гди у сред јада своје чемерне деце лежи непомична на столу

и електичио. Прво је много старије, познатије па и примамљивије : друго се појавило тек пре врло кратког времена, доста је ретко, парочито код нас, у већем размеру унотребљено, па за то и непознато. Кад би се тицало осветљења само улица беЈградских, ми би врло брзо били готови, јер је осветљење Београда садасамо толико важно, што је калдрма у врло рђавом стању. Ми данас, идући у вече по вароши, морамо непрестано да гледамо пред ноге, да не згазимо у какву бару. да се не спотакнемо о какву гомилу камења или цигаља испред кућа, које се зидају, и т. д. Кад ми будемо били сигурни да можемо отићи из општинске куће до на Енглезовац с тротоара на тротоар, и без икакве бојазни, интересовање за осветљењем вароши спашће за 50 процента, и онда се њему неће приписивати толика важност, каква му се сада прилисује. Али ми видимо поред сваког Фењера на улицама београдским још стотине других жижака у собама и радионпцама, норед којих се боду и канљу толике очи, и оне нас се стотине много више тичу но они поједини Фењери ; ми видимо да ће улично осветљење Београда бити каиија кроз коју ће у наш јаван а нарочито приватан живот ући и одомаћмти се или гас или електрицитет. С тога не греба ову ствар олако схватити и узети ма које од та два осветл^ења, под изговором, да ћемо га лако иабацити ако не ваља ; у томе баш и јесте сва тежина тога питања, што се не може тако лако једно осветљење заменити другим, што се та два осветљења разликују и у произвођењу и у употреби и ничега заједничнога немају, што би се могло употребиги код другог, ако прво није добро. Све нас то опомиње, да сада, при решавању тога врло важног питања будемо врло обазриви. па да узмемо у обзир све што се зна н о једном и о Дру» ом осветљењу, да упоредимо међу собом разне особине једнога и другог осветљења, да ставимо на један тас најосетљивијнх теразија једно а на други друго освнтљење, па које претегне, нека на њ' коцка падне. Таразије нека нам најпре буде хигијена, па онда материјални обзири : на нрвом месту наше очи, на које ће та светлост дејствовати, па онда и јевтиноћа ; на првом месту здравље тела оних, којима ће та светлост да светли, па онда тек здравље њихових џег^ова, па тек онда питање, „шта ће то да кошта ?" Јер хотећи да нреко ноћ заменимо дневну сунчану светлост, старајмо се да замена буде заиста права замена, |Ц узмимо такву светлосг која ће утицати на цео наш организам онако исто као и сунчана светлост, која ће учинити да осветљена ноћ не буде ништа друго но продужени дан. Неколике пробе са електричним осветљењем чињене су и код нас и од сваког сге нашег грађанина могли чути да је електрична светлост „врло јака, несносна и да болу очи од ње». На сваки начин, ако је тако, онда би приговор био основан, јер заиста јака светлост шкоди очима.

* * * Рекли су добри људи да ће стојановој деци општина указати помоћ. — „Та оп је то заслужио!"... Милостиве мајке говориће мужевима својим да се за јанину сирочад заузму гди треба. — „Та штета је така деца да пропадну !"... Световали Драгињи да оде са обадва мала брата „у оиштину", и да, моли. Кад је последњи пут она, бледа и иолумртва, дошла до општипе; кад је за шест месеци и пети пут, скоро пред сам Божић, смерно и плачно пришла руци седог кмета, и тада је он сдегао раменима и дочекао ју званичним речима : — Г11та ћу, рано, кад се није састала — комисија. * Како ли су, Боже мој, јадиа стојанова деца провела Божић 1

„Стена' - .