Beogradske opštinske novine

ГОДШЈА IX. У извештају комисије за осветљење Београда, наводи се као „веома поучан пример* општина минхенска, и ве.ш се, да је општина минхенска закључила уговор с друштвом аа гасно осветљење „за врло дуги низ година*) и да се за сво то време не може у Минхену завести електрично осветљење.« Међу тим у ствари није тако. Уговор, који је општина минхенска закључила с друштвомза гасно оеветљење истиче 31. Октобра 1899. године а и што је најважније, још сад не ради се на томе, да се с друштвом за гасно осветљење уговор раскине, већ напротив да се и на даље продужи. Исто тако није истина, да се у Минхену не може завести електрично осветљење. Оно јв одавна већ заведено поред гаснога осветљења и ио потреби и даље се заводи. У почетку 1889. године било је у Минхену 588 електричних лампа (Во§еп1атреп) и 23.231 сијалица. Како се дакле то Фактично ставе ствари слаже. с опнм, што је у извештају комисије за осветљење Београда, казано? Даље тврди се и ово : »Шта више општина је минхенска тако себи везала руке, да не може никакво друго ни гасно осветљење да уведе",а у ствари ево у преводу од речи до речи како гласи та страшна обавеза у уговору између општине минхенске и друштва за гасно осветљење: §. 4. Друштву ће се јамчити, да се магистрат одриче права, да за време трајања овога уговора, који је с њиме закључен, и док је исти у важности, другим предузимачима дозволи, да се служе јавним улицама и трговима варошким за полагање спроводних цеви ради гаснога осветљења**); друштву се према томе оставља то право, да за време трајања уговора у свима улицама и јавним местима вароши за главно и погранично спровођење цеви, за јавно и приватно осветљење, могу са својим људима нужна откопавања извршивати." и т. д. Са овом одредбом стоји у неколико у вези и тачка 7. додатна уговора, која гласи ; »Магистрат јамчи друштву, да ако за нужно нађе, да неке општинске локале гасом осветли, да то осветљење уступи друштву.« Напослетку у прилог мишљења, које ја заступам, да наведем још и следећу тачку истога уговора : *) Да иије за 50 или 100 година ! **) Као што се ив овога види, ова се обавеза односи само на гасно осветљење а о електричној или другој којој светлости нема ни номена.

МАНСАРДА ПРШ10ВЕТКА Ж И Л к КДАРТИЈА

(НАСТАВАК — 11) Слабо ,је падада Бернару сада на ум елава! Миеди о будућноети а беемртности имена, сад му изгдедаху иравне и таште. Дуго је узалудно очекивао бољи живот, а живећи у очајаау, био изгубио и сваку наду да ће икад постићи оно за чим жуди. Сада, у пуном задовољству и изобиљу, проводиоје пријатан живот у непрекидној раздраганости. Он се предаде њој и душом и телом, без прекида, без одмора, па повешен силном бујицом париског живота, није имао ни времена да осети какву грижу савести. Једва је имао кад да мисли о својој срећи.

— 10 §. 16. »Ако би се за време трајања уговора пронашло или би се могло употребити неко гасно или каква друга врста осветљења, које би односно јасноће, чистоће или мирнога горења светлости, или због других каквих удобности било боље од садавега осветљења, каквим је уговор с друштвом закључен, или ако би било јевтиније, то се друштво обвезује да на захтев магистрата само, по сходној погодбњ у сразмери јевтиније цене произвођења, уведе како за варош, тако и за приватне то осветљење , ако се таква нова врста осветљења показала у већој мери да је практична " Из овога се види, да минхенској општини нису баш тако везане руке, да неби могла, само кад би хтела, да уведе искључиво електричну светлост у вароши, а и то се јасно види, да у извештају комисије за осветљење варошн Београда, погрешно је престављено Фактично стање ствари у Минхену. И онда је са свим природно, што не могу да се сложим с таквим извештајем, у коме се на основу погрешних података,тражи од одбора београдске општине, да реши, да се за варош Веоград усвоји електрично осветљење. Да би се с мирном савешћу могли решити, да за варош Београд усвојимо електрично, као најцелисходније осветљење, нужни би нам били много поузданији и аутентичнији податци о тој врсти осветљења, но што се у овом извештају комисије за осветљење вароши Београда налазе. Ја би се на послетку радо решио, ако наше Финансијске прилике допусте, на комбиновано осветљење, т. ј. ди главно осветљење буде гасом, а поред тога у маломе да имамо и електричне светлости, на то би се решио, јер сам имао довољно прилике да видим, да је такав случај данас у многим европским варошима, Противан сам пак томе, да се Београд осветли искључиво електричном светлошћу, јер сам уверен, да је та врста осветљења још недовољно усавршена и да је много скупља од гаснога осветљења, које је осим гога боље од електрпчне светлости још и с тога, што у њему имамо и извор топлоте а и што за грађење гаса имамо у нашој земљи неисцрпљиве количине материјала. Др. Марко Т. Леко члан комисије за осветљење вар. Београда.

ГТТто нам највише недостаје, јесте време. Кад би човек мсгао м господари временом, овладао би целим светом. Искуство прави људе, али — како се каже — искуство је нлод, којн се бере тек кад иструли. РаФаеду и толшшм другима, оскудевало ја време. Човек, госнодар времена био би Бог. И зар није најјаснија деФИниција Бога — вечност?! Рекох да Бернар није нн иомишљао на своју кривицу. Међу тим он се и није био предао бујици париског живота да у њој нађе заборава. Није нмао потребу да заборавља нрошлост. Душа му је бида спокојна и мирна. Његово тце издаваше само радост и весеље. Пуни и румени образи његови показиваше здравље и бујну нарав. То не беше више онај бледи мршави младић кога смо пре гледали у мрачној и ледено.] мансарди. Очи му ноказиваху потиуну расположеност, а цело лице одаваше знаке савршеног задовољства. Једном речи он је жнвео и уживао. Устајао је око подне, доручковао овде-онде у најбољој каФани, илн задовољавајући своје прохтеве по булеварима. Није марио да се истиче и сматра себе за прва, ни по богатству. Често је делио пуне шаке и онима за које немараше. Је ли сретао

БРОЈ 3 \л-л/ Ч/ч/ч'- ;—ууу -чич РАД ОПШТИНСКОГ 0ДБ0РА 1. РЕДОВНИ САСТАНАВ 3. Јануара 1991. год. Биди '■ Председник г. Н. П. Пашић, члан суда г. О Карапешић, чланови одбора : гг. М. Ј. Марковић, М. Јовановић, Д-р М. Т. Леко, М. Р. Маринковић, Дим, Најдановић, Ђ. Новаковић, Л. Шток, С. Ј. Азријел, А. Ј. Одавић, М. Капетааовић, М. Вели&црић,, В. Виторовић, Н. Р. Поповић, Ф. Васиљевић. Г. Драговић, Р. Р. Ђирковић, Љ. Јовановић, К. Т. Михајловић, Ј. Ж. Ђурић, Г. Вркић, С. С. Милићеиић, М. С. Денчић, Р. Пуљевић, М. Јанковић, К. В. Михајловић, В. Николић, Р. Петровић, Ј. Станковић и К. Д. Главинић. IПредседништво онштине саоншгаиа , да је водоводна комнсија одговорила на постављено иитање о нредрачунској ценц за грађење 5 бунара Смрскеровог спстема, и актом (АБр. 15.) јавила да је нредрачуном предвиђено 50.000 д. а усвојена ионуда Смрекерова износн 42.000 д. Према овоме примљено к знању да је грађење 5 бунара остало на Смрекера према уговору и усвојеном предлогу кодоводне комисије V акту (АБр. 2422.). II. Председништво износи на решење пројект буџета општине за 1891. годнну. По реФерату члана буџетске комисије г. Марка Белизарића, да је комисија нзвршила нреглед пројекта, како га Је Суд општински саставио, и унела измене , које ,|е с председннштвом нашла за иотребне — приступљено је одмах ваји}>е начелном а по том и спецнЈадном претресу, те је решено: да се у буџету општпне београдске за ову 1891. годнну предвиде овц , приходн: *) По усвојењу ирвог дела буџега о приходнма, нрешло се на генералну дебату о расходима а за тим приступљено и специЈалном иретресу, на су из прве партпје: „илате вишег особља" усвојене четири прве позиције, а даље решавање остављено за другу седницу. III. Црема реФерату Суда да је за 7. о. м. сазван збор општинскп (АБр. 2538Ј90) да на основу закона о општинама и изборног прописа извршп избор лица за бирачке одборе у овој 1891. години — изабрани бирачки одбори за збор 7. о. м. с тим да се у општиеском листу састав истих обзнани. *) Отштампаће се буџет засебно.

позианикеР Није их нзбегавао, паЈе и одилазио по коме. Бернар се радовао што може да покаже додобродушност своју и да чини доброчинсвва; а можда се у души и смејао, стнскајући срдачно захвалне руке снромашака, као што се, можда, и озбиљно стављао у удогу искреног покровитеља, човека имућна и приступачна. Умео је лицу своме дати взраз поштења израз чисте душе и племенита срца. Таквп су онп Јунацн који зшуу ући у борбу са маском на лицу, која им је у овоме случају ii штит. И ма какав тај штит био : од челика, као онај, што га употребљаваху Римљани, нли од коже, саксоиски, цотребан је свакако (штит) и онима који воде животну борбу. (Борба у којој слабп бивају славне жртве јаких). Временом и Бернар беше дошао скоро дотле, да сам собом даде одговор, на некадања бојажљива иитања: Грижа еавести не ностоји! Он главом беше сада живи и јасни доказ. Док се његова жртва налазпла у близнни, пред његовим очимб. онако бледа, укочена, он се пдашно па и дрхтао. Слабост жпвапа! Није