Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX. или побегае. Биће и шверцовања, чега је већ и било и сва:ојавих чуда која се у интересу општиве и јавног морала пе емеју трпети. К. Б. МпхајиловиК. Кочијаши који из винограда и близине Београ 1а долазе у варош, долазе у н>у да зараде што год те да могу да заране себе и своју децу, и верујте да опи од 3 — 4 динара волико зараде на дан, једва аво један динар однесу кући а осгало потроше у вароши за домаће потребе и храну и то код наших грађана. Ако им станемо наплаћиваги ове таксе, доћиће време да нећемо моћи да добијемо једна вола јеФтиније од 2 динара. Ја сам зато, да они не плаћају ово, а да плаћају порезу државну и прирез општ. Д. НајдановиК. Оне који живе ваи ђерма руководило је то те су тамо отишли, што су им јеФтиније вуће. штале и т. д И сад вад внде да ће морати да плаћају оволиве тавсе, они ће рећи: идем у варош вад и тамо није скупље и неће више трчаги по њивама. Б. Николић. Што су неки одвојили мишљење у томе па кажу да не плаћају па ђерму ништа они који су тамо пастањени, ја мислим да нису гребали да го чине и ја мислим да од ове трошаринске таксе ваља ослободити само оне који жине у вароши. Тим ћемо их дотерати да дођу у варош. Ја сам за то да се сви ти људи па п онај ваишар горе што вара сељаве. подвргну плаћању трошарине вао што је и ми плаћамо што у варошп живимо. М. МарковиК. Па, господо, ми треба да смо начисто с тим за што постоји трошарипа. Не постоји она из личпог ћеФа или што је тавав обичај већ што се хоће да помоћу трошаринсвих прихода подигне варош и да се унапреди те да становници добију повољније услове за живот и све страно развиће свију својих душевних и физичних сила. Без тога смера еоји се има постићи грошарипом, она не би иостојала. И за то греба свима оним грађанима београдским који хоће да живе ван рејопа варошког ставиги горе услове за живот ге да морају доћи да живе у вароши. Вели се да би гребало ослободити кочијаше ван рејона од грошарине за то гато они долазе овамо у варош да што привреде. Па по тој логици

впегиња Милица доводи од старијег Завидовог брата — Дмитра Има неких наших историва који то оспоравају, али су њихови супротни докази тако слаби, да може потпуно остати, да је Вук БранковиК од рода старог Немање. Ну препоставимо, да по горњим документима ипак није од лозе Неманића он је опот род Неманићима, а парочито најсилнијем Неманићу цару Душану. А ево, како то. Ту пре кратког времена г. П. Т Срећковић расправљао је пигање: ко је била кнегиња Милица, кога рода, а кога племена? И по довазима, што их је изнео тај наш историк, излази као не сумњиво, да је она била сестрч царице Јелене , жене Душанове, а матере Урошеве. Вук је, као што је познато био зет кн Милице, па преми томе и Душанов зет. Још један прилог говори у корист горњега. Када се у Новембру 1366. год. Вувашин самовољно прогласио краљем, п устао против законитог владаоца Уроша Урош се тада склонио код свог рођака Вука, и код свог тетка — Лазара.

— 142 ваљало би ослободити и сељаке који долазе с колима у варош јер и оии долазе да што привреде а и рабаџије из вароши који су носили еснапе ван рејона, јер и они су носили еспапе да што привреде па се по томе враћају у варош својим кућама. Ја мислим дакле да треба да плаћају јер они и калдрму кваре и иначе имају користи од опшгинских установа. И они који имају виле у Топчидеру и на брду, који дакле хоће да живе тамо јеФтиније или угодније, треба да плаге при сваком улазу у варош јер и они кваре више калдрму него други грађани у рејону и чине квара општини те је право и да плате. Кад ми пећемо да ослободимо сељака који долази у варош да прода своје производе онда још мање треба ослободити ове који живе ван рејона те живе јефтиније и што сметају да се варош како треба попуни и уреди Ако би смо их по несрећи ослободили онда би после 5 година Београд био иза Кумодражи сазидан од самих чатрља и ми хоћемо да он бу >е варош која има боље услове за развиће. Ја мислим дакле да сви треба да плате (тако .је, врло добро!) Ј. Станковић Од кад је заведена тро" шарина у вароши, ја видим да ти становници ван рејона боље пазаре него ми а особито кад су празници. Ми онда морамо држати затворене дућане а они тада комотно пазаре. Ја мислим да они треба да се нодвргну нлаћању ове грошарине и још већој, па ако им пе подноси нек дођу у варош Ђ. НжолиК. Ја сам видео људе који су узели каФу за 18 гроша у Топчидеру и доносе је у Београд да је пију. Ја сам за то да трошарину плаћају и сви они око београдског рејона. Ф. Васиљевпћ У колико сам ја видео ти што живе ван рејона снабдели су се и шећером и ваФОм и свим што треба сељацима да сасвим конкуришу овим трговцима у вароши који иодпосе све општипске терете. Ја мислим да они треба да се оптерете грошарином да не би били од штете за варош. К. Б. МијајловиК. Односио онога, шго веле. да ће се оваким попуштањем Београд

Узевши, дакле, ма с које сгране, излази, да је Вук био род Неманићпма. Кад мало час споменусмо сродство Л.азарево с Вуком, ред је, да се која и о томе проговори Позната је ствар, да је он узео најстарију ћер Дазареву, лепу Мару, за жену. Разуме се, да је кнез Аазар гледао коме ће дати најмилије своје дете. Дан и година свадбе није позпата. Али судећи по свему излази, да се венчање морало догодити (јога за живота Душанова) одма по смрти његовој. Кад су после и остале кћери Лазареве прирасле за удају — онда је се Вук и са многим, великим личносгима опријатељио. Зетови Лазареви: бугарски принац, Стратимир (и он бејаше од Немањине врви, по краљици Неди), господар Зете-Балшић, велики палатан угарског краљевства. Никола Горјански и Илдерим Бајазит, један од најсилнијих турских царева, — посгадоше па шепози Вуку укругу Л.аз ареве породице постаде гако Вук најстарија личност после Лазара. Са својом женом Маром Вук је. као шго историја каже, сретно живео у браку.

ВРОЈ 28. раширити и да они ван рејона пазаре сад много боље, то је исгина али само за сада, али им је ударена смртна пресуда и мораће се повући, најдаље за годину дана неће од њих ништа бити. Јован СтанковиД. Није право оно што г. Милутин иаводи, да треба сви да плаћају кад из винограда иду. Доста је господо за њих што плаћају и све тереге овде у вароши. Они су овдашњи житељи и плаћају на шећер каФу и све, па за што да сносе и овај терет да не могу да оду на своје имање вап реЈона. Д. НајдановиК. Ја сам противан томе, да се наплаћује од оних што живе у рејону, јер они доиста сносе све терете. Молио би, да се ово понова узме у претрес. Н. пр. једном вочијашу узимати свави час по грош нема шта да заради, да израни децу. Ове грађане треба ослободити. Раденко ДрагојевиК. Мени је жао, што чујем овакове речи. До јуче смо говорили остаде Београд празан, а сад опет говоримо да пеплате они, што живе ван рејона, и по виноградима. За што да не плате. То је комисија добро проучила и кад је нашла да треба да плате, нека плате. (Чује се: да се реши.). Н. Р. Поаовиб Као год што је одбор дуго размишљао кад је опгеретио ове људе, тако је дуго и комисија размишљала и нашла да треба заштигити само оне. што носе ђубре на своје њиве и оне што се с плугом враћају са своје њиве. Ослободитк оне шго иду у винограде држим да није право, као шго није нраво ослободиги ни оне, који иду ван рејона те К У П УЈУ детелину. У место да нагнамо онога што продаје детелину да дође овде а ми хоћегео да им још више помажемо да избегавају грошарипу, Ми треба чак да забранимо њима да и за време цркве држе отворене дућане, кад се и у вароши забрањује и тако да им недамо да раде на штету овдашњих грађана који све трошкове сносе (усваја се одборско мишљење). Јован Петковић. Шта ћемо да радимо са онима, воји из својих њива уносе своју храну. Заст. аредседника Кад се овде говори о улазу с Еолима у варош имам и ја да

Само последње године, вао да не беху најсретпије. Та пометна у њиховом брачном животу, више је но сигурно, да је потекла одмах после косовске битке. Мара је била образована и врло лепа жена. Њена мати, кнегиња Милица, најлепша женска свога доба, могла је лепу децу имаги. Она је потпуно љубила свога мужа, премда јој један паш драмски писац без основа подмеће, као да му је она била неверна и била у недозвољеним односима са Милошем Обилићем, отуда вели гај писац, и долази Вукова завада с Обилићем. Вук је с Маром изродио више деце, од којих су историји познаги само гри: Ђурађ, који је, вао дете, памтио све срисве несреће после Душанове смрти; Гргур, који је заједно са својим старијим братом и ујацима, Стевапом и Вуком, делио мегдане еод Ангоре, а на страни Бајазитовој Аазар. (наставиће се) А^-ЛЛГ-ЛАГУЈ,